Bejahad je prosirio nase vidike do osamnaest zemalja u kojima danas zive Jevreji iz negdasnje Jugoslavije. Nasi susreti bili su uzbudljivi i pokazali su da razdaljina i vreme nisu uticali da se udaljimo jedni od drugih. Sem toga, ovo je bila sansa da upoznamo mladu generaciju koja je takodje bila zainteresovana da se pojavi na Bejahadu. Bilo nas je od 4 do 84 godina.

Pokusacemo da u svakom broju naseg izraelskog Biltena pisemo o nekoj licnosti sa kojom smo se nekada sretali na zajednickim susretima, letovanjima i koja, mada je promenila zemlju, jezik, ponekad i profesiju, cvrsto ostaje vezana za svoje korene i ne podleze asimilaciji koja zivot ponekad cini laksim, ali svakako, duhovno siromasnijim. To dokazuje i Bejahad. Kada se cinilo da ce nas susret na Bracu, verovatno, ove jeseni izostati, gotovo da, sem nekoliko predavaca, niko od nas nije odustao od puta. Tako je predvidjeni program gotovo u celosti odrzan, a teme koje su bile izabrane, od jevrejske tradicije i istorije, do prikaza najnovijih knjiga, objavljenih ove godine i umetnickih slika na kojima se boja tek osusila, dokazuju o nasoj neunistivoj zedji za kreativnoscu. Da ne govorimo o smislu za muziku, gde bih prvo pomenula porodicni trio Kamhi, nekada iz Sarajeva, sada iz Pariza, koji nam je svojim sefardskim melodijama do u kasno u noc, ulepsavao druzenje. Kada je o literaturi rec, svakako treba istaci izvanrednu mapu pesama Nas zivot Viktora Rosenzweiga, pesnika koji je u 27. godini stradao u Kerestincu. Mapu je za ovu priliku opremio Alfred Pal. Ako govorimo o prozi, treba pomenuti i razgovor o novoj knjizi Jasminke Domas Rebeka u nutrini duse.

Treba zapaziti da ni ovde nismo ostali lokalnog karaktera. Jedno je vece bilo posveceno isaku Basevisu Singeru. Njegov tekst je sjajno i duhovito interpretirao Predrag Ejdus. Promovisana je antologija Projekat Singer, price pisaca na srpskom jeziku, inspirisane stilom nobelovca koji je pisao na jidisu. Ovom jeziku bilo je posveceno jedno pre podne na Bracu – istorijskom razvoju, literaturi i jidis teatru, a uvece je pozorisni ansambl, u reziji Egona Savina, izveo izvanrednu predstavu Singerovog Demona. U okviru Dana jidis kulture odigrani su, u reziji Mie Salom, uz buran aplauz publike, odlomci mjuzikla Vioinista na krovu.

Ni istorija nije zapostavljena. Dat je prikaz stvaralackog opusa Pavla Sozbergera, a Brane Popovic je odrzao predavanje o hasidizmu.

Od projekata sa konkursa, medju najzanimljivijima je istrazivanje Malcoma Hardya i Vesne Domany-Hardy Traganje za porijeklom obitelji. Film Vesne Ljubic Adio Kerida, nadahnuto reziran, bio je otkrovenje Bejahada. Or hasemes, plesni ansambl Zagrepcana, odista odise lepotom i mladoscu, te s pravom nosi ime Sunceve svetlosti.

Ovogodisnju, sjajnu manifestaciju Bejahada, vodio je Dr Vladimir Salamon. Simha Kabiljo bila je spretan moderator razgovora za okruglim stolom, a Sanja Samokovlija licnost koja se u svakom trenutku nasla na pravom mestu, da bi se kulturna scena odvijala u predvidjenom ritmu.

Mozda ce onima koji nisu bili na Bracu izgledati da sam Bejahad predstavila suvise u superlativu, a onima koji su bili da je premalo hvaljen. Opet, u nedostatku prostora, mnogo toga je izostavljeno, ali kao ravnoteza nastupajucim zimskim danima, politickoj i ekonomskoj neizvesnosti u svetu, da crnje slutnje ne pominjemo, suncani Brac blistace u nasem secanju do sledeceg leta.

Ana Somlo

Pogledaj ako te interesuje poziv i program ovog susreta