U poslednje vreme, kada su antijevrejske pojave u pojacanom zamahu, sve vise se siri teza u svetu, narocito muslimanskom, da Holokaust uopste nije postojao, a ako jeste, svakako ne u meri kako to Jevreji tvrde.
Druga standardna tvrdnja u toj propagandnoj masineriji, suprotna prvoj, ali nista manje netacnoj, je da muslimanski svet placa ceh zbog zlocina koji su pocinile evropske zemlje i da je Drzava Izrael neka vrsta kompenzacije jevrejskom narodu zbog katastrofe - shoe.
Pre izvesnog vremena izraelska novinarka Sara Honig pisala je o toj fasistickoj propagandi. Dobar povod su bile ucestale izjave iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinedzada o Izraelu i kako bi trebalo resiti njegovo postojanje na tlu Bliskog istoka.
Potkrepljujuci svoju argumentaciju protiv takvih tvrdnji, Honigova se u svom clanku Neprekinuta veza poziva na knjigu Zeni Lebl Hadz Amin i Berlin, koja je objavljena u Tel Avivu 1996. na hebrejskom, a u Beogradu 2003. na srpskom jeziku. Ona uporedjuje izjave iranskog predsednika na jednom skupu posvecenom finansijskoj podrsci Hamasu u Teheranu sa izjavama Jerusalimskog muftije Hadz Amin el-Huseinija iz vremena Drugog svetskog rata na Panislamskom kongresu u Berlinu. Radi se o istim idejama i planovima, jasno se vidi da je Huseini duhovni preteca Ahmadinedzada. Cilj obojice je oslobadjanje prostora Bliskog istoka od jevrejske prisutnosti. Knjiga Zeni Lebl je prava riznica dokumenata, mnogih istorijskih cinjenica, skoro 700 napomena o izvornicima, iscrpna bibliografija, koja ce buducim istrazivacima islamofasizma biti od neprocenjive vrednosti. Honigova zali sto knjiga jos nije objavljena na engleskom jeziku, da bi bila pristupacna sirem krugu istrazivaca.
U tekstu se podseca na Huseinijevu ulogu u unistavanju evropskog jevrejstva, kao i uloge koju je Jerusalimski muftija imao u stvaranju muslimanskih fasistickih jedinica u Bosni, na Kosovu i Kavkazu.
Pored politicke, Huseini je imao i literarne ambicije. U njegovim pesmama provejava ista ona islamo-fasisticka mrznja prema Jevrejima kao i u drugim njegovim stvaralackim poduhvatima, koja je identicna danasnjoj propagani u mnogim muslimanskim zemljama, bilo da opravdavaju holokaust ili negiraju njegovo postojanje.
Pokrovitelj Hamasa i Hezbolaha, Mahmud Ahmadinedzad, nije izmislio nista novo. Terminologija i tendencije su poznate i ovestale, ali svetu populisticke politike uvek su dobrodosle. Huseini je obecavao arapskom svetu da ce nacisti da oslobode Bliski istok. Hitler, Ajhman, Romel su i danas popularna imena u tom delu sveta. Izraelska novinarka podseca da u knjizi Zeni Lebl ima bezbroj dokumenata, pored Huseinijeve aktivnosti, o dogadjajima koji ilustruju privrzenost muslimanskog sveta nacizmu. Diter Visliceni, Ajhmanov zamenik, prilikom svedocenja na sudjenju u Nirnbergu, naglasavao je da je Muftija bio inicijator sistematskog unistavanja evropskog jevrejstva, narocito na balkanskim prostorima, bio saradnik i savetnik Ajhmana i Himlera u izvrsavanju tog plana. Podstrekivao je Ajhmana da ubrza rad gasnih komora u Ausvicu, pa je i sam posetio to stratiste da vidi kako funkcionise konacno resenje.
I pored svega, Hadz Amin el-Huseini, satana u crnoj mantiji, kako su ga neki nazivali, umro je u miru, u Bejrutu 1974. godine. Bio je velemajstor politicke mistifikacije, kao i njegov necak, dobitnik Nobelove nagrade za mir, Jaser Arafat.
Nije mu se ispunila zelja da bude sahranjen u Jerusalimu.
U govoru koji je iranski predsednik odrzao 11. februara 2007. stalno je isticao da niko ne moze da spreci njegovu zemlju da vodi miroljubivu politiku i da koristi nuklearnu energiju u miroljubive svrhe. Kako verovati coveku koji je vise puta ponovio da treba jednu clanicu Ujedinjenih nacija, kojima i Iran pripada, zbrisati sa zemlje, a dok je drzao govor, masa je uz neobuzdano veselje spaljivala izraelsku zastavu?
Dejvid Irving je najzad priznao da je, mozda, holokaust ipak postojao, ali da je Ausvic samo turisticka atrakcija. Sudeci po mnogim istomisljenicima engleskog istoricara, Ausvic je jos uvek IN.
Treba ponovo pazljivo iscitavati knjigu Zeni Lebl.
S obzirom da ce uskoro biti Purim, Persijancima se preporucuje za citanje Knjiga o Esteri (Jestiri).
12.2.2007
ovaj dopis ce izaci u novom Martovskom broju Mosta