On je došao na svet u jednom prostoru u šikari, na jednom od onih malih,
skrivenih mesta u šumi koja su izgleda otvorena sa svih strana, a koja su u
stvari potpuno okružena lišćem. Zato je tamo bilo tako malo mesta, ali sasvim
dovoljno za njega i njegovu majku.
Ustao je, teturao na svojim mršavim nogama dok se pitao šta se dešava, gledao je
tupim očima, pitao se šta se dešava, ali ništa nije video, spustio glavu, jako
se stresao i bio prilično ukočen.
“Kako lepo dete!” izjavila je svraka.
Pojurila je na to mesto, privučena zadahnutim stenjanjem koje je čula koje je od
Bambijeve majke naterala njena bol. Sada svraka sede na grani u blizini. “Kako
lepo dete!” ponovo je uzviknula. Niko joj nije odgovorio i ona je uzbuđeno
nastavila da priča. „I već može ustati i hodati. To je neverovatno! To je tako
zanimljivo! Nikada u životu nisam video ništa slično. Pa, još sam mlad, naravno,
samo je godinu dana otkako sam napustio gnezdo, ali očekujem da to znaš. Ali
mislim da je divno. Ovakvo dete ... rođeno je samo sekundu i već može da stoji.
Mislim da je to veoma plemenito od njega. I najviše od svega, smatram da je sve
što ste uradili jeleni veoma plemenito. Može li i on već da trči?"
„Naravno“, nežno je odgovorila Bambijeva majka. „Ali moraćete da me izvinite,
nisam baš u dobrom stanju da ćaskam sa vama. Imam mnogo toga što moram da
uradim... a osim toga, osećam se prilično umorno.”
„O, ne daj da te uznemiravam“, reče svraka, „i ja sam danas u maloj žurbi! Ali
ne vidite svaki dan ovako nešto. Pitam vas, razmislite kako nam je nezgodno u
ovim stvarima, a koliko truda! Deca jednostavno ne mogu ništa da urade kada se
prvi put izlegu iz jajeta, samo leže u gnezdu sasvim bespomoćna, i treba ih
paziti, uvek ih treba čuvati, kažem ti, siguran sam. nemam pojma kako je. Toliko
je napornog rada samo da ih nahranimo, i treba ih zaštititi, to je tako
zabrinjavajuće! Pitam vas, pomislite samo koliko je to naporno, nabaviti hranu
za decu i istovremeno paziti na njih da im se ništa ne dogodi; ako niste tamo
oni ne mogu ništa da urade za sebe, zar nisam u pravu? I morate čekati toliko
dugo pre nego što počnu da se kreću, toliko dugo pre nego što dobiju svoje prvo
perje i počnu da izgledaju pomalo pristojno!“
„Molim te, oprosti mi“, rekla je Bambijeva majka, „nisam baš slušala. Svraka je
odletela. „Glupa osoba“, pomislila je u sebi, „plemenita, ali glupa!“
Bambijeva majka je to jedva primetila i nastavila energično da pere svoje
novorođenče. Oprala ga je jezikom i tako obavila nekoliko zadataka odjednom,
negu njegovog tela, zagrevajuću masažu i iskazivanje svoje naklonosti.
Mali je malo zateturao pod težinom milovanja i guranja koje ga je nežno
dodirnulo po celom telu, ali je ostao miran. Njegov crveni kaput, koji je još
uvek bio malo neuredan, imao je mrlju belog, lice, lice deteta, još uvek je
izgledalo nerazumljivo, skoro kao da je duboko u snu.
Svuda oko njih rasli su žbunje leske, drenjina, šikare i mlade bazge. Visoki
javorovi, bukve i hrastovi stvarali su zeleni krov nad šikarom, a iz čvrste
tamnosmeđe zemlje nicale su paprati i divlji grašak i žalfija. Blizu zemlje
nalazili su se listovi ljubičica koje su već cvetale i listovi jagoda koje su
tek počele da cvetaju. Svetlost jutarnjeg sunca probijala se kroz gusto lišće
poput mreže zlata. Cela šuma je bila živa od zvukova bezbrojnih glasova koji su
se probijali kroz drveće sa dahom veselog uzbuđenja. Zlatna oriola je izvodila
neprestanu pesmu radosti, golubovi nisu prestajali da guguću, kosovi su
zviždali, zebe zamahnule krilima, senice su cvrkutale. Kroz sve to prodirao je
svadljivi škrip šojke, i šaljivi smeh plave svrake, raspucanog fazana. S vremena
na vreme surovo kratko slavlje detlića probijalo bi se kroz sve ostale glasove.
Reski, jarki zov sokola prodireo bi kroz krošnje šume i hor vrana nije prestajao
da odzvanja svoj razulareni zov.
Mali nije razumeo nijednu od ovolikih pesama i poziva, nijednu reč njihovog
razgovora. Bio je još premlad da ih sluša. Takođe nije obraćao pažnju ni na
jedan od mnogih mirisa koje je šuma disala. Čuo je samo nežno šuštanje koje mu
je prelazilo preko kaputa dok se prao, grejao i ljubio, a mirisao je samo telo
svoje majke, u blizini. Gurnuo se uz ovo telo sa ljupkim mirisom, i gladno je
tražio oko njega i pronašao izvor života.
Dok je pio, majka ga je nastavila maziti. „Bambi“, prošaputala je. Svakih
nekoliko trenutaka podigla bi glavu, osluškivala i omirisala vetar. Zatim je
ponovo poljubila svoje dete, umirena i srećna. „Bambi“, ponovila je, „moj mali
Bambi“.