Bararon

Jakov H. Bararon trgovac 1870-1927

Jakov dolazi U Beograd iz Bosne krajem 19. veka i stupa kao trgovački pomoćnik kod manufakturiste braće Mandil, firma „Kod zlatnog andjela“. Tu ostaje kao kalfa sve do 1910. godine kada preuzima radnju moga oca pok. Izrailja u Kolarčevoj ulici, u kući Perse Milenković, rentijerke. Kao vešt trgovac ubrzo počinje da se bogati i početkom Prvog svetskog rata prenosi svoju radnju u Niš jer je Beograd bio bombardovan. Usled ratnih prilika i nestašice on se kao vešt trgovac veoma dobro snalazi i počinje da se bavi trgovinom na veliko.

Po završetku Prvog svetskog rata vraća se u Beograd i otvara veliku radnju, sad više nema i manufakturnu već radnju, prodavnicu raznih vrsta čarapa od najprostijih pa do svilenih, džepnih maramica i ostale kratke robe. Robu je otkupljivao od raznih fabričkih konzorcijuma, plaćajući robu odmah u gotovom, što mu je donosilo i uobičajeni rabat, a ostalu kratku robu poručivao je direktno iz Bečkih i Čeških fabrika. Bio je veoma dobar i plemenit čovek, veoma darežljiv prema sirotinji, pobožan i skroman čovek, ali veoma slabe inteligencije.

Posle njegove smrti njegovi sinovi produžuju sa radom i postaju veoma ugledni i bogati trgovci, na glasu ne samo u Beogradu već u celoj Srbiji. Stub radnje i glavni nabavljač robe bio je njegov sin Solomon (sada živi u Tel Avivu-Izrael).

Njegov sin Hajim-Buki poginuo je u II svetskom ratu, 6. aprila, prilikom bombardovanja Beograda, na vojnoj dužnosti. Njegova žena, dve kćeri i unuka likvidirani su od fašista; njegov brat Moša beži lažnim pasošem u Italiju, gde umire od raka 1947. godine, njegova žena Rena sa dvema kćerima likvidirana je od nacista 1941. godine. Žena Avramova, Rikica, bila je u koncentracionom logoru Aušvic odakle se živa vratila u Beograd i sada, pošto se preudala, živi u Sarajevu. Avramov sin Jakov koga je spasao jedan Srbin kafedžija kome je pokojni Jakov kumovao i materijalno ga pomagao, spasao je Avramovog sina koji je u Beogradu završio fakultet i sada živi sa majkom u Sarajevu.

Jedna kći Bukijeve sestre koju je spasao njen stric Salomon sretno je udata i živi kao laborant u Tel Avivu. Najstarija kćer pok. Jakova, Rebeka, žena pokojnog Bore Ruben Jontovića, bivšeg trgovca sa dvema odraslim kćerkama likvidirana je 1941. godine od nacista, a njegova mladja kći Veza, udata Finci, likvidirana je sa mužem bankarskim činovnikom (ona na Sajmištu u dušegupki a on streljan 1942. godine u Jajincima). Žena pokojnog Jakova Bararona, Nehama-Duda spasla je život pobegavši lažnim pasošem preko Italije u Izrael sa sinom Solomonom, gde je umrla prirodnom smrću dočekavši duboku starost.

iz knjige D. Tajtacaka

Nazad na Poprecnu aleju ili parcelu XII