Ove godine Shavuot pada na

Shavuot - dan kada smo dobili Toru je jedan od najzanimljivijih praznika, a to pocinje vec od toga sto ima vise imena: Hag ha bikurim, Hag matan tora, Shavuot.
 
Savuot je jedan od tri  regalim, (od reci REGEL-noga) kada se ide pesice do Jerusalema a zajednicko tim praznicima je i obradnjivanje zemlje.
PESAH praznik proleca, pocetak zetve jecma (resit kacir haseura)
SUKOT  praznik berbe (kad sabere trud s njive)
SHAVUOT  praznik prvenstva (hag bikur kacir hitrim), dolazi od reci behor, prvorodjen.

                                                    S H A V U O T    U   I Z R A E L U    
 
 
Savuot je veseo praznik a Izraelci vole da ga slave nocu. Po svim novinama i na radio objavljuje se o nocnim izletima pod nazivom TIKUN HACOT  koji obicno pocinju u 10 sati navece u traju sve do jutra.
 
Ti nocni izleti poprimili su tokom vremena razliciti karakter i svaka grupa slavi na drugi nacin. Pobozni se drze strogo prema pravilima praznika i posvecuju celu noc citanju iz Misna, Talmuda i Tore, slusaju tumacenja rabina i verskih ucitelja. Posto je shavuot i praznik kada je narod Izraela primio Toru, treba osim citanja iz Tore procitati 613 micvot; 248 micvot za broj delova u covekovom telu i 365 micvot za broj dana u godini. Prema verovanju poboznih Jevreja u ponoc se otvaraju nebeske kapije(niftehim saarej hasamajim) kada mozete izreci jednu molbu koja ce se -po verovanju- ostvariti.
Druga grupa onih manje poboznih isto citaju obavezno sve micvot ali citaju sem iz Tore i mudrosti kabale, citiraju haside sto je popraceno pesmom i plesom a koji puta se cak pripremaju mali igrokazi ,kraci dialog, u pojednostavljenom jeziku da bi i mlado razumeli.
 
Treca grupa su svi ostali koji nisu pobozni, pa cak ni tradicionalni, a ponjavise mladi Oni provode noci citajuci odlomke modernih filozofa, komentare judaista na pojedine odlomke iz Tore, narocito iz knjige Rut, citaju se prozni tekstovi ,prikazuju se odlomci iz pozorisnih komada, ponekad i work-shop iz raznih oblasti, i sve to u prirodi u parkovima Keren Kajemeta koji svoje nacionalne parkove adaptira u duhu praznika tako da na neki mestima ima cak i satora koji potsecaju na biblijska vremena.Priredjuju se festivali poezije u Galilu. Ono sto je zajednicko svima to je:provodjenje jedne noci uz duhovno prozimanje, uz duhovno ispravljanje (od reci: tikun).
 
 
Za savuot treba da se nadju svakoj kuci prvenci plodova koji rastu na zemlji u na drvecu.Obicaj je da se ima 7 vrsta plodova (sivaa haminim) "U zemlju izobilnu psenicom i jecmom i vinovom lozom i smokvama i sipkom,zemlju izobilnu maslinom od koje biva ulje, i medom"(5knj.Mojsije 8/8).Psenica i jecam kao osnova za hleb.Vinova loza, smokve i sipak(tj.nar) jestivi plodovi, vino od vinove loze.Maslina za ulje i med-slatko(kako med nije plod, koristi se datula).
 
Za savuot jedu se i piju mlecni proizvodi.Za to ima nekoliko objasnjenja.Kao prvo rec halav(mleko) u gematriji ima vrednost 4o, oznacava 4o dana koje je Mojsije proveo na brdu Sinaj u pripremi 1o Zapovesti.U Pjesmi nad pjesmama(4/11)pise:"S usana tvojih kaplje sat nevjesto, pod jezikom ti je med i mlijeko..."No, Majmonides tumaci da su se nasi mudraci pobrinuli da se za svaki praznik jede druga vrsta jela, kako bi se tokom godine jela sva vrsta jela.
 
Ako cete cuti za izraz:atazat majim, znajte da se rec o prskanju vodom.Nemojte biti iznenadjeni ako ce vas na savuot neko poprskati vodom.Po analogiji TORA je MAJIM (voda) i prskanje vodom jedan je od blagoslova.
 
Za savuot cita se iz knjige Rut, jedna od vrlo lepih knjiga  o kojoj su napisani mnogi komentari.Na jednom mestu pise;"... s njome doje i Ruta Moapsak, snaha njezina, vrativsi se iz zemlje Moapske, a dodjose u Betlem u pocetrku jecmene zetve>
 
Praznik matan Tora. Na taj dan su Izraelci primili na svecan nacin, pod gorom Sinaj, Deset Zapovedi .
 
A zasto savuot (tj. nedelje). Dan nakon  sedera pesah, tj uoci praznika pesah pocinje se brojati sedam punih sjedmica.To je period zvan sfirat haomer, kad se pobozni muskarci ne briju, a na radiu se moze cuti: danas je taj i taj datum, 11 . dan u omeru. Nakon 7 sjednmica ide se pjesice (baregel) do Beit hamikdasaa tj.do Jerusalema cesto cete cuti: olim baregel lbejt hamikdas. Obicaj je ukrasiti se vjencima i nositi snop klasa i psenicnih staljika u ruci (im zer sabolet vseura) Obicaj je ukrasiti kucu i ulazna vrata zelenim granama a to je u znak secanja na bambusove trske kojma je spasen mali Mojsije.
 
Ovo su drevni obicaju kojih se drze bopozni Jevreji.U nase, moderno doba odrzali su se neki od obicaja:jedu se mlecni proizvodi, obicno imamo u kuci prvo voce, 7 minim,(sto kod nas nije problem a u drugim zemljama reba imati plodove iz zemlje i drva). Za
predskolsku decu to je lep i veseo praznik, deca su obucena u belo,(svetla  haljina, pantalone) okiceni su vjencem i donose u vrtic kosaricu sa vocem.
No najlepse se slavi Hag habikurim u kibucima.Uz veselje, pesmu i ples, na sveca nacin pravi se defile kako bi se prikazalo prvenstvo.I tu prodefiliraju najprije sve bebe, prvorodjene i one koje su rodjene tokom te godine.Prodefilira  i telad i sva zivad koja se okotila te godine, cvece  koje je poprviput zasadjeno, sadnice i mladice koje su po prviput dale plod, svi su okiceni vjencima i zensko i musko, a bosonoge mlade devojke sa vijencima,belim platnenim dugackim haljinama  plesu i pevaju, a iza njih idu deca sa vjencima i kosaricama punim plodova koji rastu u tom kibucu, u pratnji njihovih maki koje nose vijenac i kitu klasja u ruci.
 
Eto, tako je to kod nas.  Ako cete posecivati Izrael, dodjite  pocetkom juna.  Necete pozaliti.
 
Hag Sameah.
 
                                                           Vasa madriha Miriam-Miriam