Cetiri dana slavlja i priredbi kod divnih domacina, a sve u ime Praznika Svetlosti se zavrsilo 28og i sada je vreme da se napravi rezime onoga sto smo uradili i kako smo proslavili Hanuku. Najvaznije od svega je da smo ponovo zracili pozitivnu energiju oko nas - sto je veoma vazno u ovim haoticnim trenutcima za jevrejske zajednice u SCG. Krenimo od pocetka:

Veliki hol Vazduhoplovnog Doma je bio prepun ljudi. Dosli su iz Ministarstva Vera (cak i Ministar licno), sponzori JO Zemun i mnogo predstavnika skupstine grada Zemuna. Ukupno je bilo negde oko 250 prisutnih.

Pored uvodnih reci domacina, sponsora i VIP nasih jevrejskih opstina, te predstave lokalne srpske folklorne grupe sav ostali program je bio organizaovan od strane Karavan Tima. Predstavu je prikazalo pozoriste Kralj David, svojom novom predstavom Dnevnik Ane Frank su pokazali kako su ljudi slavili Hanuku za vreme ratra. Posle toga na scenu je izasla plesna grupa Nahar HaEsh sa izraelskim plesovima, te na kraju Lika i Etijen, koji su povukli sve da igraju, kao sto su to radili u svakoj opstini gde su se pojavili.

U prostorijama JO Novi Sad je bio problem prostora za bilo kakvu predstavu, ali Hanuka Karavan Tim je svojim profesionalizmom, a naravno i sledeci onu uzrecicu "the show must go on" sve to prevazisao. Uz odgovarajuci program Novosadske opstine, uz nekoliko veoma talentovanih izvodjaca - klavir, harfa, poezija itd - odlucili smo da prisutni treba da skoce na svoje noge i zaigraju. Iako smo imali male probleme sa ozvucenjem u pocetku, kad smo ih prevazisli cak su i clanovi Karavan Tima skocili na pozornicu, zaigrali i dali neverovatnu Hanuka predstavu sa Likom i Etijenom koja ce dugo ostati u pamcenju svih prisutnih.

Moram da priznam da je ovo prvi put da sam posetio Sombor i video prostorije JO Sombor, a Sasa Cvejin, predsednik JO Sombor, ucinio je sve da nam svima Sombor ostane u divnoj uspomeni. Kada smo dosli, videli smo malo mesto sa svim karakterisitkama Vojvodine. Sasa nas je odveo u domaci restoran sa puno raznovrsne hrane. Tu su nam se pridruzili i gosti iz inostranstva pa smo zajedno otisli do Gradskog pozorista gde smo svi imali probu pred nastup. U Somboru je program bio najimpulsivniji - trajao je samo sat ipo ali je imao toliko toga da pokaze: izraelske plesove decije plesne grupe iz Osijeka, pa izraelski plesovi Mayan iz Novog Sada, zatim Decije pozoriste decijeg kluba iz JO Novi Sad, i u sred svega toga naravno nasi Lika i Etijen. Moramo da naglasimo da je za tako mali grad Sombor, ovakva predstava bila izuzetno vazna pa je i gradonacelnik pozdravio sve prisutne na pocetku programa, izjavivsi da je veom pocastvovan pozivom na nasu Hanuka proslavu.

U Novom Sadu smo se posle programa upoznali i prilicno zdruzili sa njenom ekselencijom i ekipom iz ambasade. Posle duzeg razgovora pozvani smo u Ambasadu u sredu pre nego sto odemo u JO Beograd. Kada smo dosli, prosli smo kroz regularnu proveru, i ... krenuo je sou!!!

Posle preformansa smo imali prijatan koktel sa celokupnim stafom ambasade. Sta reci nego da je bilo izuzetno zadovoljstvo!!!

Sve ima svoj kraj pa i Hanuka Karavan... tuzno ali istinito. Proslava u Beogradu je razbila mnoge sterotipe koji su proslih godina napravljeni. Po prvi put je Hanuka proslava bila otvorena za sve koji zele da prisustvuju. Do sad su uvek trebale rezervacije za nasih 150 mesta i to je bilo to. Ove godine su svi bili pozvani i samo su trebali da dodju. Ovaj put su vrata JO bila otvorena svima bez obzira da li imaju rezervaciju ili ne, bez obzira jel radis u Opstini ili Savezu, da li si mlad ili star, svakoga smo ocekivali da dodje pa nismo ni pravili velike vecere, svako je dobio po parce pite i krofnu. Naravno Hanuka je i treba da se jede, ali obicno je bilo: "zdranje bez prestanka" na proslavama ovakve vrste. Ja sam sasvim zadovoljan i ovakvom proslavom bez velikog posluzenja.

Sta reci na kraju... imali smo veoma interesantne trenutke, veoma stresne trenutke, jednom recju najbolji team-work sto sam mogao da zamislim, u stvari nisam mogao ni da sanjam za kraj 2005te. Moram da istakenm da se Tim obrazovao tokom ovih par dana kao nerazdvojni centar i sa njim bih mogao cele godine da slavim Hanuku putujuci nasim Karavanom.

Moram da se zahvalim celom timu : gospodi Bar-Chaim i Djerassi iz AJDC, a jos vise Eli Rojnik, Dini Sosberger, Viktoru Nojmanu, Lizi Rojnik, pa na kraju sa dubokim postovanjem - Liki i Etijenu iz Bugarske, zajedno smo oni koji su napravili fenomenalan show i ucinili program za vise od 800 ljudi u 4 grada nezaboravnim, ali najvise od svega sto smo napravili od ovih par dana vise nego sto smo mogli ocekivati.