O JEVREJSTVU  i  JEVREJIMA

Jednog dana prisao je rabinu Hillelu, koji je ziveo u 1. veku pre n.e., jedan ne-Jevrejin i zamolio ga da mu objasni sustinu Judaizma stojeci na jednoj nozi. Hillel mu je odgovorio: "Sto je mrsko tebi, nemoj da radis tvom bliznjem," i nastavio "To je sustina. Sve ostalo su komentari. Idi i uci." (Babilonski Talmud, Traktat Sabat, 31a).

Sta je Judaizam?

U uskom smislu reci Judaizam je religija Jevreja.

U sirem smislu Judaizam je citava jevrejska tradicija i kultura.

 Zajednica JOB, ciji su clanovi Jevreji, ne-Jevreji, religiozni i sekularni, odrazava mnogovrstnost savremenog Judaizma.

Ko je Jevrejin?

Svako kome je majka Jevrejka ili je presao u jevrejsku veru - uradio "Giur".

Jevreji se jos zovu i deca Izraela - jer smo potomci praoca Jakova koji se zvao i  Izrael.

Posto je Jevrejin svako ko je rodjen od majke Jevrejke pa makar se i ne pridrzavao nikakvih religioznih zakona, a nasuprot tome posto neko kome roditelji nisu Jevreji, makoliko on postovao jevrejske zakone nije Jevrejin  - Jevreji su  nacija.

Rambamovih 13  principa jevrejske vere, minimum u koji Jevrejin treba da veruje:

Bog postoji
Bog je jedan  jedini
Bog je beztelesan
Bog je vecan
Molitva se upucuje Bogu i nikome drugome
Reci proroka su tacne
Mojsijevo prorocanstvo je tacno i Mojsije je bio najveci od proroka
Pisana Tora (prvih 5 knjiga Biblije) i usmena Tora (ucenja zapisana u Talmudu) su predata Mojsiju
Nece biti druge Tore
Bog zna misli i radnje smrtnika
Bog ce nagraditi dobre i kazniti zle
Mesija ce doci
Mrtvi ce vaskrsnuti

Pojmovi

Tora
U najuzem smislu reci - to su pet knjiga petoknjizja/ biblije: Genesis, Exodus, Leviticus, Numbers i Deuteronomy. Inace Tora predstavlja celokupna jevrejska ucenja i zakone.

Mishna - prvi rabinski zakonik u 6 knjiga

Talmud
Najvazniji tekstovi usmenog tumacenja Tore i jevrejske tradicije - zapisani izmedju  III i V veka - postoje dva: Jerusalemski i Babilonski.

Zohar
Biblijski komentari, u kojima su osnovne postavke Kabalizma, jevrejskog  misticizma.

Midrash
Rabinska analiza tekstova Tore - postoje dve analize: Midrash Hagada (moralna analiza) i Midrash Halaka (zakonska)

Hagada
Knjiga o stvaranju sveta koja se cita na Pesah

Knjiga o Esteri
Tekstovi koji se citaju na Purim

Dani

Dan kod Jevreja pocinje uvece kad se pojave prve tri zvezde na nebu.

Shabat
Shabat je sedmi dan u nedelji i to je dan kad se svi odmaraju od rada tokom nedelje - ne rade. Pocetak Shabata se slavi u petak predvece.

Kalendar
Jevrejski kalendar je lunarno solarni i prati meseceve promene. Svaki kalendarski mesec pocinje sa mladim mesecom na nebu. Godina ima 12-13 meseci, svaki mesec 29-30 dana. Prestupna godina ima 13 meseci. Po naucnom merenju - meseceve mene su svakih 29.5 dana, a godina je 12.4 meseca, znaci da je ovo dobar kompromis.

Ima tu i malih pomeranja jer Jom Kipur ne moze da bude uz Shabat i Hoshana Raba (sedmi dan Sukota) ne moze da bude u Subotu. Dan se doda Heshvanu ili oduzme od Kisleva radi toga - to se zove "namestanje" Rosh ha Shana

Praznici

Zivotni ciklus

Rodjenje - Brit mila

Bar Micva / Bat Micva

Vencanje

Razvod

Zivot

Smrt i zalost

Zagrobni zivot
Kad mesija dodje mrtvi ce vaskrsnuti,
u jevrejskoj religiji se veruje u postojanje zagrobnog zivota ali se fokusira na ovosvetskom zivotu ovde i sada

The Nature of G-d Intermediate
Human Nature Advanced
Moshiach: The Messiah Intermediate
Kabbalah and Jewish Mysticism Advanced

Ljudi

Koliko ima Jevreja?  Otprilike 13-14 miliona na celom svetu. Najvise u Izraelu pa u Americi po oko 6 miliona. Ima nesto manje od 2 miliona Jevreja u Evropi, 400,000 u Latinskoj Americi i  350,000 Kanadi. U Africi ima manje od 100,000 Jevreja, od toga 90% njih zive u Juznoafrickoj Repubilici. Ima oko 100,000 u Australiji i Novom Zelandu i jos oko 50,000 u Aziji.

Sefardi i Askenazi

Jewish Attitudes Toward Non-Jews Basic
The Role of Women Intermediate
Rabbis, Priests, and Other Religious Functionaries Basic
The Patriarchs and the Origins of Judaism Basic
Moses, Aaron and Miriam Basic
Prophets and Prophecy Intermediate
Sages and Scholars Intermediate
 

Mesta

Izrael
Kanaan  "Obecana zemlja" prostor kraljevina Judeja i Samarija

Sinagoga - rec Hram se cuva za novi Hram u Jerusalimu kad se bude sazidao, do tada sve sluzbe se obavljaju u Sinagogama, jevrejskim mestima okupljanja.

Simboli

Magen David - sestokraka zvezda, Davidova zvezda - simbol Jevreja

Obredi

Halaha

Micva - dobro delo

Cedaka - pomoc, novcana darivanja onima kojima je potrebno

Kashrut

613 micvot

Seks - je micva kada je u bracnoj zajednici

VREMEPLOV

Srbija - Beograd

U Beogradu su Jevreji ziveli jos za vreme jevrejske drzave - jer se knjiga o Esteri cita na Shusan Purim (po Mishni - samo u mestima koja su postojala za vreme jevrejske drzave)

Prvi pisan trag 950 godine - Rabi Hisdaj ibn Shaprut kod Kalifa iz Kordobe Abdul Rahmana III - pise hazarskom Haganu Josifu XI - pismo salje izmedju ostalog preko Beograda.

Pod Turcima Jevreji imali zastitu turskih poglavara.

1717-1739 Beograd pod Austriskom okupacijom - izgleda su Jevreji tada bili jedini pismeni stanovnici, jer su prve srpske skole osnovane tek 1750. Te godine u Zemunu zivi 100 jevrejskih porodica.

Solunski rabin Moshe Amariljo pise 1735. o Jevrejima Beograda - da su su Beogradu bile dve opstine sefardska mala sa rabinom Morenom i askenaska velika sa rabinom Levi Jerushalmi. Usled neke nesuglasice u sefardskoj opstini odvojili su se neki ugledniji bogati clanovi opstine od svoga rabina i molili askenaskog rabina da se primi njihovog rabinata. Ova je nesloga trajala oko 5 godina. Rabin Moreno se preselio u Palestinu ali na oprostaju odrzao govor moleci sve da se priklone askenaskom rabinu Leviju i da ce im on poslati nekog iz Istambula / Carigrada - naravno nije uspeo, iz Cargrada javlja da nije nasao licnost koja bi htela u Beogradu da im bude rabin.  Askenaski Rabin Levi je
molio na Hanuku 1729 da Sefardi nadju sebi novog rabina jer on nemoze sa njima da izadje na kraj, pa su ovi otisli i izmolili iz Sofije rabina
Gersona Levija da im dodje - medjutim ovaj na putu za Beograd ostade u Nisu (nije bio lud da dolazi a Nislije ga svesrdno zamolile da ostane kod njih) i tako Beogradska sefardska opstina jos 10 godina imase askenaskog rabina...

1739 Beograd opet pod Turcima i sefardska opstina se razvija sa dosljacima sa istoka

1788-1791 BGD ponovo pod Austrijom, Jevreji beze u unutrasnjost. Kad su se vratili Turci poceo I srpski ustanak pod Karadjordjem 1804 - sefardski Jevreji beze u Zemun. 1807 u Zemunu 285 Jevreja.

1815 II ustanak pod knezom Milosem, u Beogradu svega 60 srpskih stanovnika - Jevreji pod Milosevim protektoratom. Beograd raste i 1827 ima 4276 srpskih poreskih glava (oko 10,000 Srba)

1830 Turskim hatiserifom zagarantovana Jevrejim ista prava kao i Srbima, u Beogradu 1835 preko 2000 Jevreja, od toga 200 Askenaza.

1846 Srbi zabranili Jevrejima da stanuju u unutrasnjosti i poseduju nepokretnosti, protrali ih iz Sapca, Smedereva i Pozarevca. Zakonima iz 1856 i 1861 ogranicavaju prava Jevrejima.

1859 knez Milos se vraca u Srbiju i stiti Jevreje , po njegovoj smrti 1860 njegov sin knez Mihajlo proteruje Jevreje, 1865 ubijeni Jevreji kod Sapca i silom pokrstena mlada Jevrejka.

Ustav 1869 - gradjanska prava data Jevrejima u Srbiji (uz neka ogranicenja) - poceli da sluze srpsku vojsku, 1877 cetri Jevrejina dobla prva vojna odlikovanja

Novi ustav 1888 doneo sva prava Jevrejima i formalno ukinuo sva ogranicenja

1869 - Narodno pozoriste se iselilo iz Kosmajske i taj je prostor zakupila askenaska opstina

1874 osnovano jevrejsko zensko drustvo

1884 osnovano Srpsko jevrejska omladinska zajednica i srpsko jevrejsko pevacko drustvo,

1894 osnovano askenasko zensko drustvo dobrotvor, odlikovano od knjeginje Natalije diplomom crvenog krsta

1890 u Beogradu 4000 jevreja

Kralj Milan voleo Jevreje

Kralj Aleksandar Obrenovic voleo Jevreje - odlikovao predsednika hora Benka Davica 1903

Kralj Petar I voleo Jevreje, polozio kamen temeljac za sinagogu Bet Izrael u Cara Urosa ulici 1907, odlikovao novu zastavu jevrejskog pevackog drustva

Sinagoga Bet Izrael osvecena 1908

Balkanski rat 1912 - 5000 Jevreja u Srbiji od toga 600 Askenaza - 600 Jevreja mobilisano u vojsku.

Jevrejski  kongres u Osijeku 1919 doneta odluka da se stvori Savez jevrejskih veroispovednih opstina Kraljevine SHS, 1920 na kongresu u Zagrebu donesena pravila Saveza, a za predsednika izabran dr Hugo Spicer iz Osijeka. Savez Rabina osnovan 1923.

Askenaska Sinagoga u Kosmajskoj 19  sazidana 1926, kralj Petar potpisao povelju koja je uzidana u temelje 1924. Tih godina 1300 Askenaza u Beogradu. Zidanje Sinagoge kostalo 3 miliona dinara - deo novca iz zavestanja porodice Flajser

Reference:

 "Jevreji u Beogradu" Ignjata Slanga  1926

 Judaizam u modernom periodu (kraj 18. – 21. vek)

Zahvaljujuci promenama koje je doneo pokret emancipacije, bilo je neminovno da i Judaizam pocinje da se redifinise. Za vecinu reformatora, jevrejski nacionalni mesijanizam vezan za veru i liturgiju, sa svojim naglaskom na restauraciji i obnavljanju, je stvorio plodno tlo za sekularnu, utopijsku varijantu mesijanizma, prema kojoj bi emancipacija postepeno dovela do univerzalne jednakosti i mira medju svim ljudima. Postati ravnopravan gradjanin znacilo je pridrzavati se gradjanskog prava, pre nego jevrejskih zakona, koja su tada svedena na iskljucivo religiozne potrebe.

Savremeni jevrejski pokreti – Ortodoksni, Konzervativni i Reformni – trebali su da se prilagode toj novoj realnosti, da prihvate licnu autonomiju i konacno da redefinisu Judaizam. Ortodoksi su tako poceli da tvrde da je Judaizam najvisi stepen sekularne humanisticke kulture, prema kojem pojedinac moze da bude "Jevrejin u kuci" i "covek" izvan nje; Konzervativni Jevreji su nasli resenje u prilagodjivanju starih jevrejskih zakona modernom nacinu zivota; Reformni pokret je napustio one zakone koji su vidjeni kao suprotni duhu opsteg progresa. Kao rezultat tih promena, evropski i americki Judaizam je postao fragmentiran, dok je u severnoj Africi i na Bliskom Istoku modernizacija bila sporija i prilagodljivija tradicionalnom.

Pred kraj 19. veka jevrejski politicki nacionalizam je bio dodat spektru jevrejskih religioznih pokreta. Povratak Cijonu, nekoc san kojeg su rabini pazljivo izbegavali staviti u praksu, postao je ozbiljno politicko resenje za Jevreje sukobljene sa anti-Semitizmom i nacionalzimom u Evropi. Palestina nije vise bio cilj samo hriscanskih hodocasnika, vec sada i Jevreja, ovoga puta kao pionira. Cijonizam je video da Judaizmu preti asimilacija i anti-Semitizam koji je dosao do izrazaja u ruskim pogromima pocetkom 1880-tih godina i u vreme Drajfusove afere u Francuskoj, 1894. godine. Takva sekularna verzija mesijanizma formulirana od strane Teodora Hercla (1860-1904) bila je ispocetka ostro osudjivana od strane ortodoksnih rabina i Reformnog pokreta, ali je s vremenom bila prihvacena od skoro svih jevrejskih pokreta, kao sto se vidi danas u raznolikosti izraelske politicke scene. Danas je moguce naci liberalne, utopijske, socijalisticke i religiozne Cijoniste, isto kao sto postoje i cijonisticki i anti-cijonisticki  ortodoksni i reformni Jevreji.

Ideal prorockog, univerzalnog Judaizma dozivio je tezak udarac nakon Holokausta, za vreme kojeg je sistematski poubijano sest miliona evropskih Jevreja.

Judaizam danas, da li u Izraelu ili Dijaspori je izuzetno fragmentiran. Jevrejski socijalizam odumire kao sto je nestala i sekularna jidis kultura uprkos nostalgicnim nastojanjima da se to milenijsko istocno-evropsko naslejde ozivi. Slicni pokusaji ozivljavanja vezanih za jezik i kulturu postoje danas i medju Jevrejima poreklom iz Spanije i Portugala. Cijonizam koji je zapoceo kao sekularni pokret postao je sve vise religiozan kao rezultat hasidskog i ultra-religioznog zara. U pojedinim krugovima unistenje Jevreja u vreme Holokausta se vidi kao uvod u nadolazece izbavljenje. Obnovljena borba izmedju sekularnog i sakralnog,  toliko karakteristicna za  danasnje drustvo, ogleda se i u konfliktu unutar samog Judaizma.

(Prema: Edward Van Voolen, Jewish Art and Culture, Munich: Prestel, 2006, str. 20-21; sa engleskog prevela i doradila Mia Rajner)