Purim     

Esterin Post je uveden kao spomen trodnevnog posta kraljice Ester i svih Jevreja Persije, pre njenog odlaska caru Ahašverošu da moli milost za svoj narod. Post počinje ujutro i traje do uveče. Com kal! Neka vam je lak post!

 

Vecina jevrejskih praznika slavila se veselo, ali nijedan u tom pogledu nije bio ravan Purimu. Za njega se slobodno moze reci da je najveseliji jevrejski praznik. Nije smatran verskim praznikom, vec prilikom da se jednom godisnje prepusti jelu, picu, zabavi i dobrom raspolozenju. Purim su voleli svi, i stari i mladi, zeljno ga iscekivali, a kada bi prosao o njemu su jos dugo govorili.

Medu pet micvot (dobrih dela) koja treba ispuniti za praznik, ubrajaju se: post uoci praznika, prisustvo javnom citanju Megile u hramu, slanje darova rodbini i prijateljima, darivanje dece i sirotinje i prisustvovanje purimskoj zabavi. Post uoci praznika na 13. adar, poznat kao Com Ester, Taanit Ester ili Ester Tajnes, kako su ga na jidisu zvali, obicaj je koga su se Jevreji kod nas ponegde strogo pridrzavali, narocito u poboznim porodicama, dok se negde potpuno izobicajio.

Prisustvovanje citanju Megile u hramu jedan je od najstarijih purimskih obicaja. Talmudski propisi nalazu da se Megila cita u dva navrata: prve veceri praznika, na vecernjoj molitvi, a potom sutradan na jutarnjoj molitvi. Obaveza je vazila za sve, kako za odrasle tako i za decu.

Medutim, zene su cesce ostajale kod kuce radi priprema bogate purimske vecere, dok su se deca ovoj obavezi unapred radovala, jer im je za ovaj praznik bilo dozvoljeno da u hram unesu razne rekvizite za pravljenje buke, kojima ce ismejavati Hamanovo ime. Megilu su po pravu citali predmolitelji, kantori, koji su rapolagali rutinom da tekst izgovaraju prema posebnoj kantilaciji. Kad bi u tekstu izgovorili Arur Aman (proklet bio Aman) zaustavljali bi dalje citanje, a to je za decu bio znak da zapocnu sa vikanjem, lupanjem, okretanjem cegrtaljki itd. deca su u hramu sedela na posebnim klupama, izdvojeno od ostalih; morala su sedeti mirno dok se citao ostali deo teksta Megile, a za to vreme ih je nadzirao tzv. parnas (gabai) sinagoge. U Beogradu, na primer, u staroj sinagogi na Jaliji, deca su drzala upaljene svece u rukama. Samo na dati znak parnasa, davali su sebi oduska i iz sve snage stvarali buku. U sinagogi u Stipu, bio je obicaj da deca donose drvene cekice i njima lupaju po cvornovatim delovima klupa na kojima su sedela.

Slanje darova rodbini i prijateljima, najpopularniji je purimski obicaj. Sefardi su ga nazvali Platikus di Purim, prema speciajlnom velikom tanjiru platiku na kome su se darovi slali, a Askenazi Slahmones, od hebrejske reci Misloah Manot, sto takode znaci slanje poklona. Pravilo je bilo da se darovi salju po nekom, a ne da se licno nose. To su obicno radila deca, ona su se tome posebno radovala, mada je bilo porodica koje su svoje darove slale po posluzi ili cak postom. Medusobno su se darivali najblizi rodaci i prijatelji, a posebno tazbina, kod Sefarda poznati kao konsvergus. Bilo je i drugih primera. U ortodoksnoj porodici trgovca Jichaka Engla u Subotici svake godine slani su darovi rabinu i sohetu, i to ne samo u novcu vec i tkaninama. Kao sto je poznato darovi su se nosili na tanjirima platikusima, uijeni u salvete. Oni kojima su pokloni namenjeni uzimali su ih sa tanjira, a na njima su ostavljali svoje uzvratne darove. Tako su deca nosila uvek pune tanjire, a za svoj trud su posebno dobijala sitan novac i kolace. Najcesce su se razmenjivali kolaci. Nigde nije bilo propisano sta treba slati, vec su se ti obicaji formirali spontano u zavisnosti od sredine. Nezaobilazne su bile kiflice sa orasima, roskitas di alhasuv; puslice od badema, caldikas di aroz mulida; jaja u lisnatom testu, fularis; pastipanj sa spinovanim secerom, zvani tispisti; poslastica od oraha i meda, juzlima; baklave; slatki somun itd.

Zanimljivo je da su Bitoljci darove za Purim zvali fularis ili mandados. Bitoljski fularisi bili su raznih oblika, a najpopularniji je bio tzv. lus djentis di Aman (u obliku Hamanovog zuba). U Vojvodini, slate su hamantasne, trouglasti kolaci punjeni makom i orasima, a jos popularnije bile su jufke sa makom, suvim grozdem, oblikovane kao dete u jastuku, i zato zvane kindle, zatim bajgle, flodne itd. Neko je slao juzno voce, po koju flasu vina ili cak manji poklon.

U vezi sa cestitanjem praznika i darivanjem dece, postojao je u Skoplju jedan lep stari obicaj, poznat kao a bazar la mano (poljubiti ruku). Na praznike, narocito na Purim, deca su u pratni roditelja, nakon zavrsene sluzbe u sinagogi, odlazila u posetu starim uvazenim Jevrejkama koje su zivele u Jevrejskoj mahali, a za te prilike obicno sedele na malim klupicama ispred svojih kuca. Deca bi tim uvazenim Tija Renama ili Tija Buenama, kako su se vec zvale, poljubila ruku, cestitala im praznik i za to bila darivana novcem ili kolacima.

Novac koji su deca za Purim dobijala od svojih oceva i majki nazian je razlicito: u Bosni, na primer papilikus (papirni novac), ganansja en Purim (purimska zarada); u Skopju purilik, u Kumanovu, matana di Purim (purimski dar); u Bitolju, regalo de Purim (purimski poklon); u Pristini purimlik, a u Beogradu Mah Purim. U Vojvodini je bio poznat kao Purim gelt (purimski novac).

Veselu purimsku atmosferu upotpunjavali su purimski vasari. Kod nas je taj obicaj bio rasiren i poznat pod imenom il kurtiziku di Purim ili Purimski bazar.

Cuveni vasari odrzavali su se u Sarajevu, Beogradu i Skopju. Beogradski je bio na Jaliji. Tezge sa robom bile su poredane duz citave nekadasnje ulice Princa Evgenija, danas Jevrejske. Prodavala se razna roba: od pistaljki, cegrtaljki, drombulja i slicnih rekvizita pomocu kojih se pravila buka u sinagogi za vreme citanja Megile, preko maski od papir masea, do raznih kolaca i orijentalnih poslastica. Igrala se popularna lutrija zvana tango frango.

U Sarajevu je bilo vise bazara. Jedan u dvoristu najstarijeg hrama na Bjelavama, a popularan je bio i vasar u dvoristu osnovne jevrejske skole. I u Sarajevu su prodavani maske, pistaljke i kolaci, a popularna lutrija zvala se la buleta.

Trgovci su jedni drugima namigivali i govorili "dali baratu al Djidio" (daj Jevrejinu jeftinije).

I Skopljanci su imalisvoj vasar u Jevrejskoj mahali zvanoj la male Djudija, ispred sinagoge.

Vrhunac Purima bila je porodicna sedeljka, zabava i vecera, svuda poznata kao seuda di Purim. Na njoj su se okupljali rodbina, prijatelji i komsiluk, a sto je bilo vise ljudi bilo je veselije. Kako je izgledala jedna takva sedeljka u Sarajevu i kakva je bila atmosfera na njoj, moze se videti iz secanja Vilme Market:

"...Porodice su slavile same ili u drustvu sa drugim porodicama. Vrata na stanu ili kuci bila su sirom otvorena u ocekivanju maski. Stolovi su bili postavljeni sa dosta hrane, a skoro svi su imali pred sobom gomilicu sitnog novca koji su davali maskama, zavisno od toga kako i sta su recitovale i kako su bile obucene. Secam se jedne zajednicke proslave Purima u Sarajevu u stanu Jozefa, oca Isaka Kabilja u Jelicevoj ulici.

Stan je bio veoma velik, a u prostoriji u kojoj se slavilo, sedelo je sezdeset, sedamdeset gostiju, sve bliza i dalja rodbina, mnogo dece. Stan se nalazio na drugom spratu i jos za vreme vecere do nas su dopirali glasovi maski koje su duz stepenica cekale znak za ulazak. Bile su to maske Mordehaja, Ahasvera, Estere, Amana, spanskih ciganki, halucima, a poneka maska je predstavljala nekog poznatog jevrejskog javnog radnika ili bogatasa, naravno u karikaturi. Svaki maskiran par, pojedinac ili grupe, recitovale bi nesto kratko, uglavnom smesno. Zatim bi isli duz stolova i u daire prikupljali novac. Deca su pokusavala da pod maskama prepoznaju svoje prijatelje i rodake, pa su ih zvali po imenu, vukli za rukave i pokusavali da im skinu maske s lica. sve je to izazivalo buru smeha i mnogo buke...

Ovakve svecanosti su trajale duboko u noc, dok god je bilo maski. U maskiranju su ucestvovali devojke i mladici od 14 do 20 godina, uglavnom sa Bjelava gde je zivelo najvise Sefardskh Jevreja..."

Pored tradicionalnih kucnih proslava bile su popularne purimske zabave i purim balovi u organizaciji raznih jevrejskih kulturno-umetnickih i dobrotvornih drustava. Cuveni su bili balovi "Srpsko-Jevresjkog pevackog drustva", "Jevrejskog zenskog drustva" i "Dobrotvora" u Beogradu, Splitskog "Jardena", Sarajevske "Lire" i "Ahdusa", drustva "Wico" u Subotici i Novom Sadu, kluba "Al" u Skoplju i drugi.

Cesto su te zabave bile dogadaj sezone u pojedinim mestima, a na njih su dolazili i oni koji nisu bili Jevreji. Pripreme za ove zabave pocinjale su daleko pre pocetka praznika. Ako pogledamo jevrejsku stampu iz predratnog perioda, skoro u svakom listu zapazicemo, uoci Purima, upadljive oglase u kojima se reklamiraju takve zabave. I toalete i maske sile su se u cuvenim salonima, a oni koji su imali mogucnosti donosili su ih iz Pariza, Peste i Beca. Sale su ukrasavane lampionima, girlandama, zelenilom i cvecem, kao sto se toi danas cini za Novu Godinu. Bilo je i kurioziteta. Na primer, zensko humanitarno drustvo "Dobrotvor" u Beogradu organizovalo je purimski masken-bal u sali Jevrejskog doma, sa temom "Mistika istoka". Cela sala i prostorije oko nje, bile su uredene kao male ascinice u orijentalnom stilu, a sve dame imale su toalete "a la Madam Baterflaj". O tom balu pisale su novine, pa je izasla i opsirna reportaza sa fotografijama u martovskom broju lista "Nedeljne ilustracije".

Cilj ovih balova nije se svodio samo na zabavu. To je jasno ako se ima na umu da je sav prihod od ulaznica, tombole ili bogatog bifea koji su spremali sami clanovi i clanice drustva, uvek isao u dobrotvorne svrhe. Nista manje popularne nisu bile ni decje purimske priredbe. Organizovale su ih jevrejske skole ili opstine, obicno na drugi dan praznika. deca su dolazila na priredbe u pratnji roditelja. Razume se da su i ona bila maskirana, pa se u takvim prilikama birala i najlepsa maska i dodeljivane su nagrade. deca su pevala, recitovala, a cesto su izvodila i citave pozorisne predstave sa purimskom tematikom, sto su mesecima ranije uvezbavala sa svojim nastavnicima.

(M. Mihailovic, Praznicni obicaji jugoslovenskih Jevreja, JIM, Beograd  1986, str. 60-67)

purim.jpg (114448 bytes)

HAMANOVE USI

Kolaci

Testo:

1 jaje
2-3 kasike kiselog mleka
2,5 solje brasna
0,5 solje secera
1 kasicica praska za pecenje
0,5 kasicice soli
200 g putera
1,5 kasicice naribane kore od limuna

Umesi testo i ostavi ga u frizideru najmanje 2 sata.
Izvaljaj ga i izrezi u krugove. U sredinu svakog kruga stavi po kasicicu file i preklopi je sa tri strane, tako da dobijes oblik trougla. Pritisni krajeve da se slepe.

Pre pecenja stavi u frizider na pola sata.  Peci na 190 C oko 15 min.

Fil:

100 g mlevenog maka
1,5 solje mleka
6 kasika secera
1,5 solje suvog grozda
2-3 kasike putera
1 kasicica naribane kore limuna

Kuvaj na slaboj vatri mak, mleko i secer 15-20 min. ili dok ne postane gusto. Dodaj puter i suvo grozde i mesaj dok se puter ne rastopi. Skloni sa vatre i dodaj limunovu koru. Ohladi pre upotrebe.

Ima jos - klikni ovde