Preturajuci letos po starim papirima, pronasla sam ove stihove sto sam ih napisala kad sam imala nekih petnaestak godina. Tada sam pokusala da odgonetnem i definisem, sta ja to osecam prema Izraelu i Jevrejstvu.
Nevesti stihovi, nejasna osecanja...

Onda sam pokusala da ih sada, posle mnogo godina i posle mnogo zivotnih i Izraelskih iskustava, nastavim i vidim, jesam li se na tu temu bar malo pomakla.

Evo sta je ispalo u drugom delu pesmice...
pa, prosudite sami.

NEKADA ( 1965 recimo)

Ima semenja sto nice neposejano,
Ima stogova sto zute, a niko ih nije zdenuo.
Ima pesme sto se ori, a note joj nenapisah.
Ima nesto poput bilja,
Ima nesto put bozura, nesto trudno, nesto cisto.
Unama je nesto, sto necim zovemo,
Ima nesto poput zege,
Sto nas kida na Jom Kipur,
U nama je nesto sto nas tera da nam Isak cedo bude,
Sto nas trza, sto nas vuce Izrailju.
U nama je zuta ptica,
U nama je plava zvezda,
U nama je zeravica,
Niti smo je upalili, niti cemo ugasiti.
Ima cveta, radi cveta.
    
    SADA (2006)

U nama je zuta zvezda,
U nama je plava ptica,
U nama je zeravica.
Sad znam sta je .
Znam i gde je.
Ne vuce me Izrailju
Tamo mi se gnezdo svilo,
Dusa mi u Izrailju.
Odletela plava ptica,
Usahla je zeravica,
Jos se kidam na Jom Kipur.
Sad se molim zarad dusa, onih sto su juce pali,
Sto su gore na Severu, 
Zarad svih nas postojali.
Njima slava,
Nama zivot.
Hrabri momci iz Kvar Sabe
iz Kibuca
iz Bat Jama,
sto se nisu uplasili
silnih pretnji iz Irana.
A ja jesam i jos kako,
sva se tresenm kad pomislim,
da cu sutra tamo biti,
da cu opet da se pitam,
hoce li ih sve pobiti.
I zato se silno molim
da se nikad ne ponovi,
sav taj uzas na Severu,
da mir dodje, zarad sviju,
da svi odu u carsiju,
s'bojnog polja,
na rakiju.
Od Javo Shalom Alenu,
Od Javo Shalom Alenu,
alenu ve''kulam.
U nama je zuta zvezda,
U nama je plava ptica
U nama je zeravica,
niti smo je upalili,
Niti ce je ugasiti.
Ima cveta, radi cveta.
Ima Sveta, radi sveta.
Od Javo Shalom Alenu

Olivera Markovic