pogledaj video "Tu bi Shvat" [snimak]
Tubisvat je jedan od veselijih praznika. Nema verski karakter te se
proslavlja u krugu porodice, opstini, ili u nekom od kulturno-umetnickih
drustava. Kod Sefarda ovaj praznik je popularan pod imenom "Hamishoshi"
ili "Frutas", a kod Askenaza kao Hamishoser. Deca su mu se
posebno
radovala jer je padao zimi, a za praznik je trebalo nabaviti sto vise
vrsta voca. Smatralo se da svaka porodica treba da sakupi barem 15 do 18
vrsta svezeg i suvog voca. Uzevsi u obzir godisnje doba i izbor na
trzistu, obezbedjenje tolike kolicine voca nije bilo nimalo lako. Zato
nije bio redak slucaj da se voce jos u jesen uvija u slamu ili posebno
pakuje, kako bi trajalo do zime.
U kucama je na dan praznika voce aranzirano na razne nacine. Negde je
stavljano na velike zdele ili posluzavnike. U Derventi i Zepcu, na primer,
u kutije, u Bihacu, u specijalno pletene sepete koji su bili okaceni o
zid. Neke porodice u Zepcu imale su pletene korpice, oblozene iznutra krep
papirom. Medjutim, najrasprostranjenije su bile platnene kesice, poznate
pod razlicitim imenima: bolsas, bolsikas, bolsikjas di Hamishoshi, sakitu,
tovazikas i bojtl. U te kesice koje su uoci praznika sivene od belog
platna, ali i od najfinijih materijala, kao sto je somot na primer,
stavljalo se voce i slalo rodbini i prijateljima, narocito deci.
Izbor voca na trpezama jevresjkih porodica za ovaj praznik bio je bogat i
raznovrstan. Pored vec uobicajenog voca koje se zimi moglo kupiti -
jabuka, pomorandzi, mandarina i banana - obilato je bilo zastupljeno
razno kostunjavo voce: orasi, lesnici, bademi, datule, rogaci, kikiriki,
leblebije, pinjoli, kesteni, ali i suseno voce: suve sljive, smokve, suvo
grozde itd. Narocito su bile na ceni jafa pomorandze, bademi, urme i
smokve, koje su se specijalno za ovaj praznik uvozile preko jevrejskih
opstina iz Izraela. Svi su se trudili da u kuci imaju nesto iz "Rison
lecijon".
Medu bitoljskim Jevrejima, pored raznovrsnog voca, na ovaj dan se kuvala i
jela psenica. Oni siromasniji zasladivali su je medom, a bogatiji mesali
sa seckanim orasima.
Da bi se pristupilo jedenju voca, porodica bi se okupila oko stola i
domacin je najpre procitao za svako voce po jedan od petnaest psalama
zvanih Shir Hamaalot, potom bi izgovorio odgovarajuci blagoslov i tek
nakon toga moglo se poceti sa jedenjem. Za kucne proslave Tubisvata vezano
je i pricanje legendi. U Skoplju su bake pricale unucima legendu po kojoj
se uoci praznika svo drvece u prirodi naginje jedno prema drugom i ljubi se.
U Sarajevu deca su igrala popularnu igru sa orasima zvanu a lus kastijus
(igra tornjeva). Na pod bi se naredale gomilice od po tri oraha, a na vrh
je stavljan cetvrti. Sa odredenog rastojanja igrac bi prema tim gomilicama
zakotrljao jedan specijalno izbrusen orah, saratikju, sa ciljem da ih
rusi. Ako u tome uspe, nosi sve orahe.
Skoro u svim mestima proslavu Tubisvata organizovala su i pojedina
kulturno-umetnicka, omladinska ili zenska drustva. Na primer, "Matatja"
i
"Omladinsko kolo" u Sarajevu, "Wizo" u Beogradu, ali
izgleda da su
najzanimljivije proslave bile u Splitu u organizaciji "Jardena".
U velikoj
sali poredali bi stolove u obliku potkovice, a na njima postavili tanjire
sa 15 vrsta voca. Na svakom tanjiru stajala je jabuka i u njoj zabodena
plavo-bela zastavica. Pored tanjira, bile su platnene kese za voce. Svako
dete je zauzelo mesto pored jednog tanjira. Proslavu je zapocinjao
nastavnik veronauke uvodnim predavanjem o znacaju praznika. Zatim bi svi
zajedno otpevali Hatikva, a onda je svako dete moralo iz svog molitvenika
da procita po jedan psalam, Shir Hamaalot, koji je danima ranije
uvezbavalo kod kuce ili u skoli. To je ujedno bila i neka vrsta provere
koliko su deca odmakla u savladivanju hebrejskih tekstova. Tek nakon ove
ceremonije bilo je dozvoljeno jesti voce, a sto se ne bi odmah pojelo
nosilo se kuci u platnenim kesicama.
(Milica Mihailovic, Praznicni obicaji jugoslovenskih Jevreja, Jevrejski
istorijski muzej, Beograd 1986, str. 54-57)
COVEK I DRVO Pripremio povodom
praznika Rabin Isak Asiel SEDER TU
BI ŠVAT [<<
klikni da procitas]
Jabuka koju smo posadili 2019 rodila 2020
HAMISHA ASAR BISHVAT
Hamisha asar bishvat ili skraceno Tubishvat <naziva se jos i Hamishoshi i Frutas> sto znaci petnaesti dan meseca shevata, opisuje se u Mishni kao Nova godina drveca.
Prateci promene u prirodi, jevrejski seljak je uocio da u toku godine najveci deo kise padne 15.shevata, pa je zemlja dovoljno natopljena vodom i stabla vec pocnu upijati sokove kojima ce hraniti svoje buduce plodove. Zato je u Mishni odredjen 15.shevat <januar-februaar> kao granica izmedju stare i nove godine za obavljanje desetina prinosa. Tako na pr. desetina od citrusa ubrana 14. shevata pre zalaska sunca pripada staroj godini, a od citrusa sa istog stabla ubranog posle zalaska sunca <sto je po jevrejskom kalendaru vec 15.shevat>, desetini u novoj godini.
Vremenom su usle u obicaj i nove forme praznovanja. U jugoslovenskom krajevima su se na sto iznosile razne vrste voca i recitovali psalmi "shir haamalot". Deci su se pripremale kese sa vocem. U Hramu nije bilo posebnog rituala i nije se smelo postiti.
I Biblija cesto govori o drvecu kao simbolu plemenitosti i dobrote. "Posten covek je kao drvo pokraj potoka, koje daje plodove na vreme i cije lisce nikada ne vene". U knjizevnosti, narocito decjoj, drvo je cesta tema. Bio je obicaj da se za svakog novog rodjenog decaka zasadi kedar, visoko, uspravno i snazno drvo - simbol snage, a za devojcicu cempres - simbol neznosti i lepote. Dete je raslo sa svojim stablom i staralo se o njemu.
Godine 1949, prvog Tubishvata posle proglasenja dezave Izrael, zasadjena je u Izraelu spomen-suma, <Suma mucenika ili Jaar hakedoshim>. Predvidjeno je da u njoj bude sest miliona stabala, u spomen 6 miliona Jevreja zrtava fasizma u drugom svetskom ratu. U Izraelu se u znak postovanja sade mnogobrojne sume i gajevi koji nose imena istaknutih ljudi, Jevreja i nejevreja.
Danas u Izraelu Tubishvat oznacava pocetak proleca. Omladina, djaci i deca provode taj dan u prirodi, u pesmi, igri i ceremonijama sadjenja drveca.
Gabaj hrama,
Moric Montiljo