Guadalahara [ GUADALAJARA]

Putujuci po Spaniji, birajuci destinacije po nekom mom kljucu dosao sam i do Guadalahare. Ovaj grad, svega 55km daleko od Madrida je idealna destinacija za kratku posetu preko dana, vozom za 45 minuta se stize i uz malo pesacenja je lep izlet za moja istrazivanja nase sefardske proslosti. Obisao sam glavne ulice ali zasao i u male ulicice u starom delu grada, uglavnom tragajuci za restoranom ili barom koji radi tog nedeljnog popodneva da zadovoljim svoju glad i zedj. Iako je proslo pola oktobra - temperatura je bila 24C, a sunce je bas peklo.

U grad se od zeljeznicke stanice ulazi, kao i u druga spanska mesta koja sam obisao, preko mosta - ovog puta preko reke Henares. Most je najstarija gradjevina - potice iz 10 veka - sazidali su ga Muri. Dugacak je 117 metara, ima 5 lukova i 4 stuba i jos preko njega prolazi svakodnevni saobracaj u grad koji se nekada zvao Wadi-I-Hiyara. U doba njegovog gradjenja (na most mislim) pod Abdul Rahmanom III, pisao je cuveno pismo Hazarima rabin Hizdaj ben Shaprut, njegov blagajnik - oko 950 godine.

Ovde sam, setajuci po "aleji velikana Guadalahare", pored arapskih i katolickih velikana iz davne i bliskije proslosti pronasao i jednog naseg - bistu jednog filozofa i hahama iz 13 veka - rabina Mose de Leon, ili kako ovde pise Mose Ben Sem Tov de Leon, koji je rodjen i ziveo u Guadalahari (1240-1305). Poznat je po svojim pisanjima o Kabali i smatra se jednim od pisaca jedne knjige Zohara. Naravno svuda predrasude - siguran sam da njegove slike ne postoje, ali je dobio ogroman nos na ovoj bisti kao sto to treba po predrasudama da imaju svi Jevreji.

Od jevrejskih spomenika nisam pronasao nista, ali sam zato video divnu Infantado palatu Ignacia "Injiga" Lopeza de Mendoze koja je sada gradski muzej. Nekoliko slika sam napravio - koje svedoce o raskosnom arhitektonskom delu koje krasi ovaj grad.

Takodje sam na "kraljevom dvoru" [arenal real] odnosno rusevinama jednog davnog kraljevskog dvorca pronasao, medju napisima o iskopinama i istoriji tog dvora,  mapu iberijskog poluostrva iz 11 veka, koja pokazuje Taifu Toleda kao provinciju za vreme velikog kalifata Abdul Rahmana III koja je kasnije pripojena kraljevini Kastilji. Guadalahara je ovde pokazana kao vece mesto skoro na granici izmedju katolickih kraljevina i arapskih provincija "taifa", pa je stoga imala i strategijski znacaj u doba borbe izmedju hriscana i arapa.

Naravno nigde nema Davidove kule do Jerusalima, ali ima negde... znace oni koji vole Pesmu nad pesmama.

RL 2007