dr prof Andreja Preger

Devedeseti rodjendan

"Ad mea veesrim Andreja!"

Rodendanskom cestitkom na Ivritu, zvanicnom jeziku drzave Izrael, iz ciste ljubavi prema oduzetoj domovini praotaca pa njenom ponovnom rodenju posle dve hiljade godina Galuta, ali i iz pijeteta prema sest milona zrtava Holokausta, u ime svojih rodaka i prijatelja na tom dugom spisku surovo pobijenih samo zato sto su bili Jevreji, zapocela je ovu svecanost Simha Kabiljo magistar istorije knjizevnosti, moderator jubilarne rodendanske proslave u cast devedesetog rodendana clana JO Beograd, doktora pravnih nauka i profesora umetnosti muziciranja Andreje Pregera, u svecanoj sali JKC JO Beograd 25. maja 2002. godine.

Stasom poput vitkog cempresa, neverovatno mladolik i vitalan, fascinantno brzih pokreta i ruku koje plene pogled svojom neznom, izrazajnom mirnocom, gotovo plemicki dostojanstven, slavljenik je sa koncentrisanom paznjom muzickog gurmana saslusao - "Le dor va dor", "Dona dona", Adio kerida" i "Simona mi Dimona", u izvodenju mesovitog hora "Braca Baruh". Izborom dirigenta Tatjane Mihic, a uz pomoc solista Dusice Bjelic (vokal) i Aleksandra Radulovica (tarabuk), predstavljeni su muzicki dragulji Hebrejske, Jidis i Sefardske muzike. U cast slavljeniku ali i zarad podsecanja na pedeset posleratnih godina postojanja ovog hora. Dva poklopljena jubileja! Devedesti rodendan maestra klavira i pedest godina rada i svetskih uspeha hora ciji je prvi posleratni dirigent bio upravo slavljenik - gospodin Preger (od 1952.) Ovaj je hor zapravo osnovan jos davne 1879. god. da bi izrastao iz Srpsko-jevrejskog pevackog drustva i posle II svetskog rata poneo imena heroja brace Baruh, da kroz sve nedace kraja XX veka opstane snazno, upecatljivo, simbolicno - za bududnost, hor jevrejske muzicke kultune bastine.

Koristeci se materijalima iz trocasovnog (snimljenog) razgovora koji je referent za kulturu Luci Petrovic avgusta 1999. godine vodila sa gospodinom Pregerom, delovima iz knjiga i intervjua Jase Almulija, ali i svojim licnim secanjima na zajednicko ucesce u revitalizaciji i radu "tokom najzrelijih i najplodotvorinijih godine postojanja SJO Jugoslavije (one - "velike")" gospoda Kabiljo je profesionalno i spretno sazela licnu fascinantnu, biografiju coveka-umetnika, stavljajuci akcenat razgovora na Pregerov volonterski rad u jevrejskoj zajednici i njegov licni doprinos na promovisanju pisanog jevrejskog kulturnog nasleda ali i muzickih autora jevrejskog porekla.

Svojim bogomdanim barsunastim glasom i profesionalnim naratorstvom, umetnik, Dejan ^avic ucinio je da citanje sturih cinjenica - biografskih podataka preraste u magiju umetnosti izgovorene reci.

Student profesora Pregera, gospodin Milorad Feodorovic (i sam profesor muzike i umetnik solista) pokazao nam je u trenutku kratkom kao dah, ali nezaboravnom, zasto je klavir kralj medu instrumentima kada je onaj ko na njemu svira virtuoz.

Postovalac gospodina Pregera, umetnica Sandra Belic, dubokim je i "plavim" tonovima cela, posebno obojila atmosferu veceri, da bi se na kraju svog muziciranja smerno poklonila cenjenom profesoru, izmamivsi mnoge suze u sali i dugotrajan freneticni aplauz.

A Davor Salom, novoimenovani sekretar SJOJ, ispricao je: "da je upravo od profesora Pregera, svog ucitelja jevrejske kulture, tradicije i volonterskog rada u Zajednici, jos kao decak dobio ozbiljne temelje za dalji rad i usavrsavanje na tom poslu".

U tom segmentu veceri, kroz diskretno provocirani razgovor, gospoda Kabiljo je vrlo umesno navela gospodina Pregera na licna secanja na Makabijade i sve sta su one znacile za tada veliku zajednicu jugoslovenskih Jevreja. Susreti, edukacija, druzenje. Pod rukom zauvek najboljeg i uvek spominjanog predsednika SJOJ gospodina Kalderburga kulturna delatnost Saveza bila je u samom vrhuncu kulture, a svi volonteri (opstinski i savezni) profesionalci u punom zamahu svojih karijera uvek su nalazili vremena za zajednicu koju su osecali svim svojim jevrejskim bicem.

"Bila su to druga vremena. Kod kuce se strogo drzao kasrut, palile su se svece za Erev [abat. A upravo ovde, gde se sada nalazimo, odrzavali su se sastanci omladinskog knjizevnog kluba nazvanog "Literarni sastanci". Tu su bile kvucot i ostali oblici omladinske organizacije Ahdut hacofim. Moja glavna veza sa Jevrejstvom bila je jedna licnost, voda i inspirator omladine, [alom Freiberger, tada vec rabin i nastavnik veronauke u srednjoj skoli... No tradicija je bila paternalisticka: muskarci su nosioci nauke i znanja... U podrumu zgrade u Palmoticevoj 16 bila je pozamasna biblioteka - glavni fond celog drustva. Kroz citanje, ucenje i debate, formirali smo svoja osnovna ubedenja. Kasnije, primili smo u svoje klubove i zensku omladinu. bila je to velika skola intelektualnog razvoja, govornistva diskusione vestine...ako i nisu svi clanovi "Literarnih sastanaka" preziveli rat dali su castan prilog borbi protiv fasisticke nemani"...citao je Dejan ^avic Pregerova "Sjecanja na omladinski klub".

A onda je i sam Andreja govorio o tome kako je vaspitavan od strane svojih roditelja u najboljem duhu ocuvanja jevrejske porodicne tradicije: "Roditelji su odlazili u hram, a sa njima i mi deca. Bilo je prirodno da pripadamo toj brojnoj zajednici. Mada moji roditelji to nisu bili ja sam Cionista u dusi" - kaze, gospodin Preger.

Andreja Preger govori s lakocom, njemu podsetnik nije potreban, pred njim nema papirica. Pamti imena, datume, dogadaje. I dan danas Andreja govori pet jezika, putuje, cita, pise i svira. Svira!

Na sve to on o sebi skromno kaze: "Nikada se nisam "sreo" sa tehnickom perfekcijom, sto je uostalom i prirodno, s obzirom na pijanisticki put koji sam prosao, no istina je da sam od pocetka delovanja na sceni (kao trinaestogodisnjak 02.04.1925 !!!) uvek bio medu onima na vrhu. Nije bilo padova, odrzavao sam uvek moj nivo"

"A sta znaci drzati svoj nivo? - pita Aleksandar Gatalica u tekstu programa Jugokoncerta odrzanog u ponedeljak 03. jun 2002. na kome je umetnik i profesor u drustvu svojih ucenika i studenata primio Nagradu za zivotno delo Udruzenja muzickih umetnika Srbije, a zatim sam svirao "Hromatsku fantaziju i fugu" Johana Sebastijana Baha. U istom tekstu Gatalica daje najbolji moguci odgovor: "Andreja Preger, svirao je kao veciti mladic koji se obraca samom sebi kao svom jedinom slusaocu. Zato je ovaj pijanista i profesor postigao tako mnogo, stoga je prakticno dovrsavao sve zapocete poslove, najpre odgovoran pred samim sobom"

Da, mozda bi bas to mogli podvuci kao recept za dugovecnost i vitalnost: Odgovornost pred samim sobom u saglasnosti sa profesionalnim pristupom svemu cega se tokom zivota dobrovoljno lati.

"Moj decacki san se ostvario. Erec Izrael je stvarnost koja traje." bile su reci kojima je slavljenik, devedesetogodisnji doktor i profesor Andreja Preger zavrsio ovo nezaboravno vece njemu u cast priredeno.

Kao svaki dobar domacin u svojoj kuci, stao je uz vrata, da se rukovanjem oprosti sa svojim gostima.

- Do skorog videnja gospodine Preger, na nekom novom koncertu, dogodine u Jerusalimu.

Galac Ruzica Popovic

U susret Jubileju PREGER.

Ove 2002. cenjeni dr.prof Andrija Preger proslavio je 20.03. svoj devedeseti (90.) rodendan. Uz najsrdacnike cestitke slavljeniku, jednom iz plejade najvideniji clanova beogradske JO i SJOJ, jos uvek odgovorno aktivnom u radu sekcija i rukovodnih tela i Opstine i Saveza evo najave dogadanja kojima cemo obeleziti ovaj nadasve veliki i retki jubilej, redak jer gospodin Preger nece biti tek slavljenik u publici, na koncertu odrzanom u njegovu cast, vec ce doktor pravnih nauka i profesor muzike svirati za svoje goste uz ucesce njegovih ucenika, jer su njegove ruke, njegov um, muzicki talenat i nadahnuce ostali netaknuto mladi.

- 25.05.2002 u 20 c. u svecanoj sali Jevrejskog kulturnog centra dr. prof A. Preger, njegovi ucenici i saradnice muzicirace samo za nas.

a zatim ce za beogradske muzicke gurmane dr. prof Andrija Preger svirati 09.06.2002. u sali Kolarceve zaduzbine.

Pozelimo slavljeniku: Mazal tov Andrija, Ad mea veesrim!

*

Prostorna ogranicenost stranica naseg Biltena sprecava nas da samo nabrojimo velika i najveca imena iz sveta muzike sa kojima je dr Andrija Preger saradivao, te s’ toga samo kratak izvod popisa: dirigenata - 20 domacih i 8 stranih; violinista - 23 domaca i 30 stranih; celista - 4 domaca i 10 stranih; 1 flautista.

Kao solista, kamerni muzizar, pratilac i saradnik velikih i domacih i stranih solista, svirao je uz 15 jugoslovenskih orkestara i 3 orkestra u inostranstvu. Nastupao je sirom bivse Jugoslavije i u 17 zemalja Evrope, (5 velikih turneja po SAD i Kanadi, 4 u SSSR-u, 7 uzastopnih turneja u Velikoj Britaniji.) Izveo je 17 klavirskih koncerata s orkestrom svirajuci od Baha do Gersvina, ucestovao na festivalima, svirao za radio i diskografske kuce. Tokom dvadeset godina (1964-1984) kao osnivac i clan Beogradskog trija muzicirao je sa Aleksandrom Pavlovicem (violina) i Viktorom Jakovcicem (celo). Pisano je o njima kao o "umetnicima visoke muzicke kulture, vituoznosti i senzibilnosti" a ostvarili su vise stotina koncerata, svirali na festivalima u Sofiji, Aarhausu, Bergenu, Salzburgu, Dubrovniku, Ohridu, na BEMUSU, NOMUSU, u Somboru, Opatiji, Budvi, Arandelovcu. Nista mani nije spisak daka profesora Pregera, studenata koji su diplomirali u njegovoj klasi, (tokom trideset godina rada). Taj popis broji 21 ime na Muzickoj akademiji u Beogradu i 12 postdiplomaca, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 23 studenta i jedan postdiplomac. Od ukupno 44 studenta i 13 postdiplomaca nijh preko deset su stalno prisutni na koncertnim podijumima. Dr Andrija Preger osnivac je Udruzenja muzickih umetnika Srbije, dobitnik Oktobarske nagrade grada Beograda 1964, Plakete UUB, Zlatnog mikrofona TTB, Ordena republike sa srebrnim vencem 1972, Ordena rada sa crvenom zastavom, Ordena Zasluge za narod sa zlatnom zvezdom 1989.

I jos uvek je veoma aktivan clan kulturnih sekcija SJOJ i JOB.