Ir a www.cervantes.es
  Instituto Cervantes
Београд
Película en flash

 

 

 

     SERVANTES  INSTITUT  U  BEOGRADU       

U okviru ciklusa Godina sefardske kulture koju je JO Beograd organizovala u sklopu svog kulturnog programa za 2006-2007, u Institutu Servantes u Cika Ljubinoj ulici, predstavljene su tri izlozbe sefardskih slikara iz Beograda.

 cervantes 011.jpg (47583 bytes) cervantes 014.jpg (50031 bytes)    <<<< sa otvaranja prve izlozbe,

<<< sa druge; izlozbu je otvorio slikar Alfred Pal iz Zagreba, prijatelj Dide Demajo

Od 20 novembra do 10 decembra Albert Alkalaj  <pozivnica>  <procitaj o slikaru>
od 10 decembra do 5 januara Dida Demajo  < pozivnica >  <procitaj o slikaru>
od 5 januara do 20 januara  Bora Baruh i
Rajko Levi  
 <procitaj o Bori Baruhu > ,
a o Rajku Levi pogledaj dole

 

Ciklus izlozbi posvecenih  beogradskim sefardskim slikarima, Albertu Alkalaju, Didi Demaju, Rajku Leviju i Bori Baruhu priredio je Jevrejski istorijski muzej u saradnji sa Institutom Servantes. Autor ovog ciklusa je kustos JIM-a Milica Mihajlovic, istoricar umetnosti. Tehnicku podrsku je pruzio Branislav Momcilovic, sef tehnicke sluzbe Pedagoskog muzeja u Beogradu. Autor istrazivackog rada i prateceg teksta za izlozbu o Didi Demaju je Milan Radanovic, student istorije. Kao povremeni saradnik JIM-a Barbara Panic, istoricar umetnosti, ucestvovala je u pripremi ciklusa izlozbi i autor je tekstova o Albertu Alkalaju, Rajku Leviju i Bori Baruhu.

 


 

 

RAJKO LEVI

 

       

         Beogradski slikar Rajko Levi rođen je u jevrejskoj sefardskoj porodici 1904. godine. Nakon završenog osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja ukazala mu se mogućnost da ode u Švajcarsku, gde je u Lozani završio studije farmacije.

 

         Po povratku u zemlju počeo je ozbiljnije da se bavi umetnošću. Prve i veoma značajne slikarske pouke dao mu je blizak prijatelj Mihajlo Petrov pod čijim se uticajem Levi formira. Od 1929. godine počinje da izlaže svoje radove, a za Šestu jesenju izložbu slikarskih i vajarskih radova beogradskih umetnika održanu 1933.  u Umetničkom paviljonu na Kalemegdanu kritika kaže : "... Adelina Bakotić, Leposava Pavlović, fon Rojtlinger, Turk, Joler, Baruh i Levi, dali su svaki po prilog koji često nisu bili bez kvaliteta, ali su još u pitanju daroviti mladi ljudi, pred kojima je još dug i težak put traženja i izgrađivanja sopstvenog likovnog izraza i sopstvene likovne fraze koja bi tekla bez mucanja i slučajnoga".

 

         San svakog mladog umetnika bio je odlazak u Pariz. Od početka dvadesetog veka slikarski pravci su se vrtoglavo smenjivali jedan za drugim, a da bi bar donekle sustigao munjevite promene, Rajkov boravak na Akademiji Grande Chaumičre u periodu od 1936. do 1938. godine je bio dragocen. Godine 1937. u Parizu se osniva Udruženje jugoslovenskih umetnika, među kojim su bili i Bora Baruh, Marko Čelebonović, Danica Antić, Ivan Tabaković, Ljubica Cuca Sokić, Vera Čohadžić, Ivan Rajn, Peđa Milosavljevič i drugi. Ova grupa u kojoj je bio i Rajko Levi imala je prvo zajedničko izlaganje aprila meseca iste godine u Pariskoj galeriji. Jugoslovenski umetnici željni znanja, a uglavnom bez materijalnih sredstava, vrlo često su imali zajedničke ateljee u kojima su stvarali, ali se i družili. Tako je Levi zajedno sa Ljubicom Cucom Sokić i Borom Baruhom iznajmio atelje  gde su proveli nekoliko lepih meseci. U Parizu su nastale slike u duhu impresionističkog iskustva, sa prikazom gradskog motiva, mrtve prirode, figura u enterijeru i portreta.

 

         Po povratku u Beograd organizovane su dve samostalne izložbe Rajka Levija u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić, 1938. i 1940. godine. Učestvovao je i na Dvanaestoj prolećnoj izložbi slikarskih i vajarskih radova jugoslovenskih umetnika kada ga kritika, hvaleći ga, poredi sa Baruhom. U listu "Pravda" iz 1940. Jelena Lubarda povodom ove izložbe kaže: "... Dok je u slici „Umka“ Rajka Levija spretno iskorišćeno njegovo poznavanje slikarstva i slikara, dotle je Bora Baruh još nespretan u početničkim traženjima".

         Drugi svetski rat je naglo prekinuo umetničko stvaralaštvo Levija i poput mnogih Jevreja bio je uhapšen. Odveden je u austrijski logor Stalag XVII u kojem uspeva da preživi ratne godine. Na tom strahotnom mestu nastaju brojni crteži i akvareli sa portretima zarobljenika i scenama patnje.

 

         Nakon oslobođenja 1945. vratio se u rodni Beograd, potom se ubrzo, kao mnogi jugoslovenski Jevreji, uselio 1948. godine u novoosnovanu državu Izrael. Već 1951. odlazi u Rim gde je proveo godinu dana, pa zatim tri godine živi u Paragvaju, da bi na kraju 1955. kao svoje stalno boravište odabrao Njujork. Tu je radio kao hemičar u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji, a po penzionisanju 1973. nastavio je da se bavi slikanjem i javnim izlaganjem. U istom gradu je umro 1986. godine.

 

 

                                                                                                            Barbara Panić

      
    Nazad na stranice MAKABIJADE