Vremeplov

2000 – 1000 pre n. e.

18.-14. vek Praoci Avraham, Isak i Jakov; pramajke Sara, Rebeka, Rahela i Lea, i njihove sire porodice, poreklom iz Mesopotamije, sele se za Kana'an, a potom smestaju u Egiptu, gde Josif postaje  zamenik faraona.
14. – 13. vek Boravak dvanaest potomaka Jakova u Egiptu.
1275.-1250. Izlazak dvanaest plemena iz Egipta.
12.-11. vek Cetrdeset godina lutanja kroz Sinajsku pustinju, za to vreme Mojsije dobija Toru, pisane – a po ucenju rabina, i usmene zakone, medju kojima su Deset zapovesti; naseljavanje u Kana'an "Obecanu Zemlju". Sveti sator koji sadrzi tablice sa Deset zapovesti sluzi kao duhovni centar za vreme lutanja u pustinji i pre podizanja hrama.
1020. Saul postaje prvi kralj Izraela, a Samuel prvi prorok.

 

1000 – 0   pre n. e.

1000. – 450.

Proroci kritikuju socijalne nepravde; njihovi zapisi ce posle biti sedmicno citani zajedno sa  Torom u sinagogi.

1000.

Kralj David ujedinjuje dvanaest plemena i izabire Jerusalim za prestolnicu.

961.

Davidov sin, kralj Solomon gradi prvi Hram u Jerusalimu. Svestenici  su zaduzeni za prinosenje ritualnih zrtava i sluzbu u Hramu.
922. Podela na severno kraljevstvo, Izrael, i  juzno kraljevstvo Judeju
722.

Pad Samarije i kraljevstva Izraela; Asirci odvode deset plemena;   Izgubljena plemena Izraela
586.

Vavilonci ruse Hram u Jerusalimu i odvode Judejce u vavilonsko ropstvo i egzil; u to vreme se razvija prva alternativa  prinosenju ritualnih zrtava i sluzbi u Hramu
538.

Persijski kralj Cirus dozvoljava prognanima povratak kuci, ali deo  Jeverja ostaje u Vavilonu. Jevreji se naseljavaju i u Egipat, a poneki  trgovci putuju i dalje, moguce cak do Indije i iza nje. Prorok Jona zivi u Ninivi (kasni 5. vek); Ester (4. vek), jevrejska kraljica na perzijskom dvoru Artakserksesa u Susanu, uspesno spasava Jevreje od masakra -  junacko delo koje se jos uvek pominje i slavi za vreme praznika Purim.

515. Zavrsava se Drugi Hram u Jerusalimu.
450.

Tora (pet knjiga Mojsija, Petoknjizje) je zavrsena; tekst Tore se jos uvek cita svake sedmice u sinagogi
333. Aleksandar Veliki okupira zemlju Izraela.
300 - 200.  Judejom vladaju Ptolomejci, helinisticka dinastija u Egiptu; pojava Jevrejske zajednice u Aleksandriji; Biblija je prevedena na grcki (Septaguinta).
200 Judeja prelazi pod vladavinu sirijskog kraljevstva Seleukida, koje aktivno propagira Helenizaciju.
167 Kralj Antiohus IV skrnavi Hram; Makabejci dizu ustanak, uklanjaju grcke idole i osvecuju Hram 164. g. – dogadjaj slavljen za vreme praznika Hanuke.
140 Judeja postaje nezavisna pod Makabejcima i njihovim naslednicima, Hasmonejcima.  Jevrejske sekte zahtevaju autoritet nad interpretacijom Biblije;  Saduceji, pripadnici svestenicke klase, se bore protiv Farizeja, prethodnika rabina. Eseni smatraju svestenike okaljanim stranim uticajima i povlace se u pustinju, Zealoti se opredeljuju za naoruzanu  borbu; ostali ocekuju spas u pojavi mesijanske licnosti.
63 General Pompej pokorio je Judeju pod rimsku vlast.
37 - 4.  

Za vreme vladavine kralja Iroda (ili Heroda) obnovljen je i prosiren  Hram  u Jerusalimu u gradjevinski kompleks koji se smatrao jednim od  najvecih i  najlepsih u antickom svetu.

0 – 1000 n. e.

30 Raspece Jevrejina Isusa iz Nazareta pod vladavinom rimskog guvernera Pontijusa Pilatusa. 
66 Jevrejski ustanak protiv Rimljana.
70 Razaranje Drugog Hrama od strane rimskog generala Titusa. Judeja postaje rimska provincija a jevrejske izbeglice se raseljavaju izvan biblijske zemlje, dalje jacajuci Dijasporu.
70. – 80.  Sanhedrin, rabinsko vece, smesta se u Javne i reaguje na unistenje Jerusalima, kao religioznog centra, zavrsavajuci kodifikaciju Biblije,  obnovom strukture kalendara, pocetkom zavodjenja usmenog predanja i zakona u pismenu formu i interpretacijama Biblije. Sinagoge, predvodjene ucenim svetovnim ljudima – rabinima, postaju centar molitve i ucenja.
74.  Pad Masade: poslednje uporiste ustanika protiv Rima pada nakon dramaticnog grupnog samoubistva; pripadnici sekte sakrivaju svoje svete  tekstove u pecinama Kumrana.    
1. – 6. v.  Sinagoge su podizane sirom Palestine i u Dijaspori, neke od njih bogato ukrasene zidnim slikarstvom (Dura Europos, 245.) ili  podnim mozaicima (Bet Alfa, 518.)
132. -135. Ustanak u Judeji pod vodjstvom Simona bar Kohbe kojeg slede rimski progoni i mucenistva jevrejskih ucenjaka i rabina. Jevreji beze u sve  krajeve Rimskog carstva, od Severne Afrike, do Spanije, Francuske, Nemacke, Italije, Grcke, Turske, i Sirije – u nekim zemljama su vec postojala  ranija jevrejska naselja.
136.    Car Hadrijan obnovio Jerusalim ali ne dozvoljava Jevrejima da udju; menja ime provincije u Palestinu.            
200.   Juda ha-Nasi, prihvacen vodja Jevreja u Rimskom carstvu, zavrsava redakciju Mišne, osnovni zbornik jevrejskog zakona. Pisan na hebrejskom proucava se i komentarise do danasnjeg dana.
200. - 400.   U Galileji je sastavljen i redigovan  prvi i glavni komentar na Mišnu, Jerusalimski Talmud.
250. – 1000.  Vavilon postaje glavni centar jevrejskog ucenja izvan Izraela. Oko 500. g. zapisan je i  redigovan  Vavilonski Talmud, koji postaje baza za  sve dalje interpretacije jevrejskog zakona i nauke. U narednih 500 godina vavilonski mudraci su bili konsultovani o pravnim pitanjima. 
321.  Prvi hriscanski rimski imperator, Konstantin zabranjuje Jevrejima ulazak u Jerusalim. Dozvoljava naselajavanje nekolicini u Kelnu.  Germanska plemena osvajaju Rimsko carstvo i postepeno konvertiraju u Hriscanstvo. Dok pape i crkveni oci cene Jevreje kao cuvare originalnog teksta njihovog Starog Zaveta, sve vise pocinju da im zameraju odbijanje prihvatanja Isusa kao mesije i pocinju da ih deskriminiraju.
632.  Smrt Muhameda, osnivaca Islama.
638.

Jerusalim osvajaju muslimanski Arapi, koji nazivaju Jevreje  "Narodom knjige." Njihov odnos prema Jevrejima, sa kojima dele  slicno usmeno predanje i zakone ishrane, je manje dvosmislen nego  hriscanski. Arapi vladaju Palestinom do 1099., kada Svetu Zemlju  osvajaju Krstasi.
691.  

Kalif Abd el-Malik gradi Omarovu dzamiju (Kipat HaSela) na  mestu gde je nekad stajao Hram u Jerusalimu.
712.              

Muslimani, potpomognuti od strane Jevreja, preuzimaju od Hriscana vlast u Spaniji. Filozofija, knjizevnost, umetnost i nauka se razvijaju na izuzetno visokom nivou u gradovima kao Granadi, Kordovi i Toledu,  dovodeci do pojave Zlatnog Doba sefardskih Jevreja pod Kalifom Abdul-Rahmanom  III (891-961), za vreme cije vladavine tri monoteisticke          religije miroljubivo koegzistiraju.

9. – 10. v.

Pod Karlom Velikom i njegovim naslednicima se naseljavaju prvi  Jevreji u Francusku, uz reku Rajnu i u Austriju, dovodeci do razvoja   Askenaskog Jevrejstva, sa Jidisem kao specificnim jezikom.

950 Rabin Hisdaj ibn Shaprut doktor Kalifa iz Kordobe Abdul-Rahmana III  pise hazarskom Haganu (kralju koji je primio jevrejsku veru) Josifu XI, a ovaj mu odgovara - prepiska  putuje oko 10,000 km (i ide preko Beograda)

1000 – 1500 n. e.

1000.   

Nemacki gradovi Spajer, Majnc i Vorms se razvijaju kao centri jevrejskog ucenja.

1066.       

Jevreji pocinju da se naseljavaju u Englesku nakon osvajanja Normana.

1070.      

 Solomon ben Isak (Raši) osnovao akademiju u Francuskoj; njegovi komentari Biblije i Talmuda su i danas nezamenivi dodaci tim tekstovima; njegove cerke i unuci dalje razvijaju Rašijeve ideje i sire ih.

1085.      

Pocetak ponovnog zauzimanja Spanije od strane Hriscana.

1096.      

Nakon sto je Papa Urban II pozvao Hriscane da oslobode Svetu Zemlju od muslimanske vladavine, Krstasi ubijaju Jevreje u predelu reke Rajne.  Amnon iz Majnca, koji je umro mucenickom smrcu, je napisao tužaljku koja se i danas recituje na Jom Kipur.

1144.     

 Prva osuda za ritualno ubistvo u Jorku, u Engleskoj, gde su Jevreji optuzeni zbog navodne upotrebe krvi hriscanske dece za svoje ceremonije; ista osuda se pojavljuje povremeno sve do ranog XX veka.

1163.      

Jevreji u Kini grade sinagogu u Kaifengu; zajednica je postojala sve do XIX veka.

1175.-1250.    

 Hasidei Aškenaz – "pobožni ljudi Nemacke", pokret bogobojažljivih i mistika (Samuela HeHasid, Eleazar ben Juda iz Vormsa) uticu na jevrejski religiozni zivot. Sefer Hasidim, predstavlja najvazniju kolekciju njihovog ucenja.

1178.               

 

 Moses ben Maimon (Rambam ili Maimonides, 1135-1204) pise Mišne Tora na hebrejskom, sazetak jevrejskog zakona u 14 delova. Ovaj cuveni lekar i vodeci rabin sefardskog Jevrejstva napisao je jos Vodic za zbunjene, filozofsko delo na arapskom, i sazeo jevrejsku religiju na 13 principa vere, koji se jos i danas pevaju u sinagogi.
1178.      Turski sultan Saladin proterao Krstase iz Jerusalima.
1190.   Oko 150 Jevreja masakrirano u Jorku u Engleskoj.
1204.  Krstasi opljackali Istanbul i spalili jevrejsku cetvrt.
1215. 

Cetvrti lateranski koncil odlucio da Jevreji moraju da nose posebno obelezje na svojoj odeci.
1242.   Nakon spora izmedju rabina i Dominikanaca, francuski kralj "Sveti" Luj  IX je naredio javno spaljivanje Talmuda i brojnih drugih jevrejskih rukopisa.
1280.  Moses de Leon (1250 – 1305) zavrsava u Spaniji pisanje knjige Zohar  (Knjiga  sjaja), glavnog dela Kabale,                 jevrejskog misticizma.
1286.    Rabi Meir iz Rotenburga, "svetlo egzila", ljut zbog visokih taksi koje su Jevreji morali da plate bezi iz Nemacke, ali je uhvacen i zatvoren, odbija da prihvati otkupninu koja je bila prikupljena (danasnjih $15 miliona) za njegovo izbavljenje i umire u zatvoru 1293.  Aleksandar ben Shlomo Vimpfen, je otkupio njegovo telo 1307. g. za veliku sumu novca; njihovi grobovi polozeni jedan uz drugi, preziveli su do danas na  groblju  u Vormsu. U to vreme nemacke horde su ubile na hiljade Jevreja, istrebljujuci 140 zajednica.
1290. 

Proterivanje Jevreja iz Engleske; mnogi beze u Spaniju ali i ostale delove Evrope.

1348.-49.  Jevreji su optuzeni da su otrovali bunare prouzrokujuci tako kugu poznatu u Evropi kao Crna Smrt. Hiljade Jevreja su masakrirane i veliki broj zajednica je potpuno nestao.
1364.    Poljski kralj Kazimir Veliki daje prava Jevrejima privlaceci tako mnoge jevrejske izbeglice iz Nemacke i iz drugih krajeva.
1391.  

Masakri i prisiljena konvertiranja u spanskoj hriscanskoj Kastilji i Aragonu.

1394.   

Proterivanje Jevreja iz Francuske.
1421. 

Jevrejima zabranjen boravak u Austriji; becki Jevreji koji su odbili pokrstavanje zabarikadirali su se u sinagogu i sami sebe spalili. Preziveli Jevreji su bili javno spaljeni. Spomenik u centru Beca postavlejn je u znak secanja na te dramaticne dogadjaje zajedno sa jednako tragicnim ubistvom beckih Jevreja za vreme Holokausta.
1462.  

Osnivanje geta u Frankfurtu; Jevreji proterani iz mnogih nemackih gradova i pokrajina. 

1473.   Osuda Jevreja zbog "ritualnog ubistva" u Trentu, Italiji; masakr pokrstenih  Jevreja u Kordovi, u Spaniji.
1470-tih Prve stampane hebrejske knjige su publikovane u Italiji, na Iberijskom poluotoku i u Istanbulu.
1481.

Kralj Ferdinand od Aragona i kraljica Izabela od Kastilje su uspostavili Inkviziciju da bi preispitala  pokrstene Jevreje (conversos) optuzene da tajno praktikuju Judaizam.  Godinu nakon toga su odrzani prvi autos-da-fé , javna spaljivanja Jevreja (poslednje se desilo 1826., Inkvizicija je ukinuta 1834.).
1492. Jevreji su bili primorani da konvertiraju ili su bili proterani iz Spanije. Smatra se da je Spaniju napustilo oko 150 000 Jevreja, pretezno se seleci u Severnu Afriku, Italiju i Otomansku Tursku. Zabrana je oficijalno ukinuta 1968. g.
1497.  Jevreji su proterani iz Portugala; zabrana je ukinuta 1996., skoro pet stotina godina nakon proterivanja.
1500.  Najvazniji centri srednjevekovnog jevrejskog zivota su ili unisteni (Engleska, Francuska, Spanija, Portugal) ili znacajno smanjeni (Nemacka, Austrija). U Istocnoj Evropi, zemljama oko Mediterana, i kasnije u severno-zapadnoj Evropi, jevrejski zivot ce se nastaviti i cvetati.

1500 - 2000 n.e.

1516. U Veneciji Jevreji koncentrisani na odvojenom otoku, u Novom Getu (Ghetto Nuovo), koje daje ime odvojenoj cetvrti u kojoj zive ujedno  zapocinjuci eru geta u Italiji, koja traje do 1796.
1517. Otomansko Carstvo zaposeda Palestinu i vlada tim podrucjem iz Istanbula do 1917. Safed postaje glavni centar jevrejskog ucenja, gde ce Josif Karo  objaviti njegov cetverodelni sazetak jevrejskog zakona pod naslovom   Shulkhan Arukh (Postavljen sto), 1565. g.; a Isak Lurija ce razviti popularnu verziju kabale (1570). Prvi autor je dao cvrst koncept pravnih  osnova za zivot u egzilu; a drugi je dao novu interpretaciju tragedije koja je uzdrmala citavo sefardsko Jevrejstvo.
1553.  Poljska i Litvanija daju vece slobode Jevrejima i postaju u toku narednih vekova  jaki centri jevrejskog ucenja i kulture. Jevreji uzivaju vise autonomije nego ikad pre.
1570.  Moses Iserles iz Krakova dodaje, sa svojim radom Mappah (Stolnjak),  askenaske obicaje sefardskom Shulkhan Arukh-u (Postavljenom stolu),  tako pretvarajuci tekst u trajni kodeks jevrejskog zakona.
1600.

Prvi spansko-portugalski Jevreji stizu u Amsterdam. Severna Nizozmeska, koja je konvertirala na Protestantizam i borila se za nezavisnost od  katolicke  Spanije, postala je u toku narednih vekova privlacno mesto i za konvertirane     Spanske Jevreje i za Jevreje koji su bezali zbog proterivanja, ratova, i   diskriminacije iz svih krajeva Evrope. Amsterdam je uskoro postao svetski  trgovacki centar. Iako Iako su Holandjani dali Jevrejima autonomiju i nikad  ih nisu primoravali da zive u getu ili nose posebnu odecu, Jevreji nisu mogli  biti clanovi zanatskih gilda (udruzenja) sve do 1796.
1622.

Salamone de'Rossi, dvorski muzicar Gonzaga vladara u Mantovi, komponovao je sinagogalnu muziku.
1648-49 Ukrajinski vodja Kozaka, Bogdan Hmeljnicki, ubija preko 100 000 Jevrejau Poljskoj i Litvaniji, unistavajuci tako doslovce na stotine zajednica.
1654. Kada je Portugal zauzeo holandski Brazil, Jevreji beze u Novi Amsterdam (New York), osnivajuci prvo jevrejsko naselje u Severnoj Americi.
1656.

Baruh Spinoza je ekskomuniciran od starne jevrejsko-portugalske zajednice u Amsterdamu zbog njegovog neortodoksnog pristupa Bibliji. Iako je bio  primoran da njegove racionalisticke, filozofske radove publicira anonimno,  bio je u vezi sa najznacajnijim evropskim ucenjacima svog vremena.  Spinoza nije  konvertitrao na drugu religiju, kako je bio tada obicaj; u tom  smislu je postao prvi moderni Jevrejin.
1666.  

Turski lažni mesija, Šabtaj Cvi, prouzrokovao uskomešanost  medju svojim  mnogim sledbenicima u jevrejskom svetu  nakon sto je presao na Islam; mesijanski žar uzrokuje nemire narednih decenija.

1670.

Jevreji proterani iz Beca; njihove porodice osnivaju jevrejsku zajednicu u Berlinu.
1700. 

Glikl iz Hamelna, uspesna biznis zena iz Hamburga, pocinje da pise memoare, omogucujuci uvid u jevrejski trgovacki zivot u Evropi tog  vremena.

1738.  Josef Siskind (Süsskind) Openhajm (Jud Süss), uspesni nemacki finansijer, lazno je optuzen zbog prevare i javno pogubljen. 
1772.     Najcenjeniji ucenjak 18. veka, Talmudista i Kabalista, Rabi Elija, Gaon iz Vilne, zabranjuje Hasidizam jer potkopava rabinski autoritet. Izrael ben Eliezer, nazavn Ba'al Šem Tov (Gospodar Dobrog Imena), osnovao je taj popularni pokret oko deset godina ranije, naglasavajuci spontanost i karizmaticno vodjstvo. Hasidski pokret se brzo prosirio po istocnoj Evropi.1791. Šne'er Zalman iz Ljadija je publikovao svoju knjigu Tanja, do danas najuticajnije delo Lubavičerskih Hasida.
1782. Josef II u Austriji izdaje Edikt o Toleranciji,  prvi znak pokreta u Evropi ili Americi  ka prihvatanju Jevreja kao jednakih clanova drustva. 
1783.  Mozes Mendelson brani slobodu religije u duhu Spinoze i prevodi Toru na nemacki, sluzeci se hebrejskim pismom. Time unapredjuje gradjanski status  Jevreja i nagovestava jevrejsko prosvetiteljtsvo. Bio je zivotni prijatelj  nemackog prosvetiteljskog pisca Lesinga, autora  Mudrog Natana (1779) i  borca za tolerantnu Nemacku.  
1791.     Emancipacija francuskih Jevreja, dve godine nakon Francuske revolucije i 15 godina nakon sto je americki ustav dao slobodu religije svim svojim gradjanima. 1796. Holandija sledi isti primer; zatim Italija (1797. emancipacija je povucena 1799, ponovno uvedena 1870); nemacke drzave (1800-te, povucena 1815, ponovno uvedena 1871); Danska (1814); Svedska (1865); Velika Britanija (1866); Austrija (1867); i Svajcarska (1879).
1793. Nakon druge podele Poljske, Rusija nasledjuje veliki broj Jevreja i primorava ih da zive u tzv. Zoni naselja, koja se protezala skoro od Baltickog sve do Crnog mora, iskljucujuci Moskvu i St. Peterburg. Carevi uvode razne diskriminatorne mere suzbijajuci hebrejski i jidiš, kao i jevrejsku religiju i kulturu uopste. 
1804-23.  Nemacki Liberalni Jevreji (kasnije u Americi nazivani Reformnim) uvode lokalni jezik,  propoved i orgulje u svoju sinagogalnu sluzbu, sve dok pruske vlasti nisu zabranile inovacije. 
1806.      Napoleon saziva Veliki Sanhedrin pokusavajuci osigurati vernost Jevreja drzavi.     
1823.  Pesnik i pisac  Hajnrih Hajne prelazi na Hriscanstvo, sta postaje "ulaznica za  prihvatanje u evropsku kulturu."
1836.  Samson Rafael Hirš publikuje Devetnaest pisama Ben Uziela, utvrdjujuci  sebe kao osnivaca Modernog Ortodoksnog Judaizma, koji kombinuje  sekularnu modernizaciju sa tradicionalnim Judaizmom. 
1840.    Osuda zbog ritualnog ubistva u Damasku postaje javni skandal nakon kojeg urgiraju evropske jevrejske vodje, kao Mozes Montefiore.    
1844-46.  Kongres reformnih rabina u Nemackoj uvodi razne radikalne religiozne novine, kao jednakost izmedju muskaraca i zena u sinagogi.. Nekoliko godina ranije, 1838. g., Rebeka Gratz je osnovala hebrejsku skolu u Filadelfiji, kao prvi korak ka emancipaciji jevrejskih zena u Americi.
1848.     Mnogi Jevreji ucestvuju u revolucionarnom pokretu u citavoj Evropi. 
1853.   Abraham Mapu je publikovao prvi savremeni roman na hebrejskom jeziku u Litvaniji.
1854.   Zaharije Frankel je otvorio Jevrejski teoloski seminar u Vroclavu (Breslau), rabinsku skolu Konzervativnog pokreta, koji je uzeo srednju poziciju izmedju Ortodoksnog i Liberalnog (Reformnog) pokreta, promovisuci   postepeniju promenu jevrejskog zakona. 1902. Jevrejski teoloski seminar u New Yorku (osnovan 1887.)  poceo je da obucava konzervativne rabine za  Ameriku.   
1864.     Mendele Mojher Sforim (Mendele Prodavac Knjiga) publikovao je  prvi moderan roman na Jidišu, zapocevsi knjizevnu renesansu jezika kojim su govorili istocno-evropski Jevreji, koja ce trajati sve do II. svetskog rata. Poslednji veliki Jidiš pisac, Isak Baševis Singer, dobio je  Nobelovu nagradu za knjizevnost 1978. g. 
1872.     Rabi Avraham Gajger osnovao je liberalni seminar za nauku o Judaizmu u Berlinu; 1873. g. reformne sinagoge u Americi postaju ujedinjene u jednu organizaciju (sada Uniju reformnog Judaizma), trenutno najveci jevrejski
konfesionalni pokret na svetu; 1875. Reformni Seminar,  poznat kao Koledz Hebrejske Unije (Hebrew Union College) poceo je da obucava rabine u Sinsinatiju, sa kasnijim ograncima u New Yorku, Los Angelesu i Jerusalimu.
1880-te    Anti-semitski pokret u Nemackoj; anti-semitski pamfleti u Francuskoj; ruski pogromi uzrokuju masovnu emigraciju u Ameriku i prva  naseljavanja u Palestinu.
1894-1906.  Afera Drajfus u kojoj je jevrejski kapetan u francuskoj armiji optuzen za izdajstvo; nakon velike javne uvrede je napokon proglasen nevinim i pusten iz zatvora. 
1896.   Pod uticajem Drajfusove afere, becki novinar, Teodor Hercl pise Jevresjku drzavu, postavljajuci osnove za politicki Cionizam i formiranje suverenog jevrejskog naroda. Godinu dana iza toga, prvi cionisticki  kongres se odrzava u Bazelu. 
1903.      Pogrom u Kišinjevu (danas u Ukraijini) je doveo do internacionalnog protesta i do dalje imigracije Jevreja u Palestinu gde osnivaju zemljoradnicka naselja i odlucuju da prihvate hebrejski kao govorni jezik.
1905.     Prva publikacija anti-semitskog pamfleta Protokoli cionskih mudraca,  nasiroko koristena od anti-Semita sve do danas.
1909.  Osnovan je Tel-Aviv, novi grad pored Jafe, kojeg je u toku 1930-tih godina prosirili arhitekti Bauhauza.
1917.  Artur Balfur, britanski sekretar inostranih poslova, "favorizuje uspostavljanje nacionalnog doma za jevrejski narod u Palestini," na teritoriji koja je nedavno dosla pod britansku upravu nakon 400 godina turske vladavine.   
1917.  U jeku ruske revolucije Jevreji dobivaju gradjanska prava, jednakost koja ce  potrajati svega nekoliko godina, kad pocinje potiskivanja Jevrejstva i  jevrejske kulture od strane komunista. 
1925.   Otvaranje Hebresjkog univerziteta u Jerusalimu.
1928. Staljin daje Jevrejima alternativni Cijon: Birobidjan u istocnom Sibiru.
1929. Za vreme arapske pobune protiv jevrejske imigracije, Jevreji su ubijeni u palestinskim gradovima ukljucujuci Hebron i Jerusalim. 
1933.     Hitler i Nacisti dolaze na vlast u Nemackoj, uvodeci niz anti-jevrejskih mera, od rasnih zakona (1935) do postepenog ukidanja nemackog  drzavljanstva i iskljucivanja Jevreja  iz svih profesija i javnog zivota. Jevreji su uznemiravani i javno ponizavani. 
1938.   Za vreme tzv. Kristalne noci (9.-10.novembra), sinagoge i jevrejska imovina su unisteni a nemacki Jevreji ubijani ili slani u koncentracione logore. 
1940.    Nakon sto su Nacisti osvojili dobar deo Evrope, osnovali su geta u Istocnoj Evropi.
1942.   U Vanzeu, idilicnom predgradju Berlina, Nacisti odlucuju sistematski pobiti sve Jevreje.
1942-44.  Nacisti ubili sest miliona Jevreja u nemackim i poljskim  logorima istrebljenja kao Aušvic, Sobibor, Čelmno, Treblinka, Belzec i Majdanek, gušeći ih gasom kao i druge "neželjene elemente"  kao homoseksualce i Rome.
1945-47.       Preživeli cekaju u nemackim, austrijskim i talijanskim logorima za "raseljena lica" na novu domovinu u Americi ili Palestini. Englezi pokusavaju zaustaviti ilegalno uselajvanje u Palestinu sto rezultira jevreskim terorom uperenim protiv britanskih kolonijalnih vlasti. U Poljskoj preziveli Jevreji postaju zrtve pogroma. 
 1947.  Pronalazenje kumranskih svitaka ciji tekts otkriva zivot jevrejskih sekti u 2.veku pre n.e. Mnogi od njih su danas izlozeni u Hramu knjige  (Shrine of the Book) u Izraelskom Muzeju, u Jerusalimu.
1948.    14. maja Englezi evakuiraju Palestinu a arapske armije je osvajaju;  Deklaracija nezavisnosti drzave Izrael i rat za oslobodjenje. Godinu dana pre Generalna skupstina Ujedinjenih nacija glasa za podelu Palsetine. Masovna migracija Jevreja iz Evrope i arapskih zemalja u narednih pet godina podvostrucila je jevrejsko stanovnistvo na 1,3 miliona.  
1949.   Izrael postaje clanica Ujedinjenih nacija.
1953.        Osnivanje Jad Vašema, organizacije odgovorne za komemoraciju zrtava
Holokausta (Šoa) u Izraelu. 
1956.       Kriza oko Suezkog kanala.
1960.    Izraelska tajna sluzba uhvatila Adolfa Ajhmana, glavnog inzenjera  sistematskog  masovnog ubistva Jevreja u Evropi. 1962. je osudjen na smrt po zavrsetku sudjenja u Jerusalimu. 
1967 Šestodnevni rat.
1973 Jom-kipurski rat.
1979 Izraelsko-egipatski mirovni ugovor.
1982.    Libanski rat.
1985.        Klod Lancmanov devet-časovni film Šoa napravio izuzetno snazan utisak nakon sto je dokudrama Holokaust Dzeralda Grina, 1979. g. dobila svetsko priznanje.
1987-1993.       Zapocinje prva palestinska Intifada koja traje sve do potpisivanja mirovnih ugovora u  Oslu. Sledeca Intifada zapocinje 2000. i traje do 2005. g.
1993.    Uprkos velikom optimizmu, mirovni ugovori iz Osla kao i drugi mirovni  predlozi ne vode do trajnog mira na Bliskom Istoku.   Memorijalni muzej Holokausta Sjedinjenih americkih Drzava se otvara  u Vašingtonu; Jevrejski Muzej u New Yorku (osnovan 1904) zavrsava  renoviranje i prosirenje, udvostrucujuci izlozbeni prostor.
2001.      Otvara se Daniel Libeskindov arhitektonski impresivan Jevrejski Muzej u Berlinu. Prethode mu drugi veliki jevrejski muzeji u Evropskim  gradovima kao u Amsterdamu (1987), Frankfurtu (1988), Becu (1993) i  Parizu (1998).
2005. Spomenik ubijenim Jevrejima Evrope, kojeg je Peter Ajzenman dizajnirao u Berlinu, postaje najvazniji spomenik Holokasuta u  Nemackoj.