ODRICANJE OD VERE

Povodom Saopstenja Saveza jevrejskih opstina Srbije broj SE129 od 4.jula 2018 koje mozete u celosti procitati na ovom linku, evo interesantnog dopisa Branke Pavlović.

pocetak citata Saopstenja...

Prilikom kandidovanja za predsednika Jevrejske opstine Beograd, Danilo Medic je precutao cinjenicu da je svojevremeno presao u drugu veru i odrekao se jevrejske vere, zbog cega je njegovo clanstvo u Jevrejskoj opstini Beograd nistavo, a samim tim nije mogao biti kandidovan niti izabran za predsednika Jevrejske opstine Beograd.

Zahtevamo od Jevrejske opstine Beograd da momentalno smeni Danila Medica sa funkcije predsednika Jevrejske opstine Beograd i raspise Vanredne izbore za predsednika, a zbog nestatutarnog stanja u Vecu i Nadzornom odboru Jevrejske opstine Beograd - raspise izbore za clanove Veca i Nadzornog odbora. Izbore treba odrzati u roku od 3 meseca od datuma ovog Saopstenja.

kraj citata...

Prelazak na drugu veru da bi se spasao život potpuno je opravdan. Može se razumeti i prelazak na drugu veru u sredini u kojoj je većinsko stanovništvo druge vere radi poistovećivanja sa sredinom u kojoj se živi, naročito ako to podrazumeva sticanje jednakih prava i nediskriminisani položaj. Mi živimo u sredini u kojoj, srećom, nemamo takvih potreba i prelazak na drugu veru je redak slučaj.

Prelazak na drugu veru u današnje vreme iz nekih socijalnih i emotivnih razloga, naša jako tolerantna zajednica ne uzima za veliki greh i to kod nas to ne predstavlja razlog za isključivanje iz zajednice.

Prelazak na drugu veru radi venčavanja u crkvi u današnje vreme predstavlja neopravdan razlog za odricanje od jevrejske vere jer postoji i uobičajeno je sklapanje gradjanskog braka pred nadležnim državnim organom (matičar). Odricanje od vere je bolno za gradjane svih konfesija, a naše članstvo je naročito osetljivo na to posle svega što su naši preci preživeli, svih pogroma i Holokausta baš zbog toga što su odbijali da se odreknu vere. Zato je bolnija činjenica da se neko tako lako odrekne jevrejske vere.

Zbog tolerancije naše zajednice, ni član koji se odrekao jevrejske i prešao na drugu veru radi venčavanja u crkvi ne prestaje da bude član JOBa, ali ne može da rukovodi zajednicom od 2.000 Jevreja, jer je učino nešto, što je, ipak, nečasno. Ako je ta činjenica prećutana i skrivana od javnosti u vreme izbora na funkciju, na primer, predsednika JOB onda taj član podleže moralnoj odgovornosti i kao takav je nepodoban za dalje obavljanje funkcije u JOB. Član 55. Statuta JOB je propisao da  izabrani predstavnici JOB podležu moralnoj, materijalnoj i krivičnoj odgovornosti ukoliko se ne ponašaju u skladu sa Statutom JOB.

Razumevanje težine moralne odgovornosti može se olakšati poredjenjem sa nemogućom situacijom da se, na primer, na funkciju predsednika Patrijaršijskog Upravnog odbora Srpske Pravoslavne crkve izabere pravoslavac koji se odrekao pravoslavlja i prešao na Islam ili na bilo koju drugu veru.
  

Da li biste se vencale u crkvi jer vas verenik to zeli?

Meni je otac islamske, a majka pravoslavne veroispovesti + nikad nisu bili neki vernici, tako da ni ja naravno nisam krstena niti idem u crkvu (u dzamiju i da hocu ne bih mogla, jer zene ne idu)   Meni bi to bila jako teska situacija. Bilo bi mi jako krivo da odbijem krstenje pa vencanje u crkvi, ako toliko volim svog buduceg muza i ako njemu to jako znaci. A s druge strane bi bilo jako licemerno da se krstim i vencam u instituciji u koju gotovo nijednom u zivotu nisam otisla.