Priča - sedam miliona dolara!

U oba prosla rata knjiga cuvana u trezoru Narodne banke u Sarajevu Zbog cega je Alija Izetbegovic naredio da se Hagada pokaze javno u Sinagogiu Sarajevu Vrednost knjige - "od sedam miliona dolara do plus beskonacno"

KADA su, pre 500 godina, tacnije u martu 1492. ukazom spanskog kraljevskog bracnog para Ferdinanda i Izabele, morali svi Jevreji u roku od sest meseci da napuste Spaniju, neko je u zavezljaju spakovao i versku knjigu Hagadu i preneo u Veneciju. Kad je napisana i kako je dospela u Italiju nije poznato, ali se zna da je 1510. godine prodata. To je evidentirano na poslednjoj stranici. Zatim se opet nista ne zna o knjizi sve do 1894. godine, kada ju je Jozef Kohen, za 300 dukata (ravno 300 dobrih konja) prodao Zemaljskom muzeju u Sarajevu.

- Nije sporno da je ova knjiga katalonskog porekla. Racuna se da je rucno ispisana oko 1350. godine. Listovi su joj od tanke koze, a ukrasena je divnim slikama i minijaturama. Ima 109 strana, dimenzija 22 h 16 centimetara. Cita se zdesna na levo. NJena vrednost je neprocenjiva i u rasponu je od sedam miliona dolara, koliko je 1991. godine Muzej odredio da kosta, kada je u sklopu izlozbe o istoriji Sefarda, trebalo da bude izlozena u Spaniji, pa do plus beskonacno, koliko mnogi veruju da vredi. Po vrednosti je ona rame uz rame sa Da Vincijevom "Mona Lizom"- kaze Anto Cigeljevic , knjizevnik i poznavalac Hagade.

Lopov se predomislio

HAGADA (na jevrejskom - prica) je sadrzana od prica o stvaranju zemlje do izgnanstva Jevreja iz Egipta pre 2.800 godina. Cita se jednom godisnje za Pesah,jevrejski praznik. Na svetu postoji dvadesetak starih i retkih Hagada od kojih je sarajevska najstarija i jedina ukrasena iluminacijama (slikama).

U Sarajevu, prilikom kupoprodaje, ni jedna strana nije znala ni sta se prodaje niti sta se kupuje. Kupoprodajni ugovor potpisan je 17.marta 1894. godine i ubrzo posle toga knjiga je poslata u Bec, gde je napravljen reprint, rukom radjen u 100 primeraka. Tek tada je svet, po prvi put, cuo za ovu izuzetnu dragocenost. Iz Becase, posle povuci-potegni, vraca tek posle 20 godina. Sve do danasnjih dana nije napustala Sarajevo, gde se pod posebnim uslovima cuva u Zemaljskom muzeju.

Hagada je odolela svim ratovima u ovom veku, a posebno su zanimljive price onjenom spasenju u Drugom svetskom i najnovijem ratu u Bosni. Direktor Zemaljskog muzeja od 1941. do 1943. (pre rata bio kustos Muzeja kneza Pavla u Beogradu) Jozo Petrovic, Hrvat iz Travnika,sacuvao je knjigu i druge vredne eksponate i sve predao novom direktoru Vejsilu Curcicu koji je Hagadu 19.novembra 1943. godine pohranio u trezor Narodne banke. Sa knjigom su u trezoru smesteni jos Povelja Kulina bana i nekoliko numizmatickih zbirki, sablja Smail ageCengica i drugi.

Posle rata, Hagada je u leto 1945. godine ponovo vracena u Muzej, gde je cuvana pod tri kljuca i nije se mogla pokazati bez odobrenja ministra za prosvetu i kulturu. Ali, nije dugo mirovala, jer je 1955.godine ukradena. "Digao" ju je radnik Muzeja S. R. (ime nikad nije saopsteno) ali je on istog dana, uvece, knjigu vratio nakon podignute uzbune. Lopov je osudjen na osam godina zatvora.

OD 1964. godine cuva se u posebnom sefu, sa dve kljucaonice. Dva kljuca imali su kustosi, a treci direktor. Posle renoviranja Zemaljskog muzeja 1980. godine, sigurnosni sistem je jos vise ojacan - trezorom u trezoru i alarmnim sistemom.

Brave i straza

U najnovijem ratu u Bosni, Hagada je odolela svim najezdama na nju. Sta je sve bilo sa knjigom odgovor ce dati posebna istrazivanja koja se vec rade u Sarajevu. Pouzdano se zna da je knjigu, sa jos cetiri coveka, obivsi trezore, izneo prof. dr Enver Imamovic. Bilo je to 6.juna 1992. godine, dan posto je JNA napustila kasarnu "Marsal Tito".

Sa knjigom su, oko 17 sati, posli pred Narodnu banku koja je u to vreme bila atvorena. Uz posebnu strazu, knjiga je prenocila u Centru sluzbi bezbednosti u Sarajevu, a ujutru, zajedno sa posmrtnim ostacima bosanskih kraljeva i banova, pohranjena ponovo u trezor Narodne banke, gde je bila do Dejtonskog sporazuma. Potom je ponovo vracena u Muzej.

U dane rata Hagada je cesto bila predmet interesovanja. Pronosile su se svetom razne price da je prodata. Vrhunac je bio u martu 1995.godine, kada je americki magazin "Nova republika" objavio clanak "da je muslimanska vlada u Sarajevu prodala Hagadu za milion dolara da bi nabavila oruzje". Naredbama Alije Izetbegovica i Harisa Silajxica, knjiga je 15. aprila, te godine u nedelju, na veliki jevrejski praznik Pesah, javno pokazana u Sarajevu. Neobicna prezentacija obavljena je u Sinagogi, a mnoge novine sveta objavile su tekst "Cudo Pesaha u Sarajevu". I "Nova republika" je objavila kratku informaciju "Hagada u Sarajevu".

Nikola Smiljić