Hram u Kosmajskoj

kosmajska.jpg (20770 bytes) Askenaska Sinagoga u Kosmajskoj i sefardska Bet Israel bgd1.jpg (160316 bytes) srusena aprila 1941

 * * *

Bilježim ove redove bojeci se da sam jedan od rijetkih živih svjedoka toga davnog događaja u Beogradu.

Moj najbliži rođak Abdulah Hadžić, imam beogradske Bajrakli džamije, bio je teško bolestan od tuberkoloze i vezan za postelju pa je toga hladnog jutra prvih dana mjeseca decembra (čini mi se četvrtog) 1944 godine ovlastio mene da u ime njegovo prisustvujem tužnoj svečanosti obnove jevrejskog hrama u Kosmajskoj ulici.

U stravično unakaženim prostorijama dugo skrnavljenog Hrama zatekao sam malu grupu uplakanih i izbezumljenih od bola žena u dronjcima. Među tim nesretnim ženama bila su samo dvojica ili trojica starijih muškaraca, još uvijek pometenih od velikih strahova koje su tek preživjeli. To su bili beogradski Jevreji, njihove žene i rodbina što su došli da prisustvuju ovoj tužnoj svečanosti. Stajao sam među njima pognute glave misleći na strahote kroz koje smo svi, a naročito Jevreji, prošli tih strašnih ratnih godina nacističkog zla i bezumlja.

Pojačana zapomaganja i plač skrenuli su mi pažnju na jednog omanjeg čovjeka koji je upravo ulazio u Hram. Čovjek je bio u partizanskoj bluzi sa opasačem i partizanskom Spomenicom na grudima.imao je naočare i bio veoma utučen. Ojađene i uplakane žene opkolile su ga i držale za ruke i ramena sa svih strana. Čovjek u partizanskoj bluzi bio je uznemiren i iza njegovih očala primjetio sam suze.

Taj omanji čovjek među ucviljenima u dugo skrnavljenom jevrejskom Hramu u Kosmajskoj ulici bio je Moša Pijade.

Žan Konfino, ljekar i književnik, i Raka Ruben, foto reporter ”Politike”, stajali su pred ovim tužnim skupom i molitvom i govorom otvarali ovaj skoro potpuno uništeni Hram.

Sjećam se dobro, Žak Konfino obučen u nekakvu iznošenu vojničku bluzu govorio je potresno o tužnim sudbinama milijuna ”malih Avrama i Isaka” diljem Evrope koji su pobijeni i spaljeni samo zato što su se zvali Avrami, Moše i Isaci.

Eto, prošlo je više od četiri desetljeća, a i danas u mome sjećanju živi molitva koju je govorio Raka Ruben i ”mali nedužni Avrami” koje je u svojoj tužnoj besjedi nekoliko puta spominjao Žak Konfino toga hladnog i davnog decembarskog prijepodneva u jevrejskom Hramu u Kosmajskoj ulici u Beogradu.

Ima nekih stvari koje se nikada u zivotu ne zaboravljaju.

Nikada neću zaboraviti ni to hladno jutro u Hramu, jer me i onda i danas podsjetilo na moje djetinjstvo na Dorćolu, na moje drage školske drugove Jevreje sa kojima sam se igrao po Zereku i oko Jovanove pijace. Podsjetilo me je, a i sada me bolno sjeća, na moju mladost u Sarajevu, na moje dobre i učene profesore Jevreje od kojih sam u gimnaziji učio higijenu, matematiku, njemački jezik i filozofiju, i na drugove sa kojima sam sjedio u istoj klupi, išao na utakmice i na đačke igranke…

Podsjetilo me je i podsjeća i danas na prijateljstvo moga oca muftije i hafiza Abduselama sa velikim rabinom doktorom Alkalajem u čiju sam kuću u Jovanovoj ulici na Dorćolu često sa roditeljima odlazio i na njihove dolaske u našu kuću pored beogradske Bajrakli džamije.

Bili su to Beograd i Sarajevo moga davnog djetinjstva, gradovi u kojima su zivjeli i Srbi i Muslimani i Jevreji i Cincari i Hrvati i Rusi i Nijemci i Cigani, a djeca su se igrala.

Eh, ti ”mali Avrami” Žaka Konfina pomenuti prije četrdeset ljeta i danas žive u meni.

Zuko Džumhur, "Prije četrdeset dvije godine," Jevrejski pregled, 1986, no. 11-12, 51-52.

У недељу 15. јуна 1924. године свечано је положен камен темељац будуће синагоге. Градилиште је било искићено државним заставама, а свечаности су присуствовали краљев изасланик, представник Народне скупштине и друге угледне личности. Двојезична повеља на пергаменту је положена у херметички затворен месингани цилиндар и узидана у темељ зграде. Рабин Шланг је својеручно написао хебрејски текст, а рабинов син Изидор Шланг је исписао старословенском ћирилицом текст на српском језику. Повељу су потписали краљ Александар и краљица Марија и она је положена у темеље синагоге 15. јуна 1924. године.

Текст на српском гласи:

Срцем пуним захвалности према милостивом Богу Израиља, у темељу овога дома овековечујемо да је у четвртој години владавине Његовог Величанства Александра I, краља Срба, Хрвата и Словенаца из народне династије Карађорђевића на дан 15. јуна 1924. године, 13. сивана 5684. положен камен темељац згради Српско-јеврејске црквене општине Ешкенаског обреда у Београду, у коме ће бити смештене синагога, школа, канцеларије, ритуално купатило и станови за општинске намештенике по приложеном нацрту.

Зграда је завршена 1. новембра 1925. године, а свечано освећење је обављено у лето 1926. године, када је окончано и унутрашње уређење храма.

Ploca je postavljena 1935te:    a danas se ponovo nalazi na fasadi Sinagoge

  

 

Stara sinagoga Kal Viezu, porusena posle II svetskog rata zbog ostecenosti i izgradnje Dorcola, nalazila se u bloku izmedju ulica Jevrejske, Visokog Stevana i Solunske

kal.jpg (88403 bytes)

BET A KNESET  -  SINAGOGA

Gotovo dve i po hiljade godina sinagoga je mesto snazenja jevrejskog duha. Kada je 586.god. pre n.e. razrusen Hram, prognanici u Vavilon okupljali su se u sinagogi kako bi citali delove iz Tore i proroka i drzali svoje praznike. Ova okupljanja su se nazivala keneset-okupljanje.

Isprva su se okupljali po domovima a zatim su podigli posebnu gradjevinu koju su nazivali bet akneset - dom okupljanja. Grcka rec sinagoga ima isto znacenje.

Jevreji povratnici iz vavailonskog ropstva 534.god pre n.e. iznova podizu Hram, ali svuda van Izraela nastavljaju da grade sinagoge. Filon Aleksandrijski <prvi vek Egipat> je napisao: "Sedmoga dana Jevreji prestaju sa svakim poslom i idu ka svetim mestima koje oni nazivaju sinagogama. Tamo, poredjani u redovima prema svojim godinama, mladji iza starijih, oni sede u tisini sa napregnutim uvom kako dolikuje prilici. Potom jedan od njih uzima knjigu i glasno cita ostalima…"

U Jerusalimskom Talmudu <Megila 73b> nalazimo sledece mesto:"U Jerusalimu je bilo 480 sinagoga, I svaka od njih je imala skolu i talmudsku skolu. Prva za ucenje Tanaha<Biblije> a drga za ucenje Misne i Vespazijan ih je sve unistio".

Nakon unistenja II Hrama 70 god. n.e., sinagoga je dobila novi znacaj. Ona je postala i dom molitve i ucenja i mesto glavnog oslonca zajednice. Tu su se ucitelji obracali narodu, putnici dolazili za pomoc i gostoprimstvo, a razni poslanici iz zemlje Izrael ili drugih jevrejskih zajednica, za podrsku. Bet keneset, sinagoga, jos se naziva i Bet am, u prevodu Dom naroda <"I domove narodne popalise Kaldejci" Jer.39:8> Bet Tefila - Dom molitve <Isaija 56:7> Bet Midras - uciliste, Adat Jisrael - Zbor Izrailjev <Izlazak12:6,19,47,Lev.4:13, II Dnev.5:6>, Moade El - Sabor Bozji <Popalise sva mesta Sabora Bozjih na zemlji",Ps.74:8>.

Mikdas meat - svetinja zamalo <ili svetinja u malom>. "Zato reci: ovako veli Gospod, Gospod: Ako ih i odagnah daleko medju narode, ako i rasijah po zemljama, opet cu im biti svetinja zamalo <mikdas meat> u zemljama u koje otidose."<Jer.39:8>. U kasnijim razdobljima uz ime sinagoge bi obicno stajalo Keila kedosa - sveta zajednica.

Neki pojmovi vezani za sinagogu :

ARON AKODES - Sveti ormar je izraz koji upotrebljavaju Askenazi kako bi oznacili mesto u kojem se nalazi Sefer Tora-svitak Tore. Ovaj izraz nalazimo I II knjizi Dnevnika 35:3.

EHAL: Svetinja je izraz koji Sefardi upotrebljavaju umesto Aron akodes. Ovaj izraz nalazimo u I knjizi Kraljeva<6:3>I kod Isaije<6:1>. Izraz Ehal je koriscen kao sinonim za Hram koji je podigao Solomon. U zemljama Evrope i Amerike Ehal ili Aron akodes uvek su smesteni kod istocnog zida, a u zemljama kao Irak I Iran kod zapadnog zida, sto je u pravcu Jerusalima. U sinagogama u Izraelu Ehal je okrenut prema Hramu.

PAROHET Zavesa. U II knjizi Mojsijevoj<26:31 do 33>citamo " nacini zavesu od porfira i od skerleta … da vam zavesa rastavlja svetinju od svetinje nad svetinjama".

Vidi takodje Izl.40:1.Askenazi danas drze zavesu ispred Aron akodesa, a Sefardi unutar Ehala.

Zasto se lavovi pojavljuju kao dekorativni simbol na Ehalu i Parohetu? Prorok Amos <3:8>pise:"Kad lav rikne ko se nece bojati". Lav simbolizuje snagu i odvaznost. Kada je blagoslovio svoje sinove Jakov je svog cetvrtog sina poredio sa lavom <lavicu Juda, Postanje49:9> Kada je Kanaan bio podeljen izmedju izraelskih plemena, Judino pleme je postalo najjace i najvaznije pleme. Kralj David je pripadao ovom plemenu.

Koji je smisao krune na parohetu i na meilu- pokrivacu Tore? Tora je najsvetiji predmet u zivotu Jevrejina i stoga je prirodno da bude ukrasena sa simbolom kraljevstva. Neki ovo pripisuju stanovistu koje nalazimo u Misni<Pirke Avot 4:17>. "Postoje tri krune: Kruna Tore, kruna svestenstva i kruna kraljevstva, ali kruna dobrog imena vredi vise od njih".

NER TAMID- Vecna sveca nas podseca na Menoru koja je stalno gorela u Hramu. Ner tamid oznacava neugasivu veru Izraela i to da je "dusa covecja sveca<vidjelo>Gospodnja".<Izreke 20:27>.

TEVA ili BIMA Uzdignuta platforma sa koje se cita Tora i obicno je u sredini sinagoge. Teva simbolizuje sredisnji deo Hrama gde je u drevno vreme stajao oltar. Danas, kada Hrama nema molitva je zamenila prinosenje zrtava bas kao sto pise:"I dacemo zrtve usana svojih".<Osija,14:3>.

Sefardi koriste izraz Teva sto je izraz koji se upotrebljavao za Nojevu barku, dok Askenazi koriste izraz Bima ili almemar sto je ime izvuceno iz arapskog al-minbar sto znaci platforma.

 

U SINAGOGI SE PONASAMO OZBILJNO I UMERENO IZBEGAVAJUCI LAKOMOST, POVRSNOST I ISPRAZNE RAZGOVORE CAK I ONDA KADA SE NE IZGOVARAJU MOLITVE.

U SINAGOGI SE NE SME JESTI I PITI.

"ISPRED HRAMA ODLAZEMO STAP RANAC JER, CAK I ISPRED PALATA KRALJEVA OD KRVI I MESA, BDIJU STRAZARI KOJI SPRECAVAJU ULAZAK ONIH KOJI NOSE TAKAV PRTLJAG".

U SINAGOGU SE NE ULAZI GOLE GLAVE..

U HRAM ULAZIMO DA BI SMO ISPUNILI MICVA. AKO NEKO MORA DA UDJE DA BI POZVAO PRIJATELJA, ONDA BI TREBALO DA SE BAR MALO POSVETI UCENJU, A AKO MU NIJE DO UCENJA, ONDA MAKAR DA POSEDI U HRAMU PRE ODLASKA, JER SE CAK I SEDENJEM U HRAMU ISPUNJAVA MICVA KAO STO JE RECENO: "SRECNI SU ONI KOJI SEDE U TVOJOJ KUCI".

<Mekor Haim, poglavlje 18>

The synagogue kept Jewish collective memory alive long before Jewish museums assumed this function for secularized Jews in the late 19th century.


SINAGOGA SUKAT ŠALOM

O Jevrejima u Beogradu pre Otomanskog osvajanja nema gotovo nikavih pisanih tragova, ali je sasvim sigurno da su oni počeli da naseljavaju Balkan posle pada Prvog jerusalimskog Hrama (587. pre n.e), a pogotovo nakon razaranja Drugog hrama 70.g. U grad su vekovima pristizali Aškenaski, Jevreji koji su živeli na teritoriji sevrene, srednje i istočne Evrope, i u mnogo većem broju Sefardi, koji su izgnani krajem 15. veka sa Pirinejskog poluostrva. Ove dve demografske grupe Jevreja, različitog kulturološkog nasleđa i jezika, živele su potpuno odvojeno, svaka vezana za svoju zajednicu. Verski život, pored jevrejske škole, odvijao se u takođe zasebnim sinagogama.

O sefardskim sinagogama ostalo je više podataka, dok o aškenaskim gotovo da uopšte nema.  Zna se da je u 19. veku postojala jedna aškenaska sinagoga na Dorćolu, unutra stambene zgrade. Povećanjem aškenaskog življa pristiglog u doba kneza Miloša iz Galicije, Slovačke, Češke, Moravske, Poljske, Austrije, Mađarske i Ruminije, javila se potreba za većim hramom. Aškenaska zajednica je 1869. zakupila zgradu nekadašnjeg Narodnog pozorišta, u Kosmajskoj ulici 51 (danas M. Birjuzova). Zgrada je renovirana i imala je višestruku namenu – služila je kao bogomolja, škola i stambeni prostor. Iako je broj Aškenaza do Prvog svetskog rata dostizao samo oko 600 duša, oni su želeli da podignu novu, veću sinagogu. Neophodna suma novca je sakupljena relativno brzo, ali je izgradnju osujetio rat. Nakon , usled devalvacije, sa prikpljenim novcem se nije mogla izgraditi sinagoga, tako da je dr Fridrih Pops, predsednik aškenaske jevrejske opštine, ponovo poveo akciju prikupljanja sredstava. Prilozi su stizali od pojedinaca i ustanova, i to ne samo iz jevrejske zajednice. Međutim najveći donator je bila jevrejska porodica Flajšer, odnosno bračni par Hana i Herman, koji su poklonili svoje imanje u ulici Miloša Velikog u vrednosti od oko milion dinara.

15. juna 1924. položen je kamen temeljac, za danas jedinu beogradsku sinagogu, na placu u Kosmajskoj broj 19. U temelj zgrade je uzidana dvojezična povelja pisana na pergamentu. Tekst na hebrejskom jeziku je napisao tadašnji aškenaski rabin Ignjat Šlang, dok je ćirilični tekst ispisao rabinov sin Izidor Šlang. Ispisanu povelju su predstavnici aškenaske opštine, dr Fridrih Pops i Benjamin Flajšer, odneli na Bled gde su je lično potpisali kralj Aleksandar i kraljica Marija.  Zgrada je završena u novrembru 1925, a svečano osvećena u leto 1926. iako je unutrašnje uređenje trajalo sve do 1929. Na projektovanju celokupnog zdanja radila su trojica arhitekata – Franjo Urban, Milutin Jovanović Milan Šlang, sin rabina Šlanga.

Zgrada je projektovana tako da je mogla da zadovolji kako vreske, tako i sve druge potrebe zajednice. U prizemlju zgrade je bilo ritualno kupatilo – Mikve, studentska menza, gimnastička sala i stanovi za šoheta (osoba koja obavlja klanje stoke i peradi u skladu sa jevrejskim propisima) i šamaša (pomoćnika u hramu). Na prvom spratu su bile prostorije hrama sa 300 sedišta izrađenog od hrastovog drveta i galerija za žene (ezrat našim) sa 180 mesta. Iznad aron hakodeša, svetog ormara u kojem se nalaze svici Tore, bile su smeštene orgulje. Osvetljene u molitveni deo je ulazilo kroz 4 velika vitražna prozora sa biblijskim scenama, poklon čuvenog knjižara Gece Kona, braće Flajšer, Hermana i Benjamina, i Bauer Šandora. Na spratu iznad su bile prostorije Opštine i stanovi rabina, učitelja i hazana (kantora, predmolitelja), a u potkrovlju prostorije škole.

Tokom ratnih godina od 1941. do 1944. aškenaski hram je služio kao javna kuća za nemačke vojnike. Po oslobođenju Beograda, prvih dana decembra meseca, hram je osvećen uz prisustvo malog broja preživelih među kojima su bili Moša Pijade, Raka Ruben, foto-reporter Politike, i Žak Konfino, poznati književnih i lekar.

Danas aškenaska sinagoga, koja je 2002. dobila ime Sukat šalom (Koliba mira), sa nešto izmenjenim unutrašnjim uređenjem, služi potrebama ne samo beogradske zajednice, već i celokupnom jevrejstvu Srbije.

    B.P.

 

 
    Makabijada HOME page