TOLEDO

Mama mi je jednom na putu za Spaniju onako na rastanku samo nabacila - idi vidi Toledo, nasi su odande... bilo je to pre vise od 20 godina  i od onda je pokusavam da saznam, sta mogu da saznam i sta mogu da povezem sa onim sto su u mojoj porodici ocuvali ovih 500 godina...  i mislim da sam pronasao: roskas - ili roskillas de Toledo. Naravno recept mozes da nadjes na nasim kulinarskim stranama - bas onako kako ga je moja baka zapisala i slika pokazuje i dokazuje da sam uspeo da po tom receptu napravim bas onakve roskas kakvih se secam iz detinjstva, uz pomoc Lili i Nele...

 

Ovog puta sam odlucio da malo vise vremena provedem istrazujuci Toledo , jer evo treci put da ga obilazim, a nikako ne mogu da kazem: sad sam upoznao taj grad.

Od Madrida do Toleda ide super-brzi voz 30 minuta - sve je kao avion, cak i kroz security prolazis sa rentgenom i ne mozes da udjes ako nemas kartu i rezervaciju - znaci nema stajanja iako je kratka voznja - stigne se stvarno za cas i jos uzivas u voznji.

 

Zeleznicka stanica Toleda je malo van grada (van starog grada ali sad se grad izgradio i sa druge strane stanice pa ispade na centralnoj lokaciji). Izgradjena je pre vise od 100 godina i sva je u mavarskom stilu. Sa stanice 5 minuta pesice, predjes Rio Tejo i ugledas Alkantara most i zidine grada.

A sam grad - nisam ni znao da je Toledo toliko brdovit, jer sam pre dolazio autobusom kao pravi turista i bio doveden prakticno do ulaza Sinagoge - samo se penjes gore dole, za nekog bez kondicije uopste nije za setnju.  Koliko god da imam kondicije za setanje i istrazivanje i ja sam gledao kako da stignem sa jednog na drugi kraj "okolo" radje nego preko brda.

 

Toledo me je malo razlocarao - to je najkomercijalizovaniji grad sto sam video - samo radnje koje prodaju suvenire i turon de toledo. Jevrejski muzej mi se naravno zatvorio pred nosom jer sam stigo u 2, video sam ponovo belu sinagogu, malo popricao u jevrejskom informativnom centru, ali nista narocito nisam uspeo da vidim sto nisam video pre, niti da saznam bilo sta - ovde je hodocasce katolika da vide sve moguce katedrale i crkve, cak i vozic koga vuce "traktor" razvozi turiste po gradu da vide sve crkve. Jedino sto je stvarno sacuvano je zid koji opasuje grad i ulazi se na velike kapije - vrata grada...  Jedna od kapija je jevrejska kapija - Puerta del Cambron ili Bab al Yahud - kroz koju se ulazilo pravo u jevrejsku cetvrt (ne ova na slici).

Cetvrt je nastala tako sto su Muri dali taj deo grada Jevrejima da se nasele i organizuju, a to je bila jedna desetina cele povrsine utvrdjenog Toleda. Jevreji nisu morali tamo da zive, bili su slobodni ali su vise voleli da su u svom kraju nego u okolini sa hriscanima ili murima. Zid oko jevrejske cetvrti (ili desetine) je sazidan 820 godine, a tek 1480 je katolicki kraljevski par izdao dekret da Jevreji moraju da zive u svom getu. Naravno samo 12 godina kasnije ih je proterao, ali koja je to ironija da danas ulica "katolickih kraljeva" prolazi kroz srce jevrejske cetvrti.

Bela sinagoga, kako je ja zovem ili Josef ben Shoshan Sinagoga ili Maria la Blanca je sazidana negde u XII veku i sva je u ornamentima u mavarskom stilu - ja sam uspeo od svih tih ornamenata da zapazim jednu jedinu zvezdu - Magen David i slikao ga.

Da li su u tu Sinagogu moji dolazili, ili je to ona u koju "nikada ne bi usli"...

Divan stari most koji me je docekao, Puente Alcantara i preko koga su mi verovatno pretci napustili Toledo da se nikad vise ne vrate, slikao sam par puta...
Morao sam i ja da ga predjem, da ne bude samo slikao nego i hodao!

 

Kuca Samuela ha Levi je sada El Grekov muzej, tenutno se renovira, samo slika preko ograde pokazuje kako je bila velicanstvena - Samuel je bio blagajnik kralja Pedra I. Po njegovom nalogu je sazidana odmah do kuce Sinagoga Transito u XIV veku, koja je sada Sefardski muzej. Ispod zgrade je pronadjeno i kupatilo - Mikve.

Od katolickih objekata samo cu nabrojati veliku katedralu, crkve svetih Ildefonsa, Marka, Sebastiana, Petra, Romana, Miguela, pa Alcazar i teatar de Rojas, itd...

Prepun utisaka krenuo sam nazad ali odlucan da cu doci opet da nastavim moje istrazivanje. Kao uspomenu, poneo sam malo parcence cigle iz jedne kuce koja se raspadala, rekoh sebi - to mora da je dovoljno staro da bude savremenik mojih.

Dobro je da sam kupio povratnu kartu u Madridu sa rezervacijom za 18:30 - jer kad sam dosao na stanicu nije bilo ni jednog mesta i nisu mogle da se kupe karte za naredna tri voza... a posle ih nije vise ni bilo.

RL