Rođeni Beograđanin Josef Žamboki Drugi svetski rat preživeo zahvaljujući Palu Žambokiju, čije prezime nosi u znak zahvalnosti, a koji ga je sklonio u Kanjižu
J.Zamboki predaje poklon SJOS, enciklopediju Jad Vashema Rubenu Fuksu
Rođeni Beograđanin Josef Žamboki Drugi svetski rat preživeo zahvaljujući Palu
Žambokiju, čije prezime nosi u znak zahvalnosti, a koji ga je sklonio u Kanjižu
J.Zamboki predaje poklon SJOS, enciklopediju Jad Vashema Rubenu Fuksu
Prenosimo dopis iz Politike (feburar 2013)
Kao sada da gledam, sećam se kako je krupni nemački vojnik ščepao čika Alkalaja,
uzdižući ga i grubo gurajući u kamion u koji ovaj, zbog starosti, nije mogao da
se popne. Bilo mi je čudno što kamion nema prozore. Kada su krenuli, čulo se da
oni koji su unutra udaraju rukama u metalne zidove, kaže Josef Žamboki (1932).
Ovaj rođeni Beograđanin, koji od 1969. živi u Izraelu, video je „dušegupku”,
pokretnu gasnu komoru namenski konstruisanu za istrebljenje Jevreja u istočnoj
Evropi. Ovaj kamion smrti, zabeleženo je, početkom 1942, dovezli su u Beograd „esesovci”
Vilhelm Gec i Ervin Majer, koji su ga i koristili za ubijanje Jevreja. Prve
žrtve bile su bolesnici i osoblje sa porodicama iz Jevrejske bolnice na Dorćolu.
Oni su u periodu od 19. do 22. marta 1942. ugušeni u ovom vozilu, a njihova tela
su zakopana u Jajincima. Upravo jednog od tih dana seća se Žamboki.
– Čika Alkalaja sam znao iz kraja. Većina Jevreja bila je zatvorena na Sajmištu,
a oni bogatiji bili su smešteni u Jevrejskoj bolnici, gde su im iznuđivali novac
da bi ih na kraju pobili. U to vreme se još moglo komunicirati sa onima koji su
bili smešteni u bolnici, pa sam Alkalaju nosio pisma, a on me je uvek častio –
seća se Žamboki.
Čak i danas ima onih koji se pitaju, zašto su Jevreji tako mirno išli u logore
smrti? Odgovor je jednostavan: nisu znali šta ih čeka.
– Ljudi su se pitali šta se dešava, sećam se da je bilo glasnih razmišljanja „šta
nam mogu, ubiti nas valjda neće” – kaže Žamboki.
On je rođen kao Josef Benavram, detinjstvo je proveo na Dorćolu. Seća se
bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. Nemci su ubrzo okupirali Beograd, a kada
je došlo do otpora, uvedena je stravična odmazda „sto za jednoga”. Žamboki se
seća jedne takve racije, kada su nemačke patrole po kućama na Dorćolu hvatale
građane koji su kasnije streljani.
Ubrzo su počela zatvaranja Jevreja, prvo muškaraca. Iz porodice Benavram Josefov
otac Saul i stariji brat Hajm odvedeni su u Topovske šupe, ne zna se gde su
stradali. Majka Ester, sestra Rosa i sam Josef, 8. decembra 1941, odvedeni su u
logor na Sajmištu. Porodični prijatelj i komšija Pal Žamboki, obućar poreklom iz
Kanjiže, kome je zbog rata propao posao, pa se, pošto je znao nemački, zaposlio
kao prevodilac u Gestapou, dolazi za njima i uspeva da vrati na Dorćol Josefa i
Rozu. Njihova majka nije preživela rat.
Pal Žamboki, čije prezime Josef nosi u znak zahvalnosti, pomagao je i drugim
komšijama, donosio je hranu i potrepštine. Ali, jedan drugi komšija potkazao ga
je skoro godinu dana kasnije okupacionim vlastima jer je skrivao jevrejsku decu.
Pred patrolom koja je došla da ga uhapsi, Pal uspeva da pobegne vodeći sa sobom
dvoje dece. Rosu je odveo kod rodbine u Novi Kneževac, a Josefa u Kanjižu, gde
ga je predstavio kao svog sina. Zahvaljujući tome, ovo dvoje dece izbeglo je
strašnu sudbinu većine sunarodnika.
– Posle rata nastavio sam školovanje, završio sam Šumarski fakultet u Zagrebu i
postao inženjer za industrijski dizajn. Opština Kanjiža mi je dala stipendiju,
pa sam se tamo i zaposlio, pravili smo nameštaj po narudžbini – kaže Žamboki.
Posao je dobro išao, često je putovao po svetu. Kada se jednom našao u Teheranu,
pozvali su ga prijatelji da svrati kod njih u Izrael, što je i uradio. Pal
Žamboki preminuo je u februaru 1969. godine, posle čega je Josef odlučio da se
iseli u ovu zemlju. Nastavio je posao u struci, u jednoj firmi sa njim je radio
Benjamin Netanjahu, sadašnji premijer Izraela. Tokom narednih godina Žamboki je
stekao privredni i politički uticaj u ovoj zemlji, tokom devedesetih godina
prošlog veka dokazao se kao prijatelj Srbije, a i danas je aktivan, radi na
izvozu drvene građe iz Srbije u Izrael.
Pal Žamboki odlikovan je medaljom „Pravednici među narodima”, koja se dodeljuje
onima koji su u vreme holokausta pomagali Jevrejima. Među pravednicima je i 130
građana iz Srbije.
– Znam da ima onih koji nisu dobili medalje, a zaslužili su. Medalje se
dodeljuju i posthumno. Oni koji znaju za primere ovakvog požrtvovanja mogu da se
obrate Udruženju iseljenika iz bivše Jugoslavije u Izraelu i to na srpskom
jeziku – kaže Žamboki.
Poverljivi izraelski vojni razgovori – na srpskom
Josef Žamboki po dolasku u Izrael morao je da prođe kroz vojnu obuku, a već
1973. godine kao rezervista učestvovao je u Jomkipurskom ratu 1973. godine,
sukobu sa Egiptom i Sirijom. „Moja jedinica prešla je Suecki kanal, zauzeli smo
ogromno skladište hrane egipatske vojske, na konzervama video sam prepoznatljive
napise na srpskom. Bili su to proizvodi mesnih industrija iz Novog Sada i
Bijelog Polja. I bili su ukusni”, kaže Žamboki. U vrhu izraelskog sistema
odbrane bilo je Jevreja poreklom iz Jugoslavije, koji su poverljive razgovore
preko sredstava komunikacije obavljali na srpskom jeziku, kako bi otežali
eventualno prisluškivanje.
M. Galović
objavljeno: 04.02.2013.