Ivan Ninic 

 

Reprinti Sarajevske hagade

 

 

Faksimilno izdanje, RABIĆ, Sarajevo 2007.

 

 

Nedavno je izašlo iz štampe faksimilno izdanje Sarajevske hagade vrlo kvalitetno odštampano. U originalu ovog dela, čuvanog u Zemaljskom muzeju BH, sve je autentično, sem poveza. Dok je tisak faksimila verna kopija originala, kreatori poveza očigledno nisu pažljivo proučili koričenje hagada u 14. veku u Španiji. Tako se pomalo dovodi u sumnju autentičnost koja se dobila kvalitetnom štampom.

 

Plava boja povezanog materijala suviše je jaka u kombinaciji sa crvenom kutijom. Tačno je da u Hagadi ima puno plave boje, to je boja Izraela, ali braon ili neka nijansa koja podseća na kožu, delovala bi prikladnije. Original je iluminiran na koži.

 

Zlatan rez i svileni podlistak izgledaju fino. Ali zlatotisak, kruna svakog poveza, nije prikladno rešenje. Mrvi se i otpada prilikom dodira.

 

Propratna knjižica je kopija izdanja iz 1983. Jedna od najlepših strana Sarajevske hagade, sa grbom grada Barcelone, korišćena je tada za brošuru i za prospekt razaslat širom sveta. Sada su ubačeni dekorativni elementi iz Hagade i to deluje lepo, ali opšti izgled podseća na reprint iz 1983.

 

Informativni tekst nikako ne bi mogao da se nazove studijom, kako piše na koricama knjižice. Kada sam 1985. godine bio u Jerusalimu da primim nagradu, na Sajmu knjiga, za reprint Hagade, razgovarao sam sa vlasnikom izraelske izdavačke kuće Kedem, koji je objavio prvi reprint, 1963. Moj sagovornik je rekao da mu se u novom izdanju ne dopada to što smo uzeli tekst Eugena Verbera, a ne stručni uvid Cecila Rotha iz prvog izdanja. Kazao je da veruje Rothu, jer ga kvalifikuje njegova bibliografija. Da bih imao verifikaciju za naš postupak, zamolio sam uglednog istoričara umetnosti i stručnjaka za stare knjige u Beogradu, Dimitrija Bogdanovića, da napiše recenziju za novi reprint Hagade i Verberov tekst, koji je kasnije ocenjen kao vrlo dobar od stručnjaka kao što je Aleksandar Šajber iz Budimpešte.

 

Original Sarajevske hagade sadrži čitav niz liturgijskih i drugih tekstvoa koji u izdanju iz 1963. nisu objavljeni. Dvadeset godina kasnije uvršćeno je u integralno reprint izdanje tih stotinak strana i one su štampane i u ovom, faksimilnom izdanju. U novoj brošuri je trebalo navesti šta sve knjiga sadrži i po čemu se Sarajevska razlikuje od drugih hagada. Neophodno bi bilo da se ukaže na to u tako dragocenom izdanju.

 

Postojala je mogućnost da priređivači pribave mišljenje više uglednih autora, da svaki faksimilni primerak bude numerisan i ima adekvatan dokument, potpisan od strane verodostojne, stručne komisije. To je moglo da se uradi korišćenjem tekstova iz ranijih izdanja Hagade i analiza, pa i prikaza te knjige. Ima ih mnogo, recimo esej Muhameda Karamehmedovića, pa poznati tekst Svetozara Radojčića, ali pre svega knjiga Heinricha Muellera i Juliusa von Schlossera. Sve što je ranije rađeno u vezi sa Hagadom u ovom izdanju je začuđujuće prećutano.

 

Postoji jedna zagonetka oko Sarajevske hagade. Svi koji su pisali o njoj navode da je original nastao u 14. veku u Španiji. Samo su stručnjaci u Izraelu pomenuli kao datum prvog štampanja 1609. godinu. Kako to? Verovatno zato što na kraju knjige postoji zabeleška iz te godine "da nije u suprotnosti sa stavovima Crkve". Otkud ta beleška? Ako je original, unikat, rađen po porudžbini za određenog čoveka ili porodicu, dakle nije bio u javnoj cirkulaciji, kako je stigao do ruku inkvizitorske kancelarije?

 

O Sarajevskoj hagadi se cesto pise. Najavljuje se  i novi reprint ovog iluminiranog kodeksa. Njegova vrednost je utvrdjena na osam miliona americkih dolara. Bilo bi zanimljivo znati po kojoj ceni ga je Zemaljski muzej  u Sarajevu otkupio,  1894. godine,  od osiromasene sefardske porodice Koen. Zahvaljujuci tom cinu, Sarajevska hagada je usla u istoriju. Cetiri godine kasnije, 1898,  ekspert za jevrejske liturgijske tekstove,  Heinrich Mueller, i  istoricar umetnosti, Julius von Schlosser,  objavljuju u Becu knjigu pod naslovom Die Haggadah von Sarajevo. Svet se upoznaje sa, do tada, nepoznatim blagom.

Medjutim, sem uzgred, u okviru knjiga o drugim iluminiranim rukopisima, ovom kodeksu se ne posvecuje posebna paznja. O njemu najvise pisu D. Kaufmann, A. Scheiber, B. Narkiss, V. Nedomacki i C. Roth.

Tek 1953. godine, poznati istoricar umetnosti u Beogradu, Svetozar Radojcic i Izdavacko-publicisticki zavod Jugoslavija daruju ovom rukopisnom kodeksu posebno izdanje, Haggadah of Sarajevo, sa sedam ilustracija u koloru.

Trudom te izdavacke kuce, a pre svega knjizevniku Oto Bihalji Merinu, Jugoslavija objavljuje 1962. godine na engleskom, hebrejskom, nemackom, spanskom i srpsko-hrvatskom jeziku The Sarajevo Haggadah, sa 84 priloga i pred-govorom Cecila Rotha na 44 strane. Sarajevska hagada postaje svetsko otkrice medju sacuvanim sefardskim iluminiranim rukopisima 14. veka. Kolori su stampani u Francuskoj, a tekst i povez cele knjige je zavrsen u Beogradu.

Ova bogata riznica ilustracija i liturgijskih tekstova ni ovim izdanjem ne uspeva da bude objavljena u potpunosti. Izdavaci su stavili naglasak na iluminirani deo knjige, zanemarujuci liturgijski.

Tek 1983. godine ukazala se mogucnost za novo izdanje Sarajevske hagade. Izdavacka kuca Prosveta u Beogradu i sarajevski izdavac Svjetlost, odlucili su da je  objave u novom izdanju.

S obzirom da sam u Prosveti  bio urednik medjunarodnih koprodukcija, pruzila mi se jedinstvena prilika da ucestvujem u radu na novom izdanju Sarajevske hagade.

Moja koncepcija bila je jednostavna: objaviti knjigu kao vernu kopiju Hagade. U Zemaljskom muzeju u Sarajevu detaljno sam pregledao knjigu, izmerio je  i sa fotografima Muzeja, Gojkom Sikimicem i Miodragom Radovanovicem, dogovorio se da snime u koloru svaku stranu, cak i one koje su prazne. Sem poveza, rukopis je bio vrlo dobro sacuvan.

Knjiga se pojavila pola godine kasnije. Prvo potpuno izdanje Sarajevske hagade! Knjiga je imala 212 strana iluminiranog dela, posebno u tvrdom povezu i brosuru od 40 strana, sa objasnjenjima beogradskog judaiste Eugena Verbera.

Razlika izmedju izdanja 1962. i ovog iz 1983. je sledeca:

U izdanju iz 1983. godine prazne strane su delovale kao da su stampane na kozi, a ne na papiru i time je docaran izgled originala. U prvom izdanju prazne strane nisu snimljene, vec je jedna ista umnozena i stavljana tamo gde je u rukopisnoj verziji bila prazna strana. Zadrzane su i sve mrlje i decje skrabanje, nastale vekovnom upotrebom rukopisa.

U novom izdanju nalazi se  16 strana, izmedju 40. do 48. lista, kojih nema u prethodnom. Na tim stranicama je  poema, stampana  u vise boja u stilu pijut,  verske poezije, sa refrenima Pesah Micraim i Pesah dorot, koja govori o  spasenju Jevreja iz egipatskog ropstva. Dalje, u tekstu svaki drugi red pocinje recju erec, a kao zavrsnica citat iz Pesme nad pesmama. Sesnaesta strana zaokruzuje se iluminacijom reci kakatuv  i stablom sa listovima vinove loze.

Najznacajnija razlika izmedju izdanja 1962. i ovog iz 1983. godine je objavljivanje 102 strane liturgijskog teksta. Nisu mi poznati razlozi zbog kojih su priredjivaci izdanja iz 1962. izostavili taj deo knjige. Mogu da budu finansijske prirode, a moguce je da su oni zeleli, pre svega, da naglase lepotu iluminacija, a da ih je tekstualni, liturgijski deo manje zanimao.

Medjutim, za istrazivace jevrejske knjizevnosti  i juidaistike ovaj deo knjige je pravi majdan. On je zbornik verskog pesnistva iz zlatnog doba sefardske literature, u kome se nalaze pesme Jehude Halevija, Jichaka ben Jehude  ibn Gijata, Slomo ibn Gvirola i Avrahama ben Meira ibn Ezre, kao i molitve koje su se pevale tada, a i danas, za vreme Pesaha.  Ova jedinstvena kolekcija  stihova, kojih nema u drugim Hagadama, ukazuje kako je spansko-jevrejska zajednica slavila Pesah pre 1492. godine.

Odeljenje umetnickih knjiga Muzeja Israel dodelilo je ovom izdanju Sarajevske hagade  prvu nagradu na Sajmu knjiga u Jerusalimu 1985. godine, od 200 prispelih knjiga, "zbog nivoa umetnickog dostignuca i autenticnosti docaravanja lepote izvora".

Sarajevska hagada iz 1983. godine osigurava trajnost ovog izdanja i svi buduci reprinti bice samo njegove  kopije.