Slike i secanja Praznici Dopisi Izvestaji Kultura Iz casopisa Linkovi Plan Sajta

bullet

Srecni praznici posetiocima e-makabijade, familijama i prijateljima po svim kontinentima.

 

Shabbat pesmica     

Jevrejski KALENDAR - klikni ovde  ako ne radi idi na www.hebcal.com 

  Praznici koje slavimo:  klikni ovde   ili pogledaj prezentaciju JOB   PRAZNICI

Pesah

Klikni da procitas zanimljivosti o ovom prazniku.

Jom ha Shoa

Klikni da procitas o Jom haShoa - danu secanja, da se nikad ne zaboravi

 

Purim

klikni da procitas o Purimu prilog M. Mihailovic, Praznicni obicaji jugoslovenskih Jevreja, JIM, Beograd 1986)


Tubisvat (Hamisa asar bisvat)

Klikni da procitas zanimljivosti o ovom prazniku.

Hanuka

Klikni da procitas o Hanuki

 

Sukot

klikni da procitas

Simha Tora

ovo je praznik zavrsetka citanja ciklusa Tore - pocinjemo sa Genesis 1 pa do Deuteronomi 34. Tore se iznose iz svetog ormana i nose oko sinagoge uz veliko veselje

Tisha be Av

Klikni da procitas prilog o ovom prazniku,  Pise Katarina Gabaj

 

Shavuot

Klikni da procitas prilog o ovom prazniku,  Pise Mirjam Stajner Aviezer

 

Jom Kipur - Prilog Mie Rajner iz Jerusalima:

Jom Kipur se smatra najvecim praznikom na jevrejskom kalendaru i mnogi Jevreji kroz post i molitvu izrazavaju kajanje nad proslogodisnjim grehovima i zelju za dobrom i srecnom godinom u kojoj ce im ime biti upisano u ‘knjigu zivota’. Flory Jagoda, rodena pre drugog sv. rata u Sarajevu, u porodici Altarac, zabelezila je svoja rana secanja na taj dan, i opevala ih u pesmi na Ladinu, jeziku svojih predaka. Na svojstven nacin njena pesma i secanja prenose specificnu mesavinu tradicije, svakodnevnice i humora, i tako nam bar malo osvetljavaju prosla vremena i obicaje iz ‘starog kraja’:

"La Kapara (zrtvovanje)"

"Kako se dobro secam jutra pred Jom Kipur: probudili bi se u pet ujutro i jos onako pospani sjurili dole gde je moj deda cekao sa krestecom kokoskom u ruci. Stajali smo drhtureci od jesenje hladnoce dok je on okretao nesrecnu pticu tri puta oko svake od nasih glava da bi okajao nase grehove. Moja nona bi posle pripremila kokosku i mi bi nosili kosare sa jelom siromasnima za obrok pred post.

Il nono moz jama
Alaz sinko dela manjana
Il gajo esta gritando
A todos despertando

(Deda nas zove u pet ujutro
petao kresti budi sve)

Desa me a dormir
No me kero alvantar
Desa me a dormir
Il Dio mi va perdonar

(Pusti me da spavam Necu da ustanem
Pusti me da spavam Bog ce da mi oprosti)

Ermozas izikas
Fazieron laz burikitas
Todoz laz estan kumjendo
I raki ja estan bivijendo.

(Lepe devojke su napravile burekitas
Svi ih jedu i piju rakiju)

Desa me...

(Pusti me...)

Tekst i muzika molitve Kol Nidre


Kol Nidre
"All vows, obligations, oaths, and anathemas, whether called 'konam,' 'konas,' or by any other name, which we may vow, or swear, or pledge, or whereby we may be bound, from this Day of Atonement until the next (whose happy coming we await), we do repent. May they be deemed absolved, forgiven, annulled, and void, and made of no effect; they shall not bind us nor have power over us. The vows shall not be reckoned vows; the obligations shall not be obligatory; nor the oaths be oaths."

 

 

Rosh ha Shana

kad sve pocinje iz pocetka

Shtova.gif (15275 bytes)

procitaj o prazniku Rosh ha Shana

Rosh ashana je naziv za jevrejsku Novu godinu koja se slavi prvog i drugog dana sedmog meseca tishrija.

Rosh ashana i Jom kipur razlikuju se od ostalih jevrejskih praznika po atmosferi. Dok je za ostale praznike osobena atmosfera radosti i veselja, na Rosh hashana i Jom kipur izrazavaju se osecaji duboke ozbiljnosti i moralne odgovornosti koje zivot namece svakom pojedincu.

Na Rosh hasana, covek zeli da se oslobodi dusevnih tegoba kako bi u Novu godinu usao ociscen od greha.

Istorija Nove godine

Razni narodi praznovali su Novu godinu u razlicita godisnja doba.Vavilonci i Persijanci u prolece, stari Egipcani u leto, Rimljani u zimu, a drevni Jevreji u jesen.

Jevreji su pocinjali Novu godinu u jesen po zavrsetku poljoprivrednih radova, kada su plodovi sa polja i vocnjaka vec bili sakupljeni i spremljeni u ambare, kad zedna zemlja ocekuje kisu i pocetak novog rastenja.

Praznik se uglavnom provodi u Hramu, duvalo se u shofar a molitve su postale duze i brojnije.

Obicaji za Rosh ashana

Rosh ashana i obicaji vezani su za taj praznik u glavnom simbolizuju covekovu teznju da mu godina bude plodna. Stoga novogodisnje cestitke glase: "Leshana tova tikatevu" <"Budite upisani za dobru Novu godinu">, ili " Shana tova" <"Dobra godina">, ili "Shana metuka" <"Slatka godina">.

Da bi se jace istaklo ocekivanje dobre godine postoji obicaj da novogodisnja vecera zapocne necim slatkim. Iz tog razloga izbegava se kiselo i ljuto.

Obredi

Rosh hashana nije domaci praznik, pa izuzev kracih obreda kod kuce, sav ceremonijal se obavlja u Hramu izvan kuce. Vernici se mole sa zanosom koji dostize vrhunac prilikom obreda duvanja u shofar, ili kad pred otvorenim ormarom <Aron hakodesh> pocinje "Untane tokef", molitva u kojoj se opisuje dan strasnog suda.

Shofar

Shofar je prastari duvacki instrument, jedan od najstarijih u svetu. Pravi se od roga bilo koje ciste zivotinje izuzev od krave i vola. Shofari se razlikuju po obliku, velicini i boji a sluze za obavljanje posebnog obreda u Hramu prilikom velikih praznika.

Duvanjem u shofar proizvode se tri vrste zvuka:

tekija, shevarim i terua.

Tekija je samo jedan ravan dug zvuk

Shevarim su tri kratka, tuzno uvijena zvuka poput jecaja, koji traju koliko jedna tekija

Terua se sastoji od devet kratkih isprekidanih zvukova, koji takodje traju kao jedna tekija.

Na Rosh ashana zvuci shofara opominju vernike da je to dan "nebeskog suda" i poziva na pokajanje.

Na Jom kipur, zvuci shofara simbolicno najavljuju oprostaj od grehova.

 

 
    Makabijada HOME page