Požar u Sinagogi Pančevo
Pančevačka sinagoga sagrađena je u periodu između 1907-1909. po projektu budimpeštanskog arhitekte Karolja Fenjveša, dok je izvođač građevinskih radova bio pančevački preduzimač Ferdinad Šec. Ovo nekada prelepo zdanje je bilo mešavina nekoliko arhitektonskih stilova, ali sa dominantnim pečatom secesije.
Za vreme nemačke okupacije zgrada sinagoge se vodila kao imovina Školske zadužbine Nemaca u Banatu, da bi neposredno po završetku rata bila vraćena preostaloj jevrejskoj zajednici. Iako oštećenja koja je sinagoga pretrpela u toku rata nisu bila velika, tadašnja Jevrejska veroispovedna opština Pančevo nije mogla da odgovori zahtevu gradskih vlasti i da sanira zgradu kako bi se mogla koristiti u stambene svrhe. Godine 1956. vlasnici celokupnog placa sa hramom postaju privatna lica koji ruše sinagogu i na njenom mestu podižu dve prizemne stambene zgrade. Od starog velelepnog zdanja ostaje samo jedno krilo pomoćne zgrade u ulici Dr. Svetislava Kasapinovića.
Decenijama unazad ovi ostaci sinagoge, koji se nalaze u samom centru Pančeva, predstavljaju jedno zapušteno ruglo o kome niko ne vodi računa. Devedesetih godina prošlog veka pančevačko udruženje "Šalom Tora" dobilo je taj objekat na korišćenje. Jevrejskoj opštini Pančevo je obećano da će moći da koristi ostatke sinagoge ukoliko "Šalom Tora" dobije taj prostor i renovira ga uz pomoć gradskih vlasti. Kako od dogovorenih radova nije ništa ostvareno, "Šalom Tora" je po isteku ugovora izgubila pravo na korišćenje ostataka sinagoge i to u momentu kada su iz republičke nadležnosti sva državna vlasništva na teritoriji grada prešla na upravljanje Opštinama. JOP nikada nije koristila niti došla u posed tog prostora. U krajnje nehigijenskim uslovima povremeno su tu živeli stanovnici romske nacionalnosti, dodatno oštećujući ostatke sinagoge.
Godinama unazad Jevrejska opština Pančevo pokušava da povrati te ostatke, ali bezuspešno. Čak ni brojne peticije upućene od građana iz inostranstva, stanara koji žive u neposrednoj blizini, žitelja Pančeva i Ambasade Izraela, nisu pomogle da se ostaci sinagoge zaštite i sačuvaju.
U toku prepodnevnih sati 28. aprila 2007. godine buknuo je požar u unutrašnjosti zgrade. Tavanica, visoka nekoliko metara, potpuno je izgorela i skroz se urušila. Na zahtev komšija pre izvesnog vremena romska porodica koja je tu živela iseljenja je, međutim po iskazu dečaka koji se zatekao na mestu nesreće, u prostoriji su bile dve devojčice romske nacionalnosti koje su u poslednjem momentu pobegle i spasle se od požara, te je time izbegnuta mnogo veća tragedija.
Zahvaljujući brzoj intervenciji vatrogasnih jedinica, požar je u kratkom vremenskom roku lokalizovan i ugašen. Na mesto događja je odmah stigla i kriminalistička policija koja je nezvanično saopštila da bi uzrok požara mogao biti prouzrokovan od sekundarnih sirovina tekstilnog porekla koje su se tu nalazile. Jevrejska opština Pančevo izražava sumnju da je toliki požar mogao izbiti od vlažnih krpa koje su se zapalile i to samo u levom uglu prostorije (jasno se vidi na slici), dok je u desnom delu odloženi tekstilni materijal ostao gotovo neoštećen. Pošto je istražni postupak u toku JOP se neće baviti nagađanjima i sačekaće zvanični izveštaj.
Na mestu nesreće, pored vatrogasaca i milicije, odmah su se našle i opštinske vlasti, kao i novinari svih lokalnih medija (TV Pančevo, RTS Pančevo i nedeljni list "Pančevac)" koji su u kratkom roku obavestili građanstvo šta se dogodilo. Predsednik Jevrejske opštine Pančevo, David Montijas, sa mesta događanja uspostavio je telefonski kontakt sa predsednikom Opštine Pančevo, Srđanom Mikovićem, izvestio ga o događaju i zatražio hitan sastanak. Predsednik Miković je već bio obavešten od svojih saradnika šta se dogodilo i složio da se posle prvomajskih praznika zakaže sastanak.
Zahvaljujući dugogodišnjem prijatelju JOP Miši F. Hercogu koji se istog dana pojavio na mestu nesreće, svi zainteresovani mogu da vide šta je ostalo od ostataka pančevačke sinagoge nakon požara.
Jevrejska opština Pančevo
