Evo dopisa iz prve ruke, od nase nove Olimke Lili - sta se stvarno zbilo na Tasmajdanu

"Moja cerka Bojana, rodjena u Beogradu koja vec duze zivi u Izraelu,  bila je u Beogradu sa svojim kolegom sa posla Jarivom. Izlazili su sa Bojaninim drustvom i bilo je sve lepo. Jariv je bio odusevljen Beogradom i ljudima koje je sretao. U nedelju su izasli i na povratku kuci svratili na Tasmajdan ,gde je bio neki koncert DJ-eva. U jednom momentu Jariv je otpratio Bojanu i jos dve devojke do toaleta. Cekao ih je ispred. Neko je rekao da ne treba da stoji tu ispred, na sta je jedna od devojaka molila da ga puste da stoji tu ispred jer je on stranac i da ih ne razume.

Dok je on tu stajao i cekao, prisao mu je neki mladic i pitao ga na Engleskom odakle je. Odgovorio je da je iz Izraela. Usledilo je pitanje da li je Jevrejin, na sta je on odgovorio potvrdno. Pridruzio im se i drugi mladic i poceli su da ga vredjaju i psuju glasno i onako gurkaju i cuskaju. Bojana je to cula i istrcala iz toaleta. Stala izmedju njih i rekla im "ostavite ga, on je moj drug". Njih dvojica su pokusali da ga odvedu u stranu, medjutim Bojana ga je povukla i krenuli su prema izlazu. Odjednom su se stvorila jos dva mladica, opkolili ih i pocelo je maltretiranje. Pevali su Ausvic, Ausvic.

Jedan mu je rekao "prokleti Jevrejinu sto si dosao u moju zemlju, znas li sta je tvoj narod ucinio mom narodu" Jariv je sve vreme uplaseno cutao, a Bojana je pokusavala da ga izvuce i da krenu da beze. U jednom momentu, jedan od mladica ga je udario pesnicom u oko, pukla mu je arkada i pocela je da curi krv. Bojana ga je jako povukla i uzviknula "ima li ovde policije" i potrcali su. Mladici su pokusali da ga jos koji put udare, ali u tom metezu udarili su Bojanu, nogom u straznjicu i zadobila je cvorugu na glavi.

Uspeli su da dotrce do izlaza gde su stajali policajci u civilu sa motorolama. Bojana je trazila da zovu hitnu pomoc jer je Jariv krvario. Pozvali su hitnu pomoc. Bojana je pozvala i svoje drugare koji su jos bili na stadionu i nisu znali sta se desilo. Ljudi iz hitne pomoci su odbili da ih voze jer je povreda laksa, ali na Bojanino insistiranje, odvezli su ih u urgentni centar. Jarivu su usili arkadu i dosli su kuci.

  

Ujutro sam zvala Savez, obavestila o dogadjaju. Zvala  Tasmajdan, da saznam ko je obezbedjivao tu manifestaciju, ali bez uspeha.

Pozvala sam stanicu milicije Palilula i pitala ih za dogadjaj, pitala da li su izgrednici uhvaceni....itd. Odgovorili su mi da mogu zapisnik da dobijem prekosutra. Bila sam jako uzbudjena dogadjajem i zabrinuta za Jariva, koji se svaki cas dizao. Bojala sam se da nije zadobio potres mozga ili sta slicno. Kako nisam nista uspela sa policijom, pozvala sam B92 i trazila od njih da obaveste javnost o dogadjaju".

Ako budemo precutkivali takve dogadjaje, desavace se sve vise. Posle objavljenog priloga na udarnim vestima, digla se prava "prasina". Prvo me je zvao direktor za manjine ili tako nekako (bivse ministarsko mesto Rasima Ljajica) gospodin Ladjevic i dosao je kod nas kuci. Za njim su dosli i inspektori MUPa Beograd.

U utorak smo isli u MUP Palilula, gde su oni dali izjave ponovo i uz prisustvo tuzioca, prepoznali napadace. Taj koji je udario Jariva bio je pretucen.  Policija nam je rekla da je on resio da se prijavi i otisao kod svojih poznanika na Tas da im to kaze, na sta su ga on pretukli i cak mu ruku slomili.
 

U sredu, na par sati pre povratka za Izrael, Bojana i Jariv su dali izjave pred istraznim sudijom.

Zeleli su da se procedura do kraja izvrsi, kako bi izgrednici bili kaznjeni. Jer bez izjava pred istraznim sudijom, ne bi nista moglo da se pokrene.

Taj momak koji je vredjao i psovao poznat je policiji od ranije, kao skinhead. Vec je mnogo puta priveden. Inace je bio student teologije. U policiji su mi rekli da oni znaju da im je Tasmajdan, mesto okupljanja i to neki bilijar kub. Da u tom bilijar klubu radi kao oraganizator posla registrovani skinhead i barmen da pripada njihovoj grupi.

Na zalost niko nista ne moze da pokrene protiv njih dok se nesto ovako ne desi. U stavri i kad se desi ,niko nece da svedoci. Ja nisam htela da cutim. Mora se to pokrenuti sa mtrve tacke. Pored toga, nisam zelela da se stvori slika da je takva vecina ljudi, nego da je to ipak sacica ljudi koja misli tako.