BET A KNESET  -  SINAGOGA

Gotovo dve i po hiljade godina sinagoga je mesto snaženja jevrejskog duha. Kada je 586.god. pre n.e. razrušen Hram, prognanici u Vavilon okupljali su se u sinagogi kako bi čitali delove iz Tore i proroka i držali svoje praznike. Ova okupljanja su se nazivala keneset-okupljanje.

Isprva su se okupljali po domovima a zatim su podigli posebnu gradjevinu koju su nazivali bet akneset - dom okupljanja. Grcka rec sinagoga ima isto znacenje.

Jevreji povratnici iz vavailonskog ropstva 534.god pre n.e. iznova podižu Hram, ali svuda van Izraela nastavljaju da grade sinagoge. Filon Aleksandrijski <prvi vek Egipat> je napisao: "Sedmoga dana Jevreji prestaju sa svakim poslom i idu ka svetim mestima koje oni nazivaju sinagogama. Tamo, poredjani u redovima prema svojim godinama, mladji iza starijih, oni sede u tisini sa napregnutim uvom kako dolikuje prilici. Potom jedan od njih uzima knjigu i glasno čita ostalima…"

U Jerusalimskom Talmudu <Megila 73b> nalazimo sledece mesto:"U Jerusalimu je bilo 480 sinagoga, i svaka od njih je imala skolu i talmudsku skolu. Prva za ucenje Tanaha<Biblije> a druga za ucenje Mišne i Vespazijan ih je sve uništio".

Nakon unistenja II Hrama 70 god. n.e., sinagoga je dobila novi značaj. Ona je postala i dom molitve i ucenja i mesto glavnog oslonca zajednice. Tu su se ucitelji obracali narodu, putnici dolazili za pomoc i gostoprimstvo, a razni poslanici iz zemlje Izrael ili drugih jevrejskih zajednica, za podrsku. Bet keneset, sinagoga, jos se naziva i Bet am, u prevodu Dom naroda <"I domove narodne popališe Kaldejci" Jer.39:8> Bet Tefila - Dom molitve <Isaija 56:7> Bet Midraš - učiliste, Adat Jisrael - Zbor Izrailjev <Izlazak12:6,19,47,Lev.4:13, II Dnev.5:6>, Moade El - Sabor Bozji <Popališe sva mesta Sabora Božjih na zemlji",Ps.74:8>.

Mikdaš meat - svetinja zamalo <ili svetinja u malom>. "Zato reci: ovako veli Gospod, Gospod: Ako ih i odagnah daleko medju narode, ako i rasijah po zemljama, opet cu im biti svetinja zamalo <mikdaš meat> u zemljama u koje otidoše."<Jer.39:8>. U kasnijim razdobljima uz ime sinagoge bi obicno stajalo Keila kedoša - sveta zajednica.

Neki pojmovi vezani za sinagogu :

ARON AKODEŠ - Sveti ormar je izraz koji upotrebljavaju Askenazi kako bi oznacili mesto u kojem se nalazi Sefer Tora-svitak Tore. Ovaj izraz nalazimo I II knjizi Dnevnika 35:3.

EHAL: Svetinja je izraz koji Sefardi upotrebljavaju umesto Aron akodeš. Ovaj izraz nalazimo u I knjizi Kraljeva<6:3>I kod Isaije<6:1>. Izraz Ehal je koriscen kao sinonim za Hram koji je podigao Solomon. U zemljama Evrope i Amerike Ehal ili Aron akodeš uvek su smešteni kod istocnog zida, a u zemljama kao Irak i Iran kod zapadnog zida, sto je u pravcu Jerusalima. U sinagogama u Izraelu Ehal je okrenut prema Hramu.

PAROHET Zavesa. U II knjizi Mojsijevoj<26:31 do 33>citamo " nacini zavesu od porfira i od skerleta … da vam zavesa rastavlja svetinju od svetinje nad svetinjama".

Vidi takodje Izl.40:1.Askenazi danas drze zavesu ispred Aron akodesa, a Sefardi unutar Ehala.

Zasto se lavovi pojavljuju kao dekorativni simbol na Ehalu i Parohetu? Prorok Amos <3:8>pise:"Kad lav rikne ko se nece bojati". Lav simbolizuje snagu i odvaznost. Kada je blagoslovio svoje sinove Jakov je svog cetvrtog sina poredio sa lavom <lavicu Juda, Postanje49:9> Kada je Kanaan bio podeljen izmedju izraelskih plemena, Judino pleme je postalo najjace i najvaznije pleme. Kralj David je pripadao ovom plemenu.

Koji je smisao krune na parohetu i na meilu- pokrivaču Tore? Tora je najsvetiji predmet u zivotu Jevrejina i stoga je prirodno da bude ukrasena sa simbolom kraljevstva. Neki ovo pripisuju stanovistu koje nalazimo u Misni<Pirke Avot 4:17>. "Postoje tri krune: Kruna Tore, kruna svestenstva i kruna kraljevstva, ali kruna dobrog imena vredi vise od njih".

NER TAMID- Večna sveća nas podseca na Menoru koja je stalno gorela u Hramu. Ner tamid oznacava neugasivu veru Izraela i to da je "dusa covecja sveća<vidjelo>Gospodnja".<Izreke 20:27>.

TEVA ili BIMA Uzdignuta platforma sa koje se cita Tora i obicno je u sredini sinagoge. Teva simbolizuje sredisnji deo Hrama gde je u drevno vreme stajao oltar. Danas, kada Hrama nema molitva je zamenila prinosenje zrtava bas kao sto pise:"I dacemo zrtve usana svojih".<Osija,14:3>.

Sefardi koriste izraz Teva sto je izraz koji se upotrebljavao za Nojevu barku, dok Askenazi koriste izraz Bima ili almemar sto je ime izvuceno iz arapskog al-minbar sto znaci platforma.

 

U SINAGOGI SE PONASAMO OZBILJNO I UMERENO IZBEGAVAJUCI LAKOMOST, POVRSNOST I ISPRAZNE RAZGOVORE CAK I ONDA KADA SE NE IZGOVARAJU MOLITVE.

U SINAGOGI SE NE SME JESTI I PITI.

"ISPRED HRAMA ODLAZEMO STAP RANAC JER, CAK I ISPRED PALATA KRALJEVA OD KRVI I MESA, BDIJU STRAZARI KOJI SPRECAVAJU ULAZAK ONIH KOJI NOSE TAKAV PRTLJAG".

U SINAGOGU SE NE ULAZI GOLE GLAVE..

U HRAM ULAZIMO DA BI SMO ISPUNILI MICVA. AKO NEKO MORA DA UDJE DA BI POZVAO PRIJATELJA, ONDA BI TREBALO DA SE BAR MALO POSVETI UCENJU, A AKO MU NIJE DO UCENJA, ONDA MAKAR DA POSEDI U HRAMU PRE ODLASKA, JER SE CAK I SEDENJEM U HRAMU ISPUNJAVA MICVA KAO STO JE RECENO: "SRECNI SU ONI KOJI SEDE U TVOJOJ KUCI".

<Mekor Haim, poglavlje 18>

The synagogue kept Jewish collective memory alive long before Jewish museums assumed this function for secularized Jews in the late 19th century.