Pise: Slobodanka Ast

Da li je u brzoj profesionalnoj promociji mladjanog lingviste bas sve "koser"

Bio je milenijumski Sajam knjiga, pa milenijumski izdavacki poduhvati, medju njima i prvi hebrejsko-srpski recnik… Mladjani Zeljko Stanojevic (27), autor ovog "kapitalnog dela", postao je prava medijska zvezda: na Studiju B pricao je o svom zivotu u Izraelu, o tome da je Danicicev prevod Starog zaveta los i arhaican, on ce to uraditi kako treba, u "Blicu" se jadao kako kao profesor hebrejskog mora da radi na zelenoj pijaci u Pancevu kako bi preziveo. Svoju srpsku varijantu "americkog sna" pricao je prilicno slikovito: kao, za sve je kriva Ofra Haza, otisao je u Izrael opcinjen glasom ove devojke. Drugom prilikom je priznao da je bezao od galopirajuce hiperinflacije, strasne nemastine, hladnoce u skolskim klupama kada su se ledile i hemijske olovke… U Izraelu je radio, ali se upisao i na univerzitet u Haifi. Diplomirao je hebrejski jezik i knjizevnost, poceo da predaje na ulpanima (tecajevima hebrejskog)… Ko zna kako bi dalje tekao njegov zivot da se zbog bolesti u porodici nije morao da vrati u Pancevo, ali eto, zaposlio se na Filoloskom fakultetu u Beogradu, na Katedri za orijentalistiku, kao lektor za hebrejski. Drzi predavanja, vezbe, sve sto zatreba, a plata bedna. Karijera na pijaci izgleda profitabilnija i ide "uzlaznom putanjom". Sa roditeljima je na pijaci otvorio i mali bife. "Mora se ziveti. A od hebrejskog u Srbiji, tesko", poverio je jednom novinaru.

POZVAO GA DEKAN: Zapravo je neverovatno koliko je Zeljku Stanojevicu sa hebrejskim u Srbiji sve islo lako. Otvorena vrata Filoloskog fakulteta, za recnik je nasao i izdavace i sponzore, i domace i inostrane, ugledne i imucne. Cak je u tom kratkom periodu od samo cetiri godine objavio i knjigu komparativne lingvistike O jeziku Srba i Jevreja, koju je stampao uz pomoc prijatelja. Novinarima je poverio da se sprema da upise postdiplomske studije na Teoloskom fakultetu u Novom Sadu, da doktorira, da otvori i grupu za hebrejski na fakultetu…

Da li su na fakultetu bili povredjeni njegovim izjavama o uslovima rada ili im je zasmetalo sto se mladi honorarni saradnik u javnosti uporno predstavlja kao profesor, tek na Vecu Katedre za orijentalistiku doneta je prosle nedelje odluka da se Zeljko Stanojevic udalji iz nastave jer vec dve godine radi bez dokumenata o zavrsenoj skolskoj spremi!?

Nekim profesorima sa Katedre za orijentalistiku od pocetka se cinilo sumnjivo sto Stanojevic odugovlaci sa donosenjem nostrifikovane fakultetske diplome; on se uporno branio pricama o izraelskoj birokratiji i komplikovanoj proceduri nostrifikacije. Tek kada je jedna otresita studentkinja, koja je inace zavrsila gimnaziju u Izraelu, nezadovoljna ocenom otisla kod sefa Katedre i zatrazila da vidi koje to kvalifikacije ima mladi saradnik u nastavi, ispostavilo se da su sumnje nekih nastavnika bile uveliko osnovane: umesto nostrifikovane fakultetske diplome, kako to nalazu propisi, Zeljko Stanojevic je tek oktobra 2001. prezentovao pravnoj sluzbi Filoloskog fakulteta u Beogradu UVERENJE da je na Otvorenom univezitetu u Haifi 16. januara 1997. polozio zavrsni ispit. U Uverenju broj 18492/97 doslovce pise:

"Na osnovu ovog Uverenja imenovani je strucno obrazovan i kvalifikovan da predaje na drzavnim kursevima hebrejskog jezika i osnovnim skolama za odrasle."

Bolji poznavaoci izraelskih prilika tvrde da je Stanojevic zapravo kvalifikovan da predaje na onim obaveznim kursevima hebrejskog jezika koje moraju da prodju svi useljenici u Izraelu.

U razgovoru za "Vreme" Zeljko Stanojevic kaze da ga je na Filoloski fakultet pozvao licno dekan profesor dr Rade Bozovic. Pre toga je zamenjivao profesora na Adventistickom teoloskom fakultetu na Banovom brdu…Na primedbe da Filoloski fakultet u Beogradu ipak nije "osnovna skola za odrasle", ali i o laznom predstavljanju, odgovara da on nije profesor univerziteta, ali jeste profesor hebrejskog: "Ako u Izraelu mogu da ucim strance hebrejski, valjda mogu i ovde nase." Sasvim elasticno tumacenje vazeceg statuta. Nejasno je ipak kako to da mlad i snalazljiv covek ne uspeva da skoro pet godina nostrifikuje diplomu Otvorenog univerziteta u Haifi na kome je, kako tvrdi, na "duhovnom smeru" polozio ni manje ni vise nego 19 predmeta ("vise nego na nasem Filoloskom")!?

Na ovo pitanje svakako bi mogla da odgovori i Pravna sluzba Filoloskog fakulteta koja je bila vrlo azurna u otpustanju s posla grupe nastavnika koji nisu hteli da potpisu ozloglasene ugovore o radu. Medju otpustenim nastavnicima nasla se i Branka Nikolic, lektor za hebrejski, po misljenju kolega izuzetan strucnjak. Na mnogim fakultetima dekani su bili iznad zakona, otpustali su i dovodili ljude prema svom nahodjenju: sredjivanje tih akademskih Augijevih stala sada ide vrlo tesko. Najteze je tamo gde jos rukovode ljudi koje je postavio stari rezim.

Profesorku Andjelku Mitrovic najvise brine sta ce biti sa dvadesetak studenata koji kod Zeljka Stanojevica slusaju hebrejski kao izborni predmet. Da li ce se ispostaviti da njihove ocene nisu validne? Da li ce Katedra uspeti da obezbedi lektora iz Izraela, kako je predlozeno na Vecu? Ili ce neverovatno produktivni Zeljko Stanojevic konacno, posle pet godina, uspeti da proizvede prevod svoje izraelske fakultetske diplome, kako obecava?

SPRETNOST: Svaki novi recnik predstavlja svojevrstan kulturni dogadjaj, pogotovo medju filolozima.

Hebrejsko-srpski recnik Zeljka Stanojevica, promovisan kao prvi u istoriji srpsko-jevrejskih odnosa, enciklopedijski, kapitalni… docekali su hvalospevi, ali i izvesna neverica: odakle hrabrost jednom zelenom, neafirmisanom lingvisti da se prihvati ovako velikog poduhvata? Za njegovu knjigu komparativne lingvistike O jeziku Srba i Jevreja prof. dr Andjelka Mitrovic izrice vrlo negativnu ocenu: "Gomila besmislica i puckih etimologija." Konacno, sa vise strana cula su se i pitanja da li je u brzoj profesionalnoj promociji mladjanog lingviste bas sve "koser" (cisto)?

Na ove sumnje Zeljko Stanojevic daje u razgovoru za "Vreme" donekle neocekivan odgovor:

"Kod nas se pisanje recnika mistifikuje: znate, svakako nema potrebe da ja idem okolo po Izraelu i skupljam reci kao nekada Vuk Karadzic! Danas pisanje recnika nije neko veliko umece, to je vise fizicki posao. Mogao bih da kazem da bi se to moglo nazvati i prevodjenjem: koristio sam pre svega veliki hebrejsko-hebrejski recnik Even Sasana, ali i mnoge druge manje recnike. Sve je to vise spretnost nego znanje."

Cujemo da se nekoliko strucnjaka za orjentalistiku priprema da temeljnije analizira sa koliko je spretnosti i znanja sastavljen najnoviji Hebrejsko-srpski recnik. Zamolili smo knjizevnicu Anu Somlo, koja je u Beogradu boravila za vreme Sajma knjiga, da kao znalac kaze svoje misljenje o ovom recniku. Evo njenog e-mail odgovora:

"Moram da priznam da me je pomalo iznenadilo sto se o ovom recniku pise kao o prvom hebrejsko-srpskom recniku, mada je izmedju dva rata objavljen Hebrejsko-jugoslovenski recnik Majera Silberberga, a zatim i moj recnik Hebrejsko-srpskohrvatski – Srpskohrvatsko-hebrejski (ceo tiraz od 2000 primeraka je rasprodat).

Stalno prelistavam ovaj najnoviji hebrejsko-srpski recnik, trazim pojedine izraze, da bih ih uporedila s onim koje sam sama unela u svoj recnik, posebno zbog toga sto je u 'Politici', 'NIN'-u i drugim dnevnim i nedeljnim listovima pisalo da ima, vise od 60.000 reci,. Mozda su ova dva nasa prva recnika, u poredjenju sa Stanojevicevim enciklopedijskim, isuvise skromna da bi bila pomenuta.

Ocigledno, Zeljko Stanojevic je ulozio veliki trud. Samo onaj ko se ovakvim radom bavi moze da zna koliko je strpljenja i vremena potrebno da se taj posao i okonca. Mozda je autoru ovog dela nedostajala upornost da zavrsi svoj recnik onako kako ga je zamislio, ili je izdavacu nedostajalo prostora da u ovom izdanju navede na koricama najavljeno poreklo reci, tako da citalac nece znati ni koji su izrazi arabizmi, iranizmi ili aramizmi. Toga jednostavno nema. Ali, za one koji uce hebrejski jezik ovaj recnik moze biti koristan. Nisam naisla ni na jedan pogresno preveden izraz, sto je u ovakvoj vrsti literature veoma znacajna stvar.

Medjutim, nema ni najavljenih 60.000 reci. Jedva da ih ima 27.000.

U pogovoru Stanojevic je napisao da njegov recnik predstavlja izbor najfrekventnijih reci i izraza iz Hebrejskog recnika Even Sosana. Treba imati u vidu da je ovaj recnik, mada prvi obiman vokabular hebrejsko-hebrejskog, objavljen pedesetih godina proslog veka, a da se od tada neprestano izdaju novi, veoma temeljni recnici, jer se hebrejski jezik strahovito brzo razvija. Tako, da ne samo sto nedostaju neke skracenice koje bi ukazivale na to da li je nesto anatomskog, ili astroloskog ili teoloskog znacenja vec nedostaju osnovni pojmovi, kao sto je Bog Moloh, cesto pominjan u Bibliji, rec sankcije(icumim) bez koje se ne mogu zamisliti novine, pa vinuti, uzleteti (lehamri) – kad se toliki avioni ruse, nema ni izraza trenirati, uvezbavati (lehitamen) – tako znacajnog za sportske tekstove. Nedostaje i pojam obavestajna sluzba (hejl modi'in) iz politicke terminologije, pa neprijateljska akcija, podstrek na pobunu (hasata) ili kukavicluk (moreh). Ali, nedostaju i obicajene reci bivanje, bitisanje (hejot); zamrzavati – recimo, plate, licne dohotke (lehakpi)…

Ove moje primedbe (heerot), rec koja takodje nedostaje, ne treba shvatiti kao presudu (gzar din), nema je u recniku – vec kao misljenje da je steta jedan ozbiljan trud i koristan rad tako nedovrsen objaviti i neobjektivno reklamirati."