no digas al loku ni muču ni poku

ne reci budali ni mnogo ni malo - kada te grde sto si doneo/uradio premalo ili previse

Sefardske poslovice  na Ladinu*

izbor iz jevrejskog kalendara godine 5758

lo ke la vieža keria en los suenjos li venija

sta je babi milo to joj se i snilo

kon buenas si avrin las puertas de fiero, kon malas ni di palo

lepa rec gvozdena vrata otvara, losa ni drvena

ken mučo se aboka, il kulo amostra

ko se mnogo klanja otkriva straznjicu (bezkicmenjak)

il konsežo dela mužer es poko, ken no lo toma es loko

zenin savet nije bog zna sta ali lud je ko ga ne prihvati

la mužer guarda il sekreto ke non save

zena cuva samo onu tajnu koju ne zna

čutuk di banju

panj za lozenje, glup/tvrdoglav ne vredi mu govoriti

ižu di manzer

sin od jabuke (son of a bitch)

dad mi mazal i eča me al mar

rodi me srecnog pa me baci u more

ni onde tu tija kada dija

ne preteruj - ni svojoj tetki ne idi svaki dan

aguas pasadas no muelen molinos

vode koje su protekle ne teraju mlin,  gledaj u buducnost i zaboravi sta je bilo

ningun save loke aj en la oja, sino la kučara ke la maneja

niko ne zna sta je u loncu osim kasike koja ga mesa

 

*Ladino - jezik Sefarda, jevreja proteranih iz Spanije i Portugalije, a koji su se naselili i kod nas tj. u otomansku imperiju u XVI veku, i njihovih potomaka. Reč Ladino potice od reči enladinar <prevesti na spanski> (cime se htelo reci prevodjenje sa hebrejskog na spanski). Po nekima Ladino je ocuvan staro-spanski jezik koji mnogo lici na portugalski - specijalno po slovu/glasu ž koga u spanskom sada nema

Postoje dva dijalekta Ladina -  po tome odakle su dosli ljudi koji ga govore: 'Oriental' Ladino se govorio u Turskoj i na Rodosu i predstavlja uticaj Kastiljano Spanskog, dok se zapadni  'Western' Ladino govorio u  Greece, Macedonia, Bosnia, Serbia i Rumunia i predtsavlja ocuvane karakteristike jezika severne Spanije, Katalunje i Portugala.  Ladino recnik ima stotine starih spanskih reci koje su nestale iz danasnjeg govornog spanskog, a takodje ukljucuje mnoge reci koje su preuzeli od lokalnog jezika iz krajeva gde su se Jevreji tada naseljavali.

 

u secanje na moju mamu Rahelu