Tiša beAv 

Tiša beAv je dan žalosti i pokajanja. Razmišljamo o uništenju Prvog i Drugog Hrama, kao i o drugim tragičnim događajima u Jevrejskoj istoriji koji su se odigrali na ovaj dan. Pažljivo posmatrajući i dosledno prateći propise i običaje zapisane od strane naših mudraca, možemo u potpunosti shvatiti važnost ovog dana.

Tokom duge istorije Jevrejskog naroda, nije bilo mesta na celom svetu, tako važnog kao dva Hrama u Jerusalimu.

Veruje se da su oba uništena istog datuma, devetog dana hebrejskog meseca Ava – Tiša beAv, koji dolazi krajem leta. S obzirom da su oba Hrama toliko značila Jevrejima, oni su u žalosti i poste tog dana, od kad je Drugi Hram uništen.

Prvi Hram je sazidao kralj Solomon. Biblija ga opisuje kao zdanje velike lepote, nalik palati. Bio je napravljen od najboljeg drveta, ukrašen zlatom i finim tkaninama. Drugi Hram je sazidan od mermera. Ovi Hramovi su bili centar jevrejskog života i religije. Mnoge ceremonije su u njima održavane, uz molitvu, muziku, šofar i prinošenje žrtava. U ove hramove bi Jevreji dolazili na velike praznike, posebno na Pesah, Šavuot i Sukot.

Prvi Hram je razrušen pre oko dve ipo hiljade godina, od strane Vavilonskog kralja Nabukodonosora, koji nije samo uništio Hram, već i pobio oko sto hiljada Jevreja i prognao milione u Vavilon. Oko 70 godina kasnije, pod vladavinom drugog kralja, Jevrejima biva dozvoljeno da se vrate u svoju zemlju.

Jedna od prvih stvari po povratku, beše ponovno zidanje Hrama, na mestu postojanja starog. Hram je korišćen oko šest stotina godina. U tom vremenskom periodu, dok su Grci vladali na tim prostorima, smestili su u njega idole i time oskrnavili Hram i skoro ga uništili. Ali, kako nam pripoveda priča o Hanuci, Juda Makabejac i njegovi ratnici, isteraše Grke i popraviše Hram, koji je ponovo bio u upotrebi mnogo godina.

Pre oko hiljadu devetsto godina, Rimljani sa Titusom na čelu, su osvojili zemlju, spalili i uništili drugi Hram. Oko dva miliona Jevreja je ubijeno i oko milion proterano. Od tada, Hrama nema u Jerusalimu. Samo je trag ostao na tom mestu: deo zapadnog zida koji je štitio Hram. Zapadni zid je poznatiji pod imenom Zid plača. Predstavlja veliku svetinju za Jevreje.

Mnogo godina, Jevrejima nije bilo dozvoljeno da posete Zid plača. Mesto na kome stoji bilo je pod arapskom upravom. Ali, 1967. godine, Izraelska vojska je osvojila taj deo Jerusalima, i od tada, svako može da ga poseti, da se moli ili da plače kod Zida, kada to želi ili kada ima problem.

Na Šabat i druge praznike, plato ispred Zida je pun. Na hiljade ljudi dolazi da slavi i da se moli. Veliki broj dečaka i devojčica dolaze da ovde održe ceremoniju Bar/Bat Micve. Posebno je velika gužva na Tiša beAv.

Iako je sada mogućno posetiti Zid, Jevrejima nedostaje sam Hram. Zato je Tiša beAv tužan dan za svakog Jevrejina, ma gde se on nalazio. Mnogi se ponašaju kao da im je neko veoma drag umro. Mnogi religiozni Jevreji ne jedu i ne menjaju svoju odeću na ovaj dan. Ne uči se Tora, jer se Tora smatra zadovoljstvom, kako je rekao kralj David: "Zakoni Gospodnji su lepi, i čine srce srećnim." (Psalmi 19:9). Međutim, određeni odlomci Tore su ipak dozvoljeni, kao knjiga o Jovu, Knjiga jadikovnja, zakoni koji se tiču žalosti i neki odlomci iz Talmuda.

Na veče posta, jede se samo jedno jelo i to su obično tvrdo kuvana jaja, posuta pepelom. Ne jede se u grupi, kako bi se izbegao kvorum za blagoslov posle jela.

U mnogim Sinagogama, svitak Tore je presvučen crnom tkaninom a svetla su prigušena. Samo Ner Tamid (večno svetlo – sveća koja stoji na Svetom ormaru u kojem se čuvaju svici Tore) ostaje da svetli. Ljudi se ne pozdravljaju, izuvaju se i sede na podu ili niskim klupama. Molitve su tužne, kao i njihova melodija. One govore o uništenju Hramova i tužnim događajima.

Slučajnost ili ne, Tiša beAv je podsećanje na istoriju tragedija za Jevrejski narod. Na ovaj dan, 132. godine naše ere, Rimljani su započeli gradnju na jevrejskim svetim mestima, gaseći svaku nadu da će Hram biti obnovljen. Pod vođstvom rimskog generala Turnusa Rufusa, Jerusalim beše izgrađen kao paganski grad sa novim imenom - Aelia Capitolina. Jevrejima nije bio dozvoljen ulazak.

Betar, poslednje uporište Bar Kohve je palo 135. godine naše ere, čime je ugušena pobuna protiv Rimljana. Oko sto hiljada Jevreja je ubijeno.

Kralj Ferdinand 1492. godine (doba inkvizicije) izdaje dekret, po kome određuje da Tiša beAv bude konačan datum progona Jevreja – da ni jednom Jevrejinu ne bude dozvoljeno da hoda zemljom Španije.

Prvi svetski rat, koji je naposletku i vodio do Holokausta, je počeo na Tiša beAv. Takođe, na ovaj datum, počela je deportacija iz Varšavskog geta.

Kao dodatak večernjoj službi, čita se Knjiga jadikovanja, proroka Jeremije, koja govori o uništenju Jerusalima i prvog Hrama, uključujući i svedočanstvo događaja. Specijalne molitve Kinot, koje su napisane u srednjem veku, se takođe recituju. Muškarci ne vezuju tefilin, jer se tefilin takođe zove i pe-ar, slava, a Tiša beAv definitivno nije takav dan.

U Izmiru - medju Sefardima: 

Al lugar de saludar komo siempre (se uzava en akel dia) dizian "murir tenemos",
i la repuesta era: "esto ya savemos".