Tokom praznika Hanuke, gosti emisije Otvoreni ekran i novinarke Mirjane Vasiljev, novosadskog Kanala 9, bili su Ana Frenkel, predsednica JO Novi Sad i rabin Isak Asiel. Tema emisije je bila šezdeset godina od Holokausta, a neposredni povod za razgovor moguće izručenje Srbiji od strane Mađarske vođe zloglasne, novosadske racije Šandora Kepira.
Dobronamernost novinarke Vasiljev i izuzetno interesantni komentari gostiju dali su ton čitavoj emisiji. Neobično je, kako je Ana Frenkel primetila, da se o ovoj temi govori u jeku predizborne kampanje, ali samo na prvi pogled. Moguće izručenje zločinca Kepira pre obeležavanja godišnjice novosadske racije, na dan parlamentarnih izbora, dalo bi jasan znak da u Srbiji za to postoji politička volja. Po rečima rabi Asiela, izručenje i procesuiranje zločinaca iz Drugog svetskog rata nije nista drugo do znak političkog konsenzusa širom sveta, što je bio i moto emisije.
Da li će srbijanski političari imati sluha za zadovoljenje pravde ili će opsednuti sopstvenom borbom za vlast propustiti priliku da na delu pokažu ono za šta se deklarativno zalažu, ostaje da vidimo?
Dve teme su zauzele centralno mesto u emisiji, antisemitizam i operacija ''Zadnja šansa'' koju vodi naslednik Simona Vizentala, dr. Efraim Zuroff. Čuli su se kratki komentari na poslednja dešavanja u Iranu vezana za konferenciju o Holokaustu, kao i izjava šefa srbijanske diplomatije Vuka Draškovića po povratku iz Izraela.
Rabi Asiel je održao kratak uvod u jevrejsku istoriju, pokazavši na brojnim primerima da je antisemitizam star koliko sam jevrejski narod. Od priče o prodaji Josifa u egipatsko ropstvo i sudbini Jevreja u Egiptu, u Prvoj i Drugoj knjizi Mojsijevoj, preko priče o kraljici Ester i brojnih primera u Psalmima, kao i najsvežijeg primera iz nacističke Nemačke, rabin je pokazao da je posle optužbi o izdaji, solidarisanju s neprijateljima i petoj koloni, uvek sledio zahtev za uništenjem Jevreja.
''Motiv se stalno pojavljuje kroz istoriju'', rekao je rabi Asiel i dodao da je teško objasniti zašto. Rabin je, naravno, dao tumačenje. Jevreji su kao monoteistički narod živeli u politeističkom okruženju. Kako su držali Božije zapovesti koje su ih obavezivale na odgovajuće ponašanje, Jevreji nisu imali drugih bogova. Druga Božija zapovest kaže Nemojte imati drugih Bogova pred licem mojim. Osim toga, jevrejski Bog je nevidljiv i nalaže Jevrejima da su svi ostali bogovi ništa, da je On jedini. Druga Božija zapovest zabranjuje i kipove i slike. Zapovesti, čitav korpus jevrejskih zakona koji se odnosi na način života, među njima najvažniji propisi o ishrani, kao i izabranost Jevreja da šire ideju o Jednom Bogu, predstavljali su ''izazov vrednostima društava u kojima su Jevreji živeli'', rekao je rabi Asiel. Sprovođenjem propisa u delo, Jevreji su negirali validnost bogova lokalnog stanovništva, zbog čega je došlo, rekao je rabi Asiel, do ''vrednosnog sukoba u antičkom svetu.''
Rabin je naveo još jedan interesantan podatak o tome da su u antičkom Rimu od sedamdeset miliona stanovnika, 10% činili Jevreji. Kako je veliki broj Rimljana prešao na judaizam, došlo je do mešanja Jevreja i pridošlica, tako da Jevreji nisu rasa, već narod etičkih monoteista.
Hrišćani veruju da su novi Izrael, a da su Jevreji dokaz Božijeg postojanja i hrišćanstva. Međutim, Jevreji nisu videli razlog da postanu hrišćani, jer je do pojave hrišćanstva jevrejski Bog bio nevidljiv, a od pojave hrišćanstva je dobio telesni oblik, što je za Jevreje neprihvatljivo. U ovome leže razlozi za progon, kao i objašnjenje zašto su Jevreji koji su napuštali svoju veru bili pošteđeni progona. Istorijske činjenice potvrđuju da su čak i oni koji su prešli na hrišćanstvo bili pod prismotrom. S pojavom Haskale, jevrejskog prosvetiteljskog pokreta, religija je prestala da bude važna. Bez obzira na ovo odricanje od vere i tradicije, Jevreji su u nacionalnom smislu i dalje ostali Jevreji.
U Nemačkoj je to bilo najizraženije. Nemački filosof Fihte je govorio da je potrebno zameniti jevrejske glave, glavama u kojima nema ni jedne jevrejske ideje, niti vrednosnog sistema. Hitler je ovaj stav zaostrio do krajnjih granica, govoreći da Jevreji ne mogu konvertirati ni na šta drugo. Vodio je rat protiv Jevreja, smatrajući za sebe da je mesija.
Priča o istoriji antisemitizma logično je konvergirala u priču o nacistima koji su osuđeni na Nirnberškom procesu posle Drugog svetskog rata, kao i o onima koji su izmakli ruci pravde i koji još uvek mirno žive širom sveta. Ana Frenkel je dala biografski kroki Simona Vizentala, najvećeg i najupornijeg borca za ljudska prava posle Derugog svetskog rata. Vizental je izveo pred lice pravde preko hiljadu nacističkih zločinaca. ''Mnogo ih ima na slobodi, na celoj zemaljskoj kugli. Ni jedan kontinent nije oslobođen nacista'', rekla je gospođa Frenkel.
Učenik i naslednik Simona Vizentala, dr. Efraim Zuroff, direktor Centra Simon Vizental u Jerusalimu, danas je poslednji i jedini lovac na naciste. Svojom upornošću, moralom i pristupu ovom problemu, dr. Zuroff obezbeđuje da nijedan od nekadašnjih krvnika ne spava mirno. Naime, dr.Zuroff je u saradnji sa predstavnikom Targum Šliši fondacije iz Majamija, Florida, Arijeh Rubinom osmislio projekat ''Zadnja šansa''. Naziv operacije je i njen moto. Nikada nije kasno da se zločinci izvedu pred sud, jer vreme ne umanjuje krivicu, a godine nisu ograničenje za osuđivanje. Kako je krivica individualna , svaki pojedinačni zločinac mora biti priveden pravdi. Operacija je počela u osam zemalja Evrope, koje se nalaze iza nekadašnje vozdene zavese. Posledica ove operacije je novi talas antisemitizma, ali i stotine pokrenutih postupaka kojima prethode ozbiljne provere, da bi se izbeglo osuđivanje nevinih ljudi, čuli smo između ostalog od gospođe Frenkel.
Dr. Zuroff je u Budimpešti locirao zločinca Šandor Kepira, koji je vodio novosadsku raciju 21. januara 1942. godine i bio rodonačelnik ideje da se novosadski Jevreji odvedu u logore smrti. Kepiro je vitalan starac od 92 godine, koji je na optužbe izazivački odgovorio: ''Dokažite da sam bio zločinac.'' Jasno je da je reč o moralnom monstrumu. Srbijanski Jevreji insistiraju na njegovom izručenju Srbiji i suđenju, rekla je Ana Frenkel.
Rabi Asiel je kao komentar na ovakav stav ispričao priču o Kurtu Valdhajmu, nekadašnjem generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija i njegovom odnosu prema sopstvenom angažovanju u Vermahtu za vreme Drugog svetskog rata i zločinima za koje nije odgovarao.
Naime, rabi Asiel je pre nekoliko godina bio u poseti kod rabina Goldvasera u Bruklinu. U biblioteci svog domaćina je primetio neobičnu knjiga koja je bila u srebrnom povezu. Kada je otvorio knjigi video je da je u pitanju Hagada. U posveti je pročitao da je knjigu Vlada Izraela poklonila Valdhajmu. Na pitanje odakle ta knjiga u njegovoj biblioteci, rabi Goldvaser je odgovorio da je njegov poznanik iz Brooklyn-a čistio kancelariju Kurta Valdhajma i da je knjigu pronašao u kanti za đubre. Kako je video hebrejsko pismo, zaključio je da je u pitanju jevrejska knjiga, a kako je rabi Goldvaser jedini Jevrejin koga je poznavao, doneo mu je Hagadu.
Ova angdota, ne samo da svedoči o apsurdnosti karijere Kurta Valdhajma, već na pravi način ilustruje potrebu za ''Zadnjom šansom''. I u slučaju da su se pokajali, a nisu, potrebno ih je goniti, jer procesuiranje ljudi koji nemaju savest odlična je poruka svetu, kojom se zločin obeshrabruje.
Ministar inostranih poslova Vuk Drašković, dao je izjavu Kanalu 9 u kojoj je rekao da je prilikom povratka iz diplomatske posete Izraelu doneo obomnu dokumentaciju o Šandoru Kepiru i predao je Ministarstvu pravde. Kepiro je 1946. osuđen na četrnaest godina zatvora. Danas pod svojim imenom i prezimenom živi mirno u Budimpešti. Kako je zločin izvršen na teritoriji Srbije i kako su žrtve bile građani Srbije, srbijanske vlasti će tražiti da Keprio ode na izdržavanje kazne. Ako se to ne desi, Srbija će tražiti njegovo izručenje. ''To je naša moralna obaveza'', rekao je ministar Drašković i dodao da lično neće dozvoliti da ni jedan od tih zločinaca umre na slobodi, neosuđen.
Kako se obeležavanje godišnjice Novosadske racije poklapa sa parlamentarnim izborima u Srbiji, učesnici emisije su izrazili nadu da će Šandor Kepiro do tog datuma biti u zatvoru ili izručen Srbiji. Do izbora je ostalo šest dana. Nema ni jedne vesti koja potvrđuje ili demantuje moguće utamničenje ili izručenje Šandora Kepira.
Jelena Kalderon