Po treći put je u Novom Sadu napravljen Šolet. Ove godine, na dan 9. februara, a bila je subota, sprovedena je manifestacija »Šolet 2002«. Nećemo reći da je to bio običan ručak. Danas, sa ponosom možemo tvrditi da je to prava manifestacija. Priređuje se, eto, već treći put, svaki put sve bogatija posetom i programom. Zaista, ne možemo reći da nismo bili iznenađeni najavom oko 200 gostiju, ali isto tako moramo reći da nam ogromno zadovoljstvo predstavlja tako široko interesovanje. Stoga, nam nije bilo teško da se pripremamo, da razmišljamo o mogućnostima smeštaja i uredne usluge tako velikom broju gostiju. Spremili smo se kako smo najbolje znali i umeli i započeli avanturu. Ko je bio glavni - zna se. Ruben je, pored toga što je morao proširiti predviđenu količinu mesa, pasulja, aditiva i ostalih đakonija, morao pronaći i dodatnu aparaturu - još jedan kotao je bio neophodan. Ali, dok dlanom o dlan, problem je rešen. Naši prijatelji – Dom za decu i omadinu ometenu u razvoju, Veternik je odmah pozajmio svoju opremu. I dok je smesa tiho, po receptu, krčkala, Duško, Ivan i Feđa su, u salu Kluba, usiljenim tempom, donosili stolove, stolice i svaki drugi pribor. Mesta su nekoliko puta prebrojavana i svaki put ih je bilo nedovoljno. Sve jedno, na svaki sto postavljeno je osveženje, slani kolačići, pomalo ukrasa i stalna ekipa u sastavu Vesna, Anđelka, Zita, Ema, Hana i Ljilja spremno očekuje prve goste i sledeće, nove Radne pobede. A one uskoro slede. Prvo nam stižu dragi Osiječani. Dočekuje ih Mira i odmah upoznaje sa Programom. Odštampan je u ukusnoj sveščici i namenjen svakom učesniku u »Šoletu 2002«. Onda stižu svi ostali. Nadamo se da niko nije primetio štos – podelili smo sveščice. Svakom po jednu i prebrojali ostatak. Rezultat je – od 242 naštampana primerka, preostalo nam je 60. Znači, imali smo 182 gosta. Nije baš po prijavama, ali je preko kapaciteta. I, svečanost počinje. Čestitke za dosadašnji rad i pokloni, koje smatramo priznanjima, pljušte na sve strane. I slike, i gravire i torte ... i najvažnije nam je da se svi osećaju dobro i jako nam je važno da nas ima sa svih strana – iz Beograda, Pančeva, Zemuna, Sombora, Subotice, Zrenjanina, Odžaka, Niša, pa onda i iz inostranstva – Zagreb, Sarajevo, Izrael. Pa ovo je stvarno međunarodna manifestacija. Ali, Program i vreme nam nameću neumoljivi tempo. Došao je momenat da nam, u Sinagogi, hor i folklorna grupa prikažu svoja umeća i dostignuća. U Sinagogi nas dočekuje i prijatno iznenađenje – poznavaoci muzike i poštovaoci drugih disciplina i kultura, već su se okupili, u impozantnom broju, da još jedanput vide programe koji žive u Novom Sadu i iskažu svoje poštovasnje prema učesnicima koji ih izvode. Tako je auditorijum, satavljen od učesnika »Šoleta 2002« i Novosađana, poštovalaca hora »Hašira« i folklorne grupe »Ma'ayan« imao priliku da opet uživa u skladnim i uvežbanim akordima hora i skladnim i uvežbanim koreografijama folklora. O tome je obavestila i Televizija. U međuvremenu, završavana je glavna tačka programa. Uz Ljubicinu pomoć, pasulj se ukrčkao i dekoracija na stolovima je pripremljena za fazu ručka. Učesnici su se iz Sinagoge preselili u Klub, ko je stigao zauzeo je mesto. Ko nije, sačekao je malo. U svakom slučaju, bilo je objavljeno. Bilo je i očekivano, s obzirom na neusklađenost veličine prostora i broja posetilaca. A šolet – bolji nego ikad, kao i obično. Samo što je ovo Šolet 2002. Rumen, velikih zrna, meso usklađeno, dodaci tek toliko da se dobije pravi osećaj. Vidi se da Šolet jubilarni, kao što su i svi koji su do sada bili, kao i svaki koji će u buduće biti. Ruben će usavršavati recept, mi ćemo istančavati ukus. Onda je došla smena. Oni koji su završili su krenuli u šetnju, oni koji su bili na redu su zauzeli svoja mesta. Neki baš nisu postigli, ali je, u stvari, mnogo važnije bilo biti prisutan, nego biti savim sit. I kada se sala ponovo popunila, kada je prestalo zveckanje tanjira i posuđa, prešlo se na sledeću tačku – kao i obično, druženje. Mislimo da je to najlepše. Zbog toga se Šolet zapravo i pravi, to je njegova draž; na tome će, verovatno, izgraditi tradiciju. Zapravo, uspešno stvaramo sebi priliku da obnovimo mladalačke uspomene i da se podsetimo iz kojih korena one niču. Darko u tome pomaže. Priča nam i podseća kojih programa još ima i gde će nam se još omogućiti da se nalazimo sa svojima. Čašica razgovora je ispijena. Spušta se veče i putevi se pokrivaju tamom. Treba iskoristiti priliku dok još nisu preopterećeni drugim vikend-putnicima i krenuti put domova. Novosadski Klub se prazni, ostaju iskrivljeni čaršavi, po koja kisela voda, po koja čaša. Ivica je dobro proračunao potrebno piće, Pavle je dobro proračunao potrebni hleb. Ni šoleta u sudovima više nema, idemo kući. Ali, sledeće godine? Fedor Fišl |