Rezime Mosta 6 2007

    Rad u Hitahdutu je potpuno zamro. Calanovi ne znaju da li uopste jos postoji.

    Sesti ovogodisnji broj Mosta pripremljen je u takvoj psihozi. Toj situaciji je posvecen uvod glavnog urednika pod naslovom Da li je ovo poslednji Most?

    Planinka Kovacevic, uputila je u ime naseg Udruzenja, protestno pismo vlastima u Srbiji zbog najavljenog provokatorskog marsa neonacista u Novom Sadu.

    Dve izraelske pesnikinje, Lea Taran i Orna Rav-Hon, ucestvovale su na septembarskim susretima pisaca u Beogradu.

    Sanja Baum i dalje neumorno evidentira dogadjaje u Izraelu u poslednja dva meseca.  Cestitali smo Maji Damjanovic na lepom naucnom priznaju koje je dobila u svetu. Iz zapisnika sa poslednje sednice Vaada HOJ-a moze se videti kakva je sutuacija u Udruzenju.

    Donosimo razgovor Sanje Baum sa Rafaelom Atiasom, arhitektom iz Haife, o Fondaciji koju je osnovao, kao i intervju Ide Labudovic sa poznatim austrijskim novinarom, Paulom Lendvaijem, o njegovim jugoslovenskim prijateljima.

    Objavljujemo, kao i uvek, vesti o dogadjajima koje se odnose na jevrejstvo u raznim krajevima bivse Jugoslavije.

    U kulturnoj rubrici donosimo tekst o svim ljubavima Franca Kafke, novim knjigama Jasmine Reze, Filipa Davida, Predraga Fincija, Davida Albaharija, Izraela Kanera, o prevodu Malog prinaca na jevrejsko-spanski i Hebrejsko-srpskom  recniku Ane Somlo.

    U rubrici Pogled u istoriju Ljiljana Djurovic pise tekst o jevrejskim skolskim ustanovama u arhivama grada Nisa.

    Daniel Semnic evocira svoje uspomene iz davne 1945. godine.

    Eva Kraus-Srebric nam novim tekstom predstavlja Izrael na drugi pogled.

    Rubrika terorizam-antisemiitizam je, na zalost, bogatija nego ikada, zahvaljujuci zastrasuju}im vestima koje nam stizu sa svih strana sveta.

    Ovaj broj Mosta ima uobacajene 32. strane. Kako ce izgledati sledeci broj je i za redakciju velika nepoznanica.

Rezime Most 5 2007

    Rec urednika posvecena je medjunarodnom susretu Jevreja iz nekadasnje Jugoslavije u Opatiji. U Dogadjajima Sanja Baum pise sta nam se dogodilo tokom poslednja dva meseca. Ida Hajdler Labudovic vodila je razgovor o Simonu Vizentalu sa poznatim austrijskim novinarom Peterom Mihaelom Lingensomom. U vestima iz BiH, izmedju ostalog, javljamo da je ambasador Izraela boravio u Banjoj Luci.

    Rubrika Kultura posvecena je izlozbama slikara Petra Lubarde u Srbiji i Crnoj Gori. Profesor psihologije, dr Nikola Rot, je preminuo u Beogradu, a urednik filmske redakcije u Zagrebu, Joza Stajner, u Zagrebu. Prikazujemo novo izdanje romana Alamut slovenackog autora Vladimira Bartola. Dusan Mihalek pise o zvucnim radovima Andreja Tisme. Pisac Stanislav Vinaver ponovo je aktuelan. Njujork Tajms objavio listu najboljih romana u poslednjih 25 godina na kojoj su dela Filipa Rota. Na medjunarodnom susretu horova Zimrija 2007. u Jerusalimu ucestvovali Lira iz Zagreba, Braca Baruh iz Beograda i Sv. Stefan Decanski iz Novog Sada. Prikazali smo knjigu Slavka Goldsteina 1941.

    Cetvrti i poslednji nastavak Historije bosanskih Jevreja objavljujemo u rubrici Pogled u istoriju dok u Reagovanjima Avraham Atijas pise o opstanku naseg Hitahduta. U istoj rubrici su i tekstovi Aleksandra Sarona Citajuci novine i Zloupotreba Holokausta u politicke svrhe Jozefa Baruhovica. U Secanjima Jasna Ciric pise o Hodocascu na grob Rava Mojsija Mose Danona. Miriam Steiner Aviezer predstavlja Pravednika Mihu Ercegovica iz Dubrovnika, a u Geseru na hebrejskom knjigu Davida Sporera 50 godina rada. Donosimo i prikaz knjige Cadika I. Danona Saseceno stablo  Danonovih.

    Kao i u svim dosadasnjim brojevima Mosta objavljujemo dopise citalaca u kojima se traze prijatelji, prilazu dobrovoljni prilozi i javlja koga vise nema medju nama.

REZIME  “MOSTA” 4/2007    Julski broj

    Uvodnik je posvecen Godisnjoj skupstini i situaciji u kojoj se nas Hitahdut nalazi. Stalnu rubriku Dogadjaji, s obzirom da je Sanja Baum van zemlje, ovog puta pise Ela Krstic. Izvestaj rada HOJ-a od januara 2005. do juna 2007. dala je dosadasnji predsednik Miriam Steiner Aviezer. O cemu je sve bilo reci na Godisnjoj skupstini zapisala je Duska Pesah. Sta je sve pripremila i realizovala Komisija za kulturu u 2006 do januara 2007. izvestaj je napisao predsednik komisije Milan Fogel.

    U organizaciji Nacionalnog saveta za ladino kulturu Jad vasema, Svetske federacije sefardskih opstina i Centra organizacija prezivelih holokaust u Izraelu organizovano je 18. juna savetovanje u Jerusalimu, o cemu nas izvestava Aleksandar Nikolic.

    Iz Nezavisnih novina preneli smo tekst Dragane Raduski o podrsci Izraela novo izabranog predsenika Francuske, Nikole Sarkozija. U rubrici Zivot oko nas Eva Kraus Srebric pise o Zeljku Jakovu Mrvici pod naslovom Zihron Jaakov – setimo se Jakova. Jos jedan tekst Aleksandra Nikolica: Jasenovac – stalna postavka – o muzeju u Banja Luci. Srbija nije nista ucinila da se sazna o stradanju srpskog naroda u logoru Jasenovac – prenosimo reci Arija Livnea sa TV Republike srpske.

    Izraelska Filharmonija sa dirigentom Zubinom Mehtom gostovala u beogradskom Sava Centru – prikaz Branke Radosevic.

    U ovom broju Mosta intervju je vodila Jelena Kalderon sa Danijelom Danon: Moj otac – moj uzor, izjavila je cerka rabina Cadika Danona.

   Izdavacka kuca “Sluzbeni list” objavila je knjigu Sir hasirim Saloma Alejhema u prevodu Miljenka Perica. I sledeci prikaz u rubrici Kultura posvecen je novoj knjizi, ovog puta autobiografskim zapisima Branka Polica Imao sam srece. Novi roman Miljenka Jerkovica Ruta Tannenbaum posvecen je decjoj glumackoj zvezdi pred Drugi svetski rat u Zagrebu. Delo Davida Albaharija, najprevodjenijeg savremenog srpskog pisca, Snezni covek objavljeno je u Ukrajini.

    Donosimo peti nastavak iz knjige Predraga Palavestre Jevrejski pisci medju Srbima. Peter Esterhazi, kultni madjarski pisac u Secanjima i dokumentima pise o svojoj licnoj drami posle otvaranja tajnih madjarskih arhiva, o Danilu Kisu i postmodernoj strukturi svojih romana. Povodom 50 godina od smrti pesnika i prevodioca Stanislava Vinavera objavljena je njegova knjiga Ratni drugovi, u Mostu pod naslovom Precutane knjige.

    U proslom broju Mosta objavili smo da je u Hrvatskoj izasla iz stampe

knjiga izraelskog pisca Amosa Oza Moj Mihael, a u ovom da je “Narodna knjiga” u Beogradu isti roman objavila pod naslovom Moj Majkl. U izdanju “Srpske knjizevne zadruge” pojavila se knjiga Srdje Trifkovica “Senka Dzihada”.

    Na koncertu Prvog beogradskog pevackog drustva, odrzanog u Jerusalimu 2. juna izvedena je kompozicija Rajka Maksimovica Ja na Tvoj poziv, o cemu pise Dusan Mihalek. U Tel Avivu je bila promocija casopisa Zidovska kulturna scena publikacija Bejahada, posvecena susretu Jevreja sa tla bivse Jugoslavije, prikaz A. Somlo.

    Objavljeno je prvo faksimilno izdanje Sarajevske hagade, o cemu u rubrici Reagovanja pise Ivan Ninic. Donosimo treci nastavak Historije bosanskih Jevreja Mose Atijasa Zeki Efendije, sto za Most priprema Jasna Ciric u rubrici Pogled u istoriju. Sabac je grad bogate kulturno-prosvetne tradicije. Godine 1862. napravljen je spisak zitelja grada, gde su pod odredjenim brojevima navedene i jevrejske porodice, njihova zanimanja, imena roditelja i dece, kao i njihovo imovinsko stanje, o cemu pod naslovom Jevrejska skola u Sapcu u 20. veku pise dr Milan Jeftic. O novim podacima Slucaja Jesurun izvestava nas Cvi Loker.

    U Secanjima Ivan Ninic evocira uspomene na svoju saradnju sa Eugenom Verberom i Planinkom Kovacevic u tekstu Geneza Biblijskih prica. Sledi jos jedna prica o Pravednicima – iz buduce knjige Miriam Steiner Aviezer. Mojca Kozar Putin pronasla je Vrabac, takodje Eugena Verbera, sa letovalista u Malom Zatonu pre 40 godina. Ona veruje da ce ovaj tekst obradovati nekadasnje drustvo iz zajdnickih dana.

    Terorizam i antisemitizam nazalost izbija i u nekadasnjoj nasoj domovini, na sta nam ukazuje Jasa Almuli. Hamas ne preza ni od upotrebe junaka crtanih filmova da bi pridobio mladu generaciju. Objavljujemo i najnoviju izjavu iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinedzada u kojoj preti opstanku Izraela. Profesori u Britaniji odbijaju da na casovima istorije predaju o Holokaustu iz straha od osvete islamskih terorista, objavljuje CNN.

          U manjim rubrikama Mosta, izmedju ostalog, mozete procitati uobicajene vesti – pa i koliko je ko prilozio opstanku nasag Hitahduta.

Ana Somlo

Majski broj             REZIME

                           Most 3/2007

    Situacija u Hitahdutu je izmenjena. Ne pripadamo vise Sohnutu, finansijski polozaj je kritican, pa ipak, opstajemo. Kao i svake godine, obelezili smo Jom hasoa – Dan Holokausta, o cemu pise Milan Fogel. Odrzavamo susrete, organizujemo izlete. Most redovno izlazi. Sanja Baum nas obavestava o onome sto se dogadja ovde, u Izraelu, od pocetka marta do kraja aprila 2007. Pod naslovom Dolina mira Ivan Ninic nagovestava izraelsko-palestinsku ekonomsku saradnju u jednom segmentu privrede – aktuelnu temu na Bliskom istoku. Procitajte, svakako, lepu ljubavnu pricu Eve Kraus Srebric o rodama.

    U rubrici Vesti iz ex Jugoslavije pise Tatjana Cvejin o dogadjajima u Subotici. Donosimo clanak o poseti Simona Peresa Hrvatskoj. U narednom tekstu Zeljka Vajsa saznacemo ko su bili prvi jevrejski doseljenici u Viroviticu., dok Filip Kon pise Pet stoljeca Zidova u Rijeci. Donosimo intervju sa novim predsednikom SJOS Aleksandrom Necakom. Jom zikaron – Dan secanja obelezen je i u Beogradu. U Backoj Palanci postavljena je spomen-ploca Jevrejima stradalim u Drugom svetskom ratu.

    Sve sto zelite da saznate o Zidovskoj kulturnoj sceni, Bejahad, procitajte u ovom broju Mosta. U rubrici Licnosti, Mario Heinal pise o Hinku Gotlibu. U Jerusalimu je tokom aprila odrzan Kisufim, susret jevrejskih pisaca koji zive i pisu na raznim jezicima u svetu, o cemu na ivritu pise Dina Katan Bencion, a na srpskom jeziku Milan Fogel. Jedno Vece Humora i satire u Tel Avivu posveceno je stvaralastvu Milana Fogela. Albaharijev roman Pijavice objavljen je u Americi. U rubrici Kultura zatim sledi tekst o Amosu Ozu, najprevodjenijem izraelskom piscu, o Isrealu Sahaku, cija se knjiga Zidovska povijest, zidovska religija smatra klasicnim delom humanisticke misli. Izraelac, Arijel Lani, devetogodisnjak, vec je snimio dzez album, najmladji je clan Kadima grupe, o cemu pisu beogradske novine. Donosimo cetvrti nastavak tekst Predraga Palavestre Jevrejski pisci medju Srbima koji je za Most priredila  Jasna Ciric.

    Stolece uz muziku – naslov je knjige o pijanisti Andreji Pregeru, o kojoj je na promociji, povodom 95. rodjendana beogradskog profesora muzike, govorio autor Aleksandar Gatalica. O knjizi Bila sam tvoje more, prepisci Franca Kafke i Milene Jesenske (Ane Somlo) pise Dolores Bettini. Koliko vremena naslov je pesme nedavno preminulog urednika izraelskog casopisa Iton 77 koji je izraelsku publiku upoznavao sa jugoslovenskom knjizevnoscu.

    U rubrici Reagovanja objavljujemo apel za opstanak Hitahduta ex Jugoslavija. Josef Gottfried nas obavestava da i u Izraelu ima milijardera, dok Avrama Omrija brine reinkarnacija antisemita u svetu. Neizostavna rubrika u Mostu je i Pogled u istoriju, gde objavljujemo nastavak clanka  Muhameda Nezirovica  - jos jedna obrada teksta naseg saradnika Jasne Ciric. O Slucaju Jesurun – optuzbi za obredno ubistvo 1622. u Dubrovniku – pise Cvi Loker. U Secanjima Tal Pijade Moskovic evocira uspomene na svog oca, nedavno preminulog dra Rafaela Pijade, a o svojoj dugogodisnjoj prepisci sa njim pise Jasna Ciric. Zanimljiv je tekst i dra Radeta Petrovica koji pise o novinaru Radomiru Rudiju Roteru (1897-1959). Miriam Aviezer nas obavestava o pravednicima iz Vojvodine. Mada stihove gotovo nikada ne objavljujemo, pesmu Nisima Mandila Gusto morate procitati.

    Nazalost i rubrika Terorizam, antisemitizam je aktuelna i govori o Dvoboju biskupa i gnevu Jevreja, nastalog u Izraelu. Prenosimo i intervju sa dvoje dece, emitovanom na radiju  Al-Aqsa, Poslednjoj stranici Mosta procitajte Dnevni red godisnje skupstine Hitahduta koja ce se odrzati 10.juna u Tel Avivu.

Ana Somlo

Martovski broj 2/2007 koji ce doneti clanak Ivana Ninica Holokaust i Islam  pogledaj Rezime dole

Godina 2007   Broj 1  Rezime <vidi dole> a procitaj o Didi Demajo

2006 Godina

Broj 6 Rezime <vidi dole>
Broj 4 Rezime <vidi dole>  a procitaj o Pravednicima
Broj 3 Rezime <vidi dole> 
Broj 2  Rezime <vidi dole>  a procitaj Pogled u istoriju
Broj 1  Rezime <vidi dole>

2005 Godina

Broj 5  Rezime <vidi dole>
Broj 4  Rezime <vidi dole>
Broj 3  Rezime  Junskog 2005  broja.
Broj 2 <klikni>  da procitas UVODNIK
Broj 1 - Januar 2005  procitaj: Dr Julija Ehrenfeld i pravednici koji su nju spasavali

Godina 52 broj 6 - Decembar 2004

Pravednici: Marija Andeselić i njene kćerke, Vera i Natalija, Gina i Tihomir Beritić, Hajrija Imeri-Mihaljić, Blaga i Aleksandar Todorov 

Rezime Mosta   4/2006

U novom broju Mosta-Gesera 4/2006, uvodnik je posvecen reagovanju medija na ratni konflikt u Izraelu, iz koga se najcesce moze zakljuciti njihova neobjetivnost. Miriam Aviezer pise o Godisnjoj skupstini HOJ-a i drugim aktivnostima, o projektu moadon sabtot, poseti Jad vasemu, o cemu je pisala i Sara Pecanac, koja je bila nas vodic, te o  Pravednicima Bauer. Miriam, zatim, javlja o susretima sa clanovima ambasade i drugim institucijama povodom Zakona o povratku imovine na tlu bivse Jugoslavije. Zabelezen je i Medjunarodni simpozijum o holokaustu, odrzan u Jerusalimu krajem juna. U svom najnovijem tekstu, Miriam Aviezer navodi nastojanje clanova Hitahduta da pomognu nasim ljudima na severu i nude im gostoprimstvo u svojim domovima, o cemu pise i Milan Fogel, uzimajuci za primer Tomija Sosbergera. U rubrici Dogadjaji Sanja Baum nas podseca o onome sto se zbivalo u maju, pa do kraja jula, kada smo vec u ratnoj atmosferi. U rubrici "Zivot oko nas" Ivan Ninic pod naslovom "Jerusalimski kalifat?" govori o iranskoj ratnoj igri koja je dovela do konflikta na Bliskom istoku. Mario Heinal analizira u svom tekstu "Quo vadis, Middle East?" istorijske korene levantinskog sukoba. I pored ratne situacije u Izrael stizu olimi i gosti, o cemu mozete procitati u nekoliko napisa, medju kojima je i intervju Ane Somlo sa slikarkom Zorkom Cerovic koja je nedavno imala izlozbu u Hercliji. Zatim dolaze vesti iz ex YU, program Bejahada. Eva Kraus Srebric nas upoznaje sa delom Aharona Megeda "Mandragora iz Svete zemlje", zatim slede prikazi drugih knjiga. Dusan Mihalek pise o kamernom koncertu "Erwin Schlesinger", a Aleksandar Nikolic o predavanju Eliezera Papa na Univerzitetu Tel Aviv.

Rezime  - Most br. 3/2006

Ana Somlo

Rezime Broja 4 

U najnovijem casopisu Gesera zastupljene su sve rubrike koje i inace objavljujemo, uz prikaz novih dogadjaja u Izraelu o kojima nas uvek izvestava Sanja Baum. Zatim sledi informacija o Zakonu evidentiranja povratka imovine na teritoriji Srbije, veoma aktuelna za gradjane Izraela. Austrijski predsednik Hajnc Fiser odlikovao je 96-godisnjeg Simona Vizentala Zlatnim ordenom za zasluge kao licnost koja je posvetila zivot traganju za nacistickim zlocincima tokom Drugog svetskog rata. Medju ostalim vestima pominje se i poseta predsednika hrvatske vlade, doktora Iva Sanadera, Izraelu, kao i tekst Tima Dzude, prenet iz Jerusalem Reporta "Srbija na raskrsnici". U izvestaju predsednika HOJ-a, Miriam Steiner Aviezer, mogu se saznati sve aktivnosti naseg Udruzenja u periodu decembar 2004 -jul 2005. Dr Vladimir Salamon javlja nam zanimljiv sadrzaj programa ovogodisnjeg Bejahada. Uz to, mozete saznati obavestenja putnickih agencija koja ce vas odvesti do Hvara i drugih destinacija.

Prvi broj "Mosta" u 2005. godini obimniji je od uobicajenog. Pored stalnih rubrika redakciji su pred zakljucivanje biltena stigle nepredvidjene informacije koje bi, ukoliko bismo ih ostavili za kasnije izdanje, izgubile aktuelnost. U uvodniku novoizabrani predsednik Hitahduta, Miriam Steiner-Aviezer pise "Nekoliko ideja uz novi pocetak". Treci nastavak "Novosadjani u Izraelu" posvecen je Dusanu Mihaleku i Tomiju Lapidu. Objavljujemo i prvi nastavak o Novopazarskim Jevrejima. Pika Batai nam javlja da je Silva Elazar postala Hajelet Mecujenet. Izraelska avio-kompanija "El-AL" instalirala je u svojim putnickim avionima antiraketni sistem kao zastitu od teroristickih napada sa zemlje. Najavljuje se spremnost ovdasnje firma "Bejtmen" da ulozi 200 miliona evra u naftnu industriju Srbije.

Ovih se dana u svetu obelezava 60 godina oslobodjenja Ausvica. Dr Rafael Pijade nas podseca na nacisticke zlocine i samo neke kazne, dok francuski poslanici odaju postu 11.000 jevrejske dece deportovane samo iz njihove zemlje u ovaj zloglasni logor. Donosimo i tekst povodom 63 godine od novosadske racije, u kojoj je stradalo 1.300 ljudi, medju kojima 813 Jevreja. Medju njima je bila i devojcica koja je prezivela, Marta Flato, o cemu pise Dusko Mihalek. Predsednik Saveza jevrejskih opstina SCG, Aca Singer, predvodio je delegaciju 27. januara u Ausvic, o cemu mozete procitati u tekstu "Cudesna zelja za zivotom". Jad vasem je objavio podatke o 3 miliona jevrejskih zrtava. U sestom nastavku, Aleksandar i Zeni Lebl objavljuju istrazivanje "Rasistickog numerusa klauzusa". Medjutim, u svom godisnjem izvestaju o globalnom antisemitizmu, Americki Stejt departman upozorava da je antisemitizam u porastu u Evropi, sto prenosimo iz dnevne stampe.

U kulturnoj rubrici donosimo prikaz Eve Kraus Srebric o romanu "Nakit" Sulamit Lapid, kao i informacije o nekim novim knjigama. "Lavlja pecina", novi roman Aleksandra Petrova, "ima elemente klasicnog epa, u koji su isprepletene i duhovne niti Izraela." Jevrejski istorijski muzej u Beogradu priprema treci tom knjige secanja "Mi smo preziveli". Stan Ane Frank postace dom za progonjene pisce. Mario Heinel je napisao esej pod naslovom "Jezik kojim govorimo". Beogradski izdavac Narodna knjiga objavio je posthumno roman Judite Salgo "Kraj puta".

Dusan Mihalek pise da su mladi muzicari osvojili izraelsku publiku, posebno pijanista Milan Miladinovic, dok nas Ana Jung i Nebojsa Bradic obavestavaju o savremenoj igri i pozoristu u Izraelu. Iz pera Ide Haider Labudovic saznacemo i o jednoj znacajnoj likovnoj manifestaciji u Becu. Donosimo jos dva teksta Miriam Steiner Aviezer, intervju sa Smuelom Slezingerom i Istinitu pricu o Dr Juliji Ehrenfeld. I jedan lep napis Nine Schwarzenberg-Bogicevic "Covjek i drvo" posveceno prazniku Tubisvat, uz stihove Lee Goldberg. Mose Levi pise kako se borio za zivot svoje supruge.

 
    Makabijada HOME page