Upravo u mesecu obeležavanja sedamdeset godina od rođenja Danila Kiša, izdavačka kuća «Narodna knjiga» objavila je knjigu, više pamflet nego knjigu, «Lažni car Šćepan Kiš» iz pera Nebojše Vasovića u kojoj se na najgrublji način vređa ličnost jednog od najvećih pisaca sa prostora bivše Jugoslavije Danila Kiša i pokušava da obezvredi njegovo celokupno delo.
Naravno, pravo je svakog kritičara, pa i Vasovića, da osporava i izlaže kritičkoj analizi ono što je Kiš napisao, makoliko to bilo neznalački, neubedljivo i proizvoljno, no u etičkom i svakom drugom smislu nedopustivo je iznošenjem niza neistinitih i izmišljenih «dokaza» tvrditi da je Kiš bio nemoralna ličnost, lažljivac, licemer i ko zna šta sve još. Svi koji su poznavali Danila Kiša (Vasović ga nije poznavao) mogu posvedočiti koliko su ovakve optužbe bez osnova, neistinite i duboko uvredljive. Upravo suprotno: Kiš je bio visoko moralna, u svakom pogledu izuzetna ličnost. Naravno, deo književne čaršije prihvatio je Vasovićevu knjigu kao nastavak kampanje protiv Danila Kiša koja je svojevremeno Danila oterala iz Beograda u Pariz, kampanje i polemike okončane sudskim procesom i Danilovom pobedom.
Postoji još nešto, što ukazuje na dublje razloge osporavanja Danila Kiša niskim i najnižim udarcima. To je antisemitska pozadina ovoga pamfleta, sasvim u duhu teorija nove srpske desnice i rastućeg antisemitizma. Autor knjige optužuje pisce jevrejskog porekla da su u prošlosti rukovodili srpskom kulturom nametajući joj direktive koje su dolazile iz svetskog komunističkog centra i iz krugova «vladara u senci», sa namerom da upropaste srpsku kulturu što je navodno bio i zadatak Danila Kiša. Zar treba spominjati kako su ovakve ideje preuzete iz «Protokola sionskih mudraca» i sličnih štiva?
Piše Vasović:
"Kiš je hteo da sebe naslika po modelu namučenog Jevrejina koga, ni krivog ni dužnog, šikanira sredina u kojoj je potekao. No, prodajući nam klišee o namučenom Jevrejinu, Kiš je zaboravio, ako je ikada i znao, stvarnu istoriju posleratne srpske književnosti. Kiš koji je 'hrabri' borac protiv komunizma, nije ujedno i borac protiv komunista u kulturi. Smeta mu komunizam, ali mu ne smetaju komunisti: Moša Pijade, O.B.Merin, Eli Finci, Oskar Davičo, Erih Koš... I zaista, dok su «jevrejski» pisci kao Crnjanski ili Rasrtko Petrović gladovali po belom svetu (prvi u Londonu, a drugi u Vašingtonu), dotle su «Srbi» kao Moša Pijade, O.B.Merin, Eli Finci, Oskar Davičo, Erih Koš - određivali kulturnu politiku Srbije u rasponu od pola veka".
"Kiš je shvatio da se i bez uredničkog mesta (kako je imao O.B.Merin) ili visoke političke funkcije (kakvu je imao Davičo) takođe može, ovoga puta iz inostranstva, uz pomoć međunarodnog lobija, određivati ukus čitalačke publike, nametati jedna estetika i jedan pogled na svet, a da se pritom ostane čist, neukaljan, jer je sve to obavljeno iz daljine, pritiskom nevidljive dugmadi".
Jadno od "Narodne knjige" i od "pisca" Vasovića!