Predstavljamo vam:

Dolores Moreno, intimno zvana Šela

Kada odete u zooloski vrt, pored latinskog naziva svake životinje stoji i naziv mesta odakle ta vrsta potiče. Isto se odnosi i na botaničke bašte i na biljke koje tamo pod staklenim zvonom tavore svoje dane, presađene ili uzgajane pod najboljim uslovima ali ipak van svog rodnog tla.

Šta za nas razvejane da se kaže?

Pa, primili smo se, neko bolje neko manje, ali očigledno nismo uvenuli.

Ispod mog kaveza bi moglo da piše: Dolores Moreno, intimno zvana Šela, autohtonog porekla Jevrejka, jugoslovenka iz Beograda, najbolje uspeva na Dorćolu. Ovo zadnje je najuža ali i najbliža odrednica jer Dorćol je moja prava domovina i u davnim danima šezdesetih kada sam vadila svoju prvu ličnu kartu i kada se očekivalo da se nacionalno opredelim, ja sam navela nacionalnost: Dorćolka.

Sonja Baruh (moja majka) i Armando Moreno ( otac) i ako razvedeni prilično su dobro obavili svoj posao: dobila sam dovoljno osećanja krivice i odgovornosti za čitav puk ali istovremeno i veliku slobodu da eksperimentišem sa svojim životom. To sam obilato i iskoristila, ne uvek u svoju korist ( bar ne onu neposrednu) ali sam im zahvalna što nikada nisam imala osećaj da je nešto nemoguće. Sve je zavisilo od količine uloženog napora.

Tako sam dva puta bezuspešno pokušavala da udjem na Akademiju i studiram filmsku režiju ali očigledno mi nije bilo pisano tako da sam diplomirala engleski. Studentske godine sam iskoristila kao veliki životni staž i radila malo vamo malo namo: u Beogradu, Italiji, Londonu...tako da kada sam diplomirala već sam imala sliku toga šta NE ŽELIM da radim. Naravno, to me nije spaslo od toga da mi baš to i ne zapadne, ali sam se trudila da se što više približim onome čto me je oduvek privlačilo. Udala sam se i rodila Lea 1974, preselila u Split i krenula turističkim stopama u Dalmacijaturistu. Naravno, Dorćol me je vukao nazad i kada sam se vratila u Beograd 1977 kao šef Dalmacijaturista bila sam korak bliže sebi. 1981 rodio se Igor a 1982 Simon i FORTUNA: oslobodila sam se «Udruženog rada» i osnovala prvu i najveću bračnu agenciju na Balkanu! Naravno, to sam saznala tek kada sam organizovala Prvi svetski kongres Bračnih agencija u Beogradu i u celoj stvari me je najviše razgaljivala mogućnost da svoje članove upoznajem na izletima i putovanjima. Tako je počelo moje prvo krstarenje- godinama sam tokom leta iznajmljivala jedrenjak za oko 30-40 ljudi i krstarila (nekada) našom predivnom obalom, uspevajući da na tim putovanjima pomognem ostvarivanju kvalitetnih veza i predivne atmosfere.

Naravno, 1991 nas je sve izbacila iz obrite i moj je meteor sa svom dečijom posadom aterirao u Italiju, u Anconu a Fortunu sam prepustrila sopstevnoj fortuni i bivšim koleginicama.

Sve iz početka ali sa velikom energijom i iskustvom: osnovala sam ovde HORIZON, udruzenje za multimedijalnu komunikaciju. U prvim godinama, isključivo sam radila u HORIZON-ovoj MINI CLUB školici- mojoj tvorevini gde sam u gomili dece od 2-do 10 godina učeći ih engleski pokušavala da ublažom bol zbog tragedije koja je nas, jugoviće, snašla. No, ljubav prema jednom okušanom moru se ne zaboravllja: počela sam da uvodim turizam u Horizon, sužavajući sve više krug mog interesovanja da bi moja odluka na kraju sazrela:

Spojiti strast za putovanjem i iskustvo u turizmu, znanje jezika i iznad svega- potrebu da dobrom komunikacijom zalečim rane i učinim kvalitetniojim svoj i živote drugih. To me je ponukalo da, zajedno sa starim i novim prijateljima širom planete, osnujemo još jedan HORIZON, brata-blizanca Italijanskom, u Beogradu i tako spojimo na najlepši mogući način dve obale, mnoge ljude, želju da konkretno doprinesemo očuvanju prirode u najširem smislu reči, da proširimo horizonte spolja i iznutra i na pravi način koristimo svoje slobodno vreme.

Nismo se zadovoljili samo klasičnim letovanjem i ako smo zakupili veliki broj predivnih objekta duž obale, od Istre do Bara, pretežnu u Dalmaciji.

Za ovo smo leto opet iznajmili predivan brod i krećemo iz Splita svake subote. Na tom plovećem ostrvu, u društvu tridesetak drugih Robinzona, pokušaćemo da ostavimo traga u mestima koje posećujemo i istovremeno upišemo u knjigu načih sećanja jedan period opuštenog druženja sa ljudima i prirodom. Pa, ko voli, nek'izvoli!

Posetite njen web sajt:

www.horizonvoyage.com

 procitaj interesantan dopis sto nam je Sela poslala o Dalmaciji prosle godine

      
    Nazad na stranice MAKABIJADE