Andreja Preger koncertom na Kolarcu proslavio 99. rođendan
Član naše zajednice, profesor i pijanista dr Andreja Preger, u prisustvu
porodice, brojnih prijatelja, studenata i poštovalaca muzike, proslavio je 20.
marta svoj 99. rođendan. Na Velikoj sceni Kolarčevog narodnog univerziteta mogle
su se čuti melodije najlepših etida, valcera i minijatura Šopena, Šumana,
Škrjabina, Lista, u izvođenju eminentnih umetnika koji su svom profesoru i
kolegi upriličili nezaboravno veče. Najveće simpatije publike osvojio je
slavljenik izvođenjem Mocartove Fantazije br. 3 u d-molu. Na samom kraju
učesnici programa i publika otpevali su maestru "rođendansku pesmu", dok mu je
Centar za muziku Kolarčeve zadužbine poklonio 99 stranica iz svoje
dokumentacije, na kojima je 163 koncerta sa programima koje je, počevši od
1959., izveo u ovoj dvorani.
Andreja Preger rođen je 20. marta 1912. u Pečuju (Mađarska). Osnovnu, i srednju
muzičku školu završio je u Zagrebu. Na Zagrebačkom univerzitetu 1937. odbranio
je doktorski rad iz oblasti pravnih nauka.
Tamo je sa porodicom živeo i radio, kao advokatski pripravnik, sve do 1941. Kao
rezervni potporučnik Jugoslovenske kraljevske vojske mobilisan je 2. aprila i
poslati u Sinj kraj Splita. Deo Dalmacije, uključujući i Split, 10. aprila
dogovorom između NDH i nemačkih vlasti došao pod italijansku upravu. Kako je
život pod Italijanima bio mnogo bezbedniji za Jevreje odlučio je da porodicu iz
Zagreba preseli u Split. Majka i sestra su uspele da se spasu, dok je otac
stradao u logoru u Jasenovcu.
U Splitu se na poziv gimnazijskog profesora Sigmunda Štega pridružio
organizovanju privatne jevrejske škole i zajedno sa brojnim kolegama omogućio
jevrejskoj deci nesmetano školovanje u ratnim uslovima. Angažovan je da drži
časove istorije. Nastava se odvijala u privatnoj kući, a po nastavnom planu i
programu italijanskih škola. Na kraju školske 1942/43 đaci su polagali ispit
pred italijanskom komisijom i dobijali zvanična svedočanstva o položenom
razredu.
Nakon kapitulacije Italije 1943. pridružio se NOR-u i do kraja rata bio aktivan
član Kazališta narodnog oslobođenja, najznačajnije scensko-muzičke institucije
Narodnooslobodilačkog pokreta.
U oslobođeni Beograd došao je 1. novembra 1944. Odmah je bio angažovan u Radio
Beogradu, prvo kao sekretar, a potom kao urednik
muzičkog programa, gde je ostao sve do 1951. Muzičko obrazovanje je nastavio na
konzervatorijumu u Lajpcigu, u klasi profesora Maksa Pauera, a diplomirao na
Muzičkoj akademiji u Ljubljani. Najveći deo radnog veka proveo je kao profesor
klavira na beogradskoj Muzičkoj akademiji, gde je 1980. penzionisan.
Pedagoškim radom nastavio je da se bavi sve do 1994, na Akademiji umetnosti u
Novom Sadu.
Osnivač je Udruženja muzičkih umetnika Srbije, a takođe je i jedan od osnivača,
zajedno sa Aleksandrom Pavlovićem i Viktorom Jakovčićem, muzičkog ansambla
Beogradski trio. Dobitnik 
je
Okotobarske nagrade grada Beograda, Ordena republike sa srebrnim vencem, Ordena
zasluge za narod sa zlatnom zvezdom, nagrade za životno delo Udruženja muzičkih
umetnika Srbije... Koliko je bio uspešan u svojoj profesiji najbolje govore
danas vrsni muzičari, a nekada đaci u klasi profesora Pregera, i brojni koncerti
u zemlji i inostranstvu na kojima je nastupao kao solista, ali i kao pratilac
domaćih i stranih muzičara.
Nemreljiv je dobrinos koji je Andreja Preger dao, i još uvek daje, Jevrejskoj
zajednici – bio je prvi posleratni dirigent hora "Braća Baruh", član Izvršnog
odbora SJOJ, danas počasni član istog odbora, bio je predsednik Komisije za
kulturni rad SJOJ, član Redakcije “Mi smo preživeli... Jevreji o Holokaustu“...
Sećanja na profesionalni život vrsnog umetnika i pedagoga zabeležena su u
monografiji Aleksandra Gatalice „Stoleće iz muziku”, a lična ispovest, u želji
da se nikada ne zaborave stradanja Jevreja i patnje kroz koje su preživeli
prošli tokom Holokausta, ispričana je u knjizi Jaše Almulija “Živi i mrtvi –
razgovori sa Jevrejima“ i u ediciji „Mi smo preživeli 5“.
MART 2011,
B.P.