Tu biSvat (Hamisa asar bisvat)

טוּ בִּשְׁבָט

 Tubisvat je jedan od veselijih praznika. Nema verski karakter te se
 proslavlja u krugu porodice, opstini, ili u nekom od kulturno-umetnickih
 drustava. Kod Sefarda ovaj praznik je popularan pod imenom "Hamishoshi"
 ili "Frutas", a kod Askenaza kao Hamishoser. Deca su mu se posebno
 radovala jer je padao zimi, a za praznik je trebalo nabaviti sto vise
 vrsta voca. Smatralo se da svaka porodica treba da sakupi barem 15 do 18
 vrsta svezeg i suvog voca. Uzevsi u obzir godisnje doba i izbor na
 trzistu, obezbedjenje tolike kolicine voca nije bilo nimalo lako. Zato
 nije bio redak slucaj da se voce jos u jesen uvija u slamu ili posebno
 pakuje, kako bi trajalo do zime.

 U kucama je na dan praznika voce aranzirano na razne nacine. Negde je
 stavljano na velike zdele ili posluzavnike. U Derventi i Zepcu, na primer,
 u kutije, u Bihacu, u specijalno pletene sepete koji su bili okaceni o
 zid. Neke porodice u Zepcu imale su pletene korpice, oblozene iznutra krep
 papirom. Medjutim, najrasprostranjenije su bile platnene kesice, poznate
 pod razlicitim imenima: bolsas, bolsikas, bolsikjas di Hamishoshi, sakitu,
 tovazikas i bojtl. U te kesice koje su uoci praznika sivene od belog
 platna, ali i od najfinijih materijala, kao sto je somot na primer,
 stavljalo se voce i slalo rodbini i prijateljima, narocito deci.

 Izbor voca na trpezama jevresjkih porodica za ovaj praznik bio je bogat i
 raznovrstan. Pored vec uobicajenog voca koje se zimi moglo kupiti -
 jabuka, pomorandzi, mandarina i banana - obilato je bilo zastupljeno
 razno kostunjavo voce: orasi, lesnici, bademi, datule, rogaci, kikiriki,
 leblebije, pinjoli, kesteni, ali i suseno voce: suve sljive, smokve, suvo
 grozde itd. Narocito su bile na ceni jafa pomorandze, bademi, urme i
 smokve, koje su se specijalno za ovaj praznik uvozile preko jevrejskih
 opstina iz Izraela. Svi su se trudili da u kuci imaju nesto iz "Rison lecijon".

 Medu bitoljskim Jevrejima, pored raznovrsnog voca, na ovaj dan se kuvala i
 jela psenica. Oni siromasniji zasladivali su je medom, a bogatiji mesali
 sa seckanim orasima.

 Da bi se pristupilo jedenju voca, porodica bi se okupila oko stola i
 domacin je najpre procitao za svako voce po jedan od petnaest psalama
 zvanih Shir Hamaalot, potom bi izgovorio odgovarajuci blagoslov i tek
 nakon toga moglo se poceti sa jedenjem. Za kucne proslave Tubisvata vezano
 je i pricanje legendi. U Skoplju su bake pricale unucima legendu po kojoj
 se uoci praznika svo drvece u prirodi naginje jedno prema drugom i ljubi se.

 U Sarajevu deca su igrala popularnu igru sa orasima zvanu a lus kastijus
 (igra tornjeva). Na pod bi se naredale gomilice od po tri oraha, a na vrh
 je stavljan cetvrti. Sa odredenog rastojanja igrac bi prema tim gomilicama
 zakotrljao jedan specijalno izbrusen orah, saratikju, sa ciljem da ih
 rusi. Ako u tome uspe, nosi sve orahe.

 Skoro u svim mestima proslavu Tubisvata organizovala su i pojedina
 kulturno-umetnicka, omladinska ili zenska drustva. Na primer, "Matatja" i
 "Omladinsko kolo" u Sarajevu, "Wizo" u Beogradu, ali izgleda da su
 najzanimljivije proslave bile u Splitu u organizaciji "Jardena". U velikoj
 sali poredali bi stolove u obliku potkovice, a na njima postavili tanjire
 sa 15 vrsta voca. Na svakom tanjiru stajala je jabuka i u njoj zabodena
 plavo-bela zastavica. Pored tanjira, bile su platnene kese za voce. Svako
 dete je zauzelo mesto pored jednog tanjira. Proslavu je zapocinjao
 nastavnik veronauke uvodnim predavanjem o znacaju praznika. Zatim bi svi
 zajedno otpevali Hatikva, a onda je svako dete moralo iz svog molitvenika
 da procita po jedan psalam, Shir Hamaalot, koji je danima ranije
 uvezbavalo kod kuce ili u skoli. To je ujedno bila i neka vrsta provere
 koliko su deca odmakla u savladivanju hebrejskih tekstova. Tek nakon ove
 ceremonije bilo je dozvoljeno jesti voce, a sto se ne bi odmah pojelo
 nosilo se kuci u platnenim kesicama.

 (Milica Mihailovic, Praznicni obicaji jugoslovenskih Jevreja, Jevrejski
 istorijski muzej, Beograd 1986, str. 54-57) 

 

COVEK I DRVO    Pripremio povodom praznika Rabin Isak Asiel

 

HAMISHA ASAR BISHVAT

Hamisha asar bishvat ili skraceno Tubishvat <naziva se jos i Hamishoshi i Frutas> sto znaci petnaesti dan meseca shevata, opisuje se u Mishni kao Nova godina drveca.

Prateci promene u prirodi, jevrejski seljak je uocio da u toku godine najveci deo kise padne 15.shevata, pa je zemlja dovoljno natopljena vodom i stabla vec pocnu upijati sokove kojima ce hraniti svoje buduce plodove. Zato je u Mishni odredjen 15.shevat <januar-februaar> kao granica izmedju stare i nove godine za obavljanje desetina prinosa. Tako na pr. desetina od citrusa ubrana 14. shevata pre zalaska sunca pripada staroj godini, a od citrusa sa istog stabla ubranog posle zalaska sunca <sto je po jevrejskom kalendaru vec 15.shevat>, desetini u novoj godini.

Vremenom su usle u obicaj i nove forme praznovanja. U jugoslovenskom krajevima su se na sto iznosile razne vrste voca i recitovali psalmi "shir haamalot". Deci su se pripremale kese sa vocem. U Hramu nije bilo posebnog rituala i nije se smelo postiti.

I Biblija cesto govori o drvecu kao simbolu plemenitosti i dobrote. "Posten covek je kao drvo pokraj potoka, koje daje plodove na vreme i cije lisce nikada ne vene". U knjizevnosti, narocito decjoj, drvo je cesta tema. Bio je obicaj da se za svakog novog rodjenog decaka zasadi kedar, visoko, uspravno i snazno drvo - simbol snage, a za devojcicu cempres - simbol neznosti i lepote. Dete je raslo sa svojim stablom i staralo se o njemu.

Godine 1949, prvog Tubishvata posle proglasenja dezave Izrael, zasadjena je u Izraelu spomen-suma, <Suma mucenika ili Jaar hakedoshim>. Predvidjeno je da u njoj bude sest miliona stabala, u spomen 6 miliona Jevreja zrtava fasizma u drugom svetskom ratu. U Izraelu se u znak postovanja sade mnogobrojne sume i gajevi koji nose imena istaknutih ljudi, Jevreja i nejevreja.

Danas u Izraelu Tubishvat oznacava pocetak proleca. Omladina, djaci i deca provode taj dan u prirodi, u pesmi, igri i ceremonijama sadjenja drveca.

Gabaj hrama,
Moric Montiljo

jabuka, kruska, banana, kiwi, mandarina, pomorandza, nar, urma, smokva, kajisja, mango, kikiriki, badem, brusnica, ananas, sljiva, limun, visnja, nuts, 19 vrsta 2015te