Bilo je leto i bilo je vruće. U Bambiju je ponovo počela da raste čežnja,
čežnja koju je ranije osećao, ali ovoga puta je bila mnogo jača nego ranije,
uzavrela mu je krv i učinila ga nemirnim.
Lutao je nadaleko.
Jednog dana je naišao na Faline. Uopšte nije očekivao da će je pronaći, jer su
mu misli u to vreme bile veoma zbrkane od sve nemirne čežnje koja ga je
obuzimala, i nije shvatio da je ona tu. Sada je stajala ispred njega. Neko vreme
je bio bez reči i samo je zurio u nju, a onda je, zapanjen, rekao: „Faline...
postala si tako lepa...“
Faline je uzvratila: „Možeš li me onda još uvek
prepoznati?“
"Naravno da te još uvek mogu prepoznati!" uzviknuo je Bambi. "Zajedno smo
odrasli, zar ne?"
Faline uzdahnu. "Prošlo je toliko vremena otkako se nismo videli." A onda je
dodala: „Ljudi mogu da postanu potpuni stranci jedni drugima“, ali je to rekla
na zadirkujući način, jednostavno i elegantno, kao nekada.
Ostali su zajedno, tu gde su
stajali.
„Ovaj put ovde“, rekao je Bambi posle duže pauze, „ovo je put kojim sam išao sa
svojom majkom kada sam bio dete...“
„To vodi do livade“, reče Faline.
„Prvi put sam te video na livadi“, rekao je Bambi, gotovo veselo. "Da li se
sećaš?"
„Da“, odgovorila je Faline, „ja i Gobo“. Nežno je uzdahnula. "Jadni Gobo."
Bambi ju je ponovio. "Jadni Gobo."
Onda su počeli da pričaju o tim danima i često su se pitali: „Sećaš li se?
Ispostavilo se, na njihovo oduševljenje, da su se oboje svega setili.
„Tamo napolju, na livadi“, priseća se Bambi, „igrali smo se... sećaš se?“
„Mislim da jesmo...“, rekla je Faline, a onda je munjevito odskočila. U početku
je Bambi samo stajao i pitao se šta se dogodilo, ali je onda pojurio za njom. "Čekaj!
Čekaj me!" viknu on veselo.
„Ne, neću da čekam“, zadirkivala ga je Faline. "U velikoj sam žurbi!"
i kratkim skokovima zavila je daleko preko žbunja i
trave. Konačno, Bambi ju je sustigao, preprečio joj put, a onda su mirno stajali
zajedno. Smejali su se i bili veoma zadovoljni.
Faline je iznenada skočila u vazduh kao da ju je nešto ubolo i ponovo odskočila.
Bambi je pojurio za njom. Faline je napravila krivinu, a zatim još jednu, bacala
se s jedne na drugu stranu i s vremena na vreme bežala od Bambija.
"Ostani tu gde jesi!" dahtao je. „Samo ostani tu gde jesi... Moram nešto da te
pitam.”
Faline je stajala mirno. Bila je radoznala i upitala je „Šta treba da me pitaš?“
Bambi nije rekao ništa.
„Oh, pa ako samo varaš...“ reče Faline i sprema se da pobegne.
"Ne!" Bambi je brzo uzviknuo. „Ostani tu... želim... želim da te pitam... da li
me voliš, Faline?“
Pogledala ga je sa još više radoznalosti nego ranije i osećala se pomalo
oprezno.” Ne znam."
„Da, znaš“, insistirao je Bambi. "Moraš znati! I ja
to znam, savršeno dobro osećam da te volim. Imam besnu ljubav prema tebi,
Faline. Pa sad mi reci da li me voliš?"
„Možda, moglo bi biti da mi se sviđaš“, nehajno je odgovorila.
"A hoćeš li ostati sa mnom?" upita Bambi, postajući uzbuđeniji.
"Ako me lepo pitaš" ... reče Falina veselo.
Bambi je izgubio kontrolu nad sobom i uzviknuo. „Pitam te, Faline! Ljubavi moja,
moja lepa Faline, čuješ li me? Od sveg srca te molim!"
„Onda ću svakako ostati s tobom“, tiho je rekla Falina – a onda je otišla.
Očaran, Bambi je ponovo krenuo u poteru za njom. Faline je prešla
preko livade, naglo skrenula i nestala
u šikari. Ali kada se i Bambi naglo okrenuo da pođe za njom, u žbunju je začulo
olujno šuštanje i Karus je iskočio.
"Zaustavi se!" zvao je.
Bambi nije razumeo. Bio je previše zaokupljen Falinom. "Pustite me da prođem",
rekao je žurno, "nemam vremena za vas!"
“Odlazi odavde!” Karus mu je oštro naredio. "Odlazi sad! Ako ne, lovit ću te
sve dok u tebi ne ostane ni trunke daha. Zabranjujem ti da juriš za Falinom!“
Bambi je polako počeo da se priseća prethodnog leta, kada je tako često bio
ponižavan teranjem. Odjednom se naljutio. Ne reče ni reč, ali odmah spusti krunu
i baci se na Karusa.
Udario ga je takvom silinom da joj niko nije mogao da odoli, a Karus je ležao u
travi pre nego što je shvatio šta mu se dogodilo.
Ponovo je ustao brzo kao munja, ali se jedva oslonio
na noge kada mu je zadao još jedan udarac koji ga je
pokolebao.
“Bambi!” viknuo je i spremao se da vikne drugi put: „Bam...“ kada mu je treći
udarac skliznuo sa ramena i izazvao toliki bol da mu je zastao dah.Karus je
skočio na jednu stranu da ne bi dobio još jedan udarac od Bambija. Odjednom se
osetio izuzetno slabim i shvatio je, na svoje gađenje, da je to sada pitanje
života i smrti. Obuze ga hladan strah. Okrenuo se da pobegne od Bambija koji je
jurio izbliza, i shvatio je iz Bambijeve tišine da je u svakom smislu, njegovom
besu i njegovoj nemilosrdnosti, odlučan da ga ubije. Karus je pao u paniku.
Skrenuo je sa staze, poslednjim snagama se probio u žbunje, ništa nije mogao da
poželi, ničega nije mogao da smisli, osim da žudi za milošću ili za spasom.
Bambi je iznenada stao i ostavio ga samog. Karus je bio toliko prestravljen da
to nije primetio i potrčao je dalje kroz žbunje, koliko je mogao.
Ali Bambi je stao jer je čuo fini Falinein poziv. Slušao je, ona je ponovo
pozvala, uplašena, potlačena. Odmah se okrenuo i požurio nazad.
Kada se vratio na livadu, video ju je upravo dok je bežala u šikaru,
dok je progonio Ronno.
“Rono!” pozvao je Bambi. Nije bio svestan da
ga je pozvao.
Ronno nije bio u stanju da trči veoma brzo jer ga je šepanje zadržavalo i stao
je.
„Pa, vidi ko je“, rekao je blagim tonom, „to je mali Bambi! Mogu li
ti na bilo koji način pomoći?"
„Želim,” rekao je Bambi, smireno, ali glasom koji je bio izobličen besom koji je
potiskivao i moći koju je suzdržavao, „želim da ostaviš Faline na miru i želim
da odeš, odmah.”
"Oh, je li to sve?" reče Rono s prezirom. „U kakvog si bezobraznog mladića...
Nikad to ne bih očekivao od tebe.”
„Rono“, rekao je Bambi još nežnije, „za tvoje dobro ja to želim. Jer ako sada ne
odeš poželećeš da pobegneš na tim svojim nogama, ali više nećeš moći da
pobegneš...”
"Šta?!" Ronno je ljutito povikao: „Zato što sam šepao, zar ne? Da li zato tako
razgovaraš sa mnom? Ionako to jedva možeš primetiti.
Ili možda, nakon što si video
kakva je jadna kukavica Karus, misliš da
te se plašim. Dozvoli mi da ti
kažem ovo...”
„Ne, Rono“, prekinuo ga je Bambi, „da ti kažem nešto: odlazi!“ Glas mu je drhtao
dok je govorio. „Uvek si mi se sviđao, Rono. Uvek sam mislio da si veoma pametan
i osećao sam poštovanje prema tebi jer si mnogo stariji od mene. Ali sad ti
kažem, poslednji put, odlazi... Nemam više strpljenja...!"
„Šteta što imaš tako malo strpljenja“, rekao je Ronno s prezirom. „Velika šteta
za tebe, momče. Ali sada se samo smiri, uskoro ću završiti s tobom. Nećeš
morati dugo da čekaš. Ili si možda zaboravio koliko
sam te puta gurao."
Bambi nije imao reči protiv ovog podsetnika i više nije bio u stanju da se
kontroliše. Navalio je na Rona kao lud, a Rono ga je dočekao
pognute glave. Zajedno su se srušili. Ronno je ostao pri svom i pitao se zašto
Bambi nije ustuknuo. I on je bio zapanjen ovim iznenadnim napadom, uopšte nije
očekivao da će Bambi napasti. Osećao se neprijatno zbog Bambijeve ogromne
snage i shvatio je da će morati da se sabere. Stajali su tamo, pritisnuli čelo
o čelo, i Rono je odlučio da će iskoristiti trik. Naglo je ustuknuo tako da je
Bambi izgubio ravnotežu i prevrnuo se.
Ali Bambi se podigao na zadnje noge i bacio se na Rona sa duplo većim besom,
pre nego što je Rono uopšte našao vremena da čvrsto stane. Došlo je do oštrog pucanja
kada se jedna od grana Ronnove krune slomila. Mislio je da mu je celo čelo
razbijeno. Video je zvezde ispred svojih očiju i čuo šištanje u ušima. U
sledećem trenutku snažan udarac mu je razderao rame. Nije imao daha, ležao je
na podu, a Bambi je ljutito stajao nad njim.
„Ostavi me na miru“, zastenjao je Rono.
Bambi je nastavio da ga udara gde god je mogao. U očima mu je bio sjaj. Činilo
se da mu nije palo na pamet da pokaže bilo kakvu milost.
„Molim te... samo prestani“, preklinjao ga je Rono, sažaljivo. „Znaš da šepam...
samo sam se šalio... poštedi me... zar ne razumeš šalu...?"
Bambi je bez reči zaustavio napad. Uz veliki napor, Ronno je ustao. Krvario je i
teturao je. Bez reči je odšepao.
Bambi se spremao da ode u gustiš da pronađe Faline, ali je onda izašla iz njega.
Stajala je blizu ivice drveća i sve je videla. „To je bilo divno“, rekla je uz
smeh. Ali onda se uozbiljila i nežno dodala: „Volim te".
Njih dvoje su krenuli zajedno i bili su veoma srećni.