MENUHA 2007

Od  15 do 22 jula odrzana je Menuha u Opatiji

organizator - Ana Lebl  i Filip Kon, foto izvestilac Jasna (gornji red) i Filip (donji red + tekst)

                        Rijeka   19. 08,  2007

 M e n u  h a  u  O p a t i j i     2007. ……..

Dragi moji  “Grobari” i ostala  “buranijo”. Tjedan, dva  nakon što je prošla Menuha u  Opatiji,  sređujem i slažem sjećanja pa i najmanji  fragment  istoga u jednu cjelinu, radije bih ju nazvao jednim kolaž -mozaikom. Osjetio  sam  potrebu da sa  vama  dragi   «Grobari» podijelim svoje misli o proteklim Menuhama na  kojima  sam  bio učesnik i naravno ovoj zadnjoj,  ili četvrtoj  u nizu na kojoj  sam bio i suorganizator i učesnik....

Dakle, krenimo redom; ova opatijska  Menuha bila  je jedinstvena  po mnogočemu.

Ekipa “Grobara”  formirala se iz  tri bivše  republike (Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Srbija), bivše nam države Jugoslavije ( koja je u biti  jedina  od svih bivših  republika  bivša). Opatijska Menuha, zadnja, ali  nadajmo  se četvrta u nizu, okupila je  kombinaciju dijela grobara  iz sve tri prethodne  postave i dodala im nekoliko  novih  grobara  pripravnika.... Za  divno  čudo sve je išlo  kao  «podmazano» i svi smo  se  vrlo lijepo i dobro uklopili osim  možda  nekoliko  izuzetaka....

Na ovoj Menuhi bilo je  25 omladinaca  ispod 25 godina,  što  pokazuje  da  Židovske općine  sa  prostora  bivše  Jugoslavije još nisu   rekle  zadnju  riječ.

Na  ovoj primorskoj  Menuhi začudo  pojavio  se  veliki   broj  članova  lokalne općine, pa je recimo  Bobo Trajkovič prvi put nakon  one  čuvene godine i  još  čuvenijeg izbacivanja omladinaca  iz  doma  u Sutivanu na Braču   ponovo  vidio  Jasnu Ćirić koja  ga  je nekim samo Jasni svojstvenim  načinom   prepoznala  nakon  više  od  30 godina, e to je imalo  posebnu  draž.

Htio bih vam  ukazati na  još nekoliko  važnih posebnosti ove zadnje Menuhe  ili  četvrte u  nizu. Imali smo vrhunski  hotel  koji je  izgradio još  Franjo Josip  krajem  devetnaestog stoljeća. Svi su bili   oduševeljeni  smještajem  jer hotel   kao  da  je  imao  ugrađenu  prirodnu  klimu. Tako da je u  sobama  bilo  vrlo vrlo ugodno, a sobe  prostrane.

Ni u kom slučaju ne smijeem zaboraviti  nekoliko vrhunskih predavanja koja su održali : prof. Dr. Zlatko  Karač “Arhitektura  Velike  Riječke  sinagoge” zatim  Sanja Dukić (Joj Ana me nešto grdo gleda; ah da,  nije  Dukić  nego odnedavono  Simper) “Židovi Opatije"  i na kraju Andrea  Roknić “Povijest Židova  u Rijeci".

Žuži  Jelinek trebala nam je održati predavanje   o Holokaustu  ali se precjenila dan prije na proslavi svog  80-tog rođendana,  pa  se slijedeči dan nije osjećala  dobro i ispričala se.

Na  ovoj Munuhi  je  osim rada  na  groblju  u planu  je  bio  rad  na  kompjutetima koji je  imao prioritet tako da se na groblju  radilo samo dva dana, što je bilo  dovoljno  da  se  goriblje   odradi  u  cjelosti...

Tokom cijele Munuhe  imali smo posebnu  salu  samo  za nas u kojoj smo  odrađivali  program koji se  sastojao  od  rada na  kompjutetima, slušanja predavanja i naravno druženje.

Kompjuteri  su bili zaista  neophodni jer smo odlučili da na   četvrtoj  menuhi  napravimo sintezu sve 4 Menuhe, komentiramo što je bilo  dobro, što je bilo   loše i malo po malo  da  raščlanimo  sve 4 Menuhe  i  da  napravimo univerzalni alat  (multimedijalane  upute)  sa  prikazom  naših  iskustava sa priloženim  slikama  i tekstovima o  pet važnih stvari a to su 1. Uvod , 2. Edukacija, 3. Tehnika, 4. Družemje 5. Tradicija.

Ta cijela  aplikacija, upute, manual ili knjiga,  zamišljena  je  kao  pomoć malim što Židovskim, što  Jevrejskim zajednicama, velikim također; da  provedu  Menuhu na  svojim  grobljima, a moguća je  i  šira  upotreba.

Da bi  sve skupa «podigli»  na  viši nivo, uspjeli smo  dobiti odobrenje za sponzorstvo u vidu besplatnog interneta  za  svih  7 dana koliko je trajala Menuha. Internet priključak bio je dovučen u salu hotela  Belveder II. Na  priključak je bila spojena lokalna  mreža od 7 kompjutera i sve je izgledalo  vrlo  ozbiljno i podsjećalo   na  sistem kompjutersku salu.

Moram da spomenem sam   dolazak  većine  učesnika i njihov prvi dodir sa riječkom  šul sinagogom. Tuzlaci su došli  u 4:00  ujutro  a  Beogradjani  i  ostali učesnici iz  Srbije su došli u 4:15. Pošto ih  nisam  nikamo mogao  odvesti tako rano, a Sinagoga  je  prilično   blizu  autobusnog  kolodvora, odveo sam ih u sinagogu. Kao za «maler» tog  jutra su bila zaključana  vrata  za  pješake, a ja nisam imao ključ, preskočio sam  ogradu misleći  da   ču  lako otvoriti velika vrata za  aute. Možete zamisliti  kakva me  panika  uhvatila  kad  sam  shvatio  da  su  i  vrata  za aute  blokirana i da će  omladinci morati da preskaču ogradu. Možete si zamisliti  prizor  kako 20 mladih  Židova penjući  se  preskaču zid i ogradu   oko  sinagoge... nisam  znao  da li  da  se  smijem  ili  da  plačem.

Strašan smijeh  uhvatio me  kada je  Eli rekao da  ni u snu  ne bi pomislio da će da ulazi u dvorište sinagoge kao komandosi...  Imali smo sreće  da nije  prošla  policijska  patrola  jer bi im  morali  svašta  objasniti. Nakon  par  sati svi smo  otišli  taksijem u  Opatiju, a kad  smo  stigli većina  kontinentalaca  jurnula je  glavom  bez obzira  na  plažu i sa velikim veseljem uronila u  morske  dubine.

Ne mogu završiti    a da  ne  napišem o onom, za sudionike većinom nevidljivim i nepoznatim  radnjama, da bi se organizirala  jedna  od  4 održane Menuhe.

Za vrijeme  menuhe u Splitu  već se  počelo govoriti  o još nekoliko  Menuha  od kojih  je  jedna  bila planirana  za Rijeku/Opatiju. Nakon  odluke  da se  to zaista  i  održi Ana je napisala  još jedan  projekt. Projekt  realizacije  tri  sljedeće menuhe (u Nišu, Tuzli i Rijeci) apliciran je na natječaj  jedne  Engleske  fondacije u 2005 godini i sredstva su  odobrena. Tada se moglo na miru  odraditi  Menuhu u  Nišu  i Menuhu u Tuzli, a nedugo poslije  završetka Menuhe  u  Tuzli počele  su  pripreme za  početak  organizacije Menuhe  u Rijeci/Opatiji. Krajem 2006 Ana i ja  pogledali smo nekoliko  alternativa  za  smještaj  za učesnike Menuhe u Opatiji. Pošto moja  mama radi  u  turizmu zamolili smo je za pomoč  što je bio odličan  potez je sa puno   truda   našla  vrhunski smještaj u hotelu Belveder II  za  prihvatljivu cijenu. Dakle prvo smo  rezervirali 30 kreveta u istom  hotelu. Prvi korak bio je  napravljen. 03.travnja ove godine. Židovska  općina Rijeka poslala  je  potvrdu o oslobođenju  od  PDV – a i uplatila  akontaciju na  račun hotela Belveder. Time je  odrađen drugi korak čime smo se  približili  cilju  za  dva  koraka. Polovicom Lipnja mjeseca počeli smo intenzivirati  pripreme..... Ana je poslala mailove na   adrese većine  židovskih  općina  diljem  bivše države sa  upitom  da li žele  biti učesnici  Menuhe  u  Opatiji.

Spisak učesnika  se bar stotinjak puta  mijenjao  da  bi  par dana prije  početka Menuhe napokon   bio  konačan.

Služeći  se imenom Židovske   općine  Rijeka  omladina je uspjela   osigurati  korištenje hotelske konferencijske sale za  druženje i rad na lokalnoj  mreži od  sedam kompjutera i besplatni interenet  za  tih  tjedan  dana.

Dakle,  da  bi se realiziralo sve što je  zamišljeno u  projektu i  riješilo  sve  nadolazeče  probleme koji su iskrsnuli  tokom realizacije projekta je radilo je  ili dalo svoj  doprinos petnaestak  ljudi – rado bi ih nabrojao, a molio  bih  da se niko ne uvrijedi  ako se nije našao na  spisku,

• Iniciranje je odradila Ana Lebl  (Splita).

• Tokom cijelog pripremnog razdoblja pomogao Ani savjetima Raka Levi (Beograd)..

• Smještaj pronašla i pomogle za  rezervaciju Biserka Kon (Rijeka).

• Logistiku i probleme  u hodu Filip Kohn – Katica za sve .  (Rijeka).

• Prevoz kompjutera  Krešo Miškovič prije početka (Udruga Nemesis – Škrljevo).

• Vračanje kompjutera  Net – Com (Rijeka).

• Grad Rijeka posudio  7 kompjutera.

• Veliko hvala gradonačelniku Amiru Muzurru koji  je bio ključna osoba, a da bi nas  dočekalo očiščeno i sređeno  groblje  da  bi mogli  odmah  prionuti na rad.

• T- Com osigurao  internet  priključak u našoj  radnoj  sali u  hotelu Belveder  II.

• Multilink Rijeka odradio spajanje lokalne  mreze i instaslaciju  ADSLa   za spajanje na  net.

• Ida Fisher pomogla je Ani  da  sredi troškovnik / bilancu Menuhe u  Opatiji.

• Zahvalio bih predsjedniku  židovske  općine  Rijeka, Vladi Konu za njegovu želju i  volju da apsolutno podrži svaki projekt omladine između ostalih i ovaj.

• Članovi  Židovske općine Rijeka  puno su doprinjeli njihovim  dolascima i podrškom  projektu Menuhe.

• Ostali koji su pomogli u organizaciji dolazaka su Andrea , Nenad , Alen, ....

• Munir Web Dizajn ( Beograd )

• Židovska   općina  Rijeka donirala je novac za Šabatnu večeru.

• Žuži Jelinek je  svojim dolaskom uveličala  Šabatnu  verčeru.

• Zahvaljujem JDC–u, jer je podržao sve 4 Menuhe.

Ovom prilikom želim se  zahvaliti Muniru i naravno svima  ostalima koji su pomogli da  se  projekt Menuha  realizira na  najbolji način; još jednom puno hvala Toda Rabba!

Zahvalio  bih  svim  clanovima  naše općine koji su sudjelovali u Menuhi u Opatiji...

Mili moji  «Grobari»,  htio bih nakon  cijele  ove  «papazjanije»  da  izvedem  nekoliko  zaključaka. Poceo  bih  od humanosti  ove “Radne Akcije”: mislim da je  ovakav seminar, uz  sve blagodati, vrlo human jer će u malim Židovskim  općinama umjesto njih  napraviti nešto neprocjenjivo  važno, a to je popis ljudi koji su pokopani  na  groblju o kojem ta općina  brine, i ne samo to, pokopani  će  biti  spokojni jer sad  znaju da  su uvedeni  u popis i da su otrgnuti  zaboravu. A uz  formulare  grobova se   upisuje opće stanje  i mogući potrebni  popravci.

Po meni  vrlo je važan i socijalni  aspekt Menuhe jer  nakon dugo vremena  omogućava  da  se  sretnu mladi Židovi (ili bilo koji); upoznaju se i vremenom ojačaju  veze između omladine u općinama  na  teritoriji  cijele bivše  države.

Edukativni  aspekt  se  nekako nameće sam  od sebe, naravno kad  imamo na jednom mjestu toliko veliki broj židovske  omladine bio bi grijeh ne održati  nekoliko predavanja  o tradiciji, povijesti lokalne Židovske općine, lokalnoj arhitekturi sinagoge ili .....

Na sve  4 Menuhe  se  pokazalo da se sudionici  međusobno pomažu, što nije baš  česti primjer  u današnje  vrijeme, ali siguran sam da to u mnogočemu  ohrabruje i da kad jednog dana  ovi  isti  mladi Židovi zasjednu na funkcije u svojim ili nekim  drugim Židovskim općinama; vjerujem  da neće više  biti svađa i razdora  kao što se  desio u Zagrebu.

Mozda sam malo previše  napisao i razvukao  cijelu  stvar ali mislim da nisam mogao  kraće....

I na samom kraju  želim  reći jednu misao koja se  provlači  kroz cijelu priču. Ta misao je o veličini  i važnosti  projekta  Menuha. Ono  što  želim reći da je  u  ovaj   projekt, a prvo za njegovu organizaciju uloženo izuzetno mnogo truda ljubavi i rada, zatim za  početak realizacije  u kojem je  dvoje, troje drugih ljudi uložilo  to isto. Moram spomenuti Anu, osim  što je inicirala, dobila  je i financijsku  podršku,  uspjevala je  držati skoro trideset ljudi na okupu  i pod nekom  vrstom kontrole što je za svaku  pohvalu; meni  osobno mi se u Opatiji činila  vrlo  karizmatična.

Htio sam  reći da je  u organizaciji  Menuhe  u Opatiji kao vjerovatno i u trima  dosadašnjima  bilo  uključen  velik  broj  ljudi. Da je  samo jedan  od njih  zakazao ili nije  imao  vremena  ili da  kažemo najjednostavnije nije mogao  odraditi ono što smo  mu namjenili došlo bi  do  velikih  problema možda i  neriješivih.

Nažalost pošto je Ana rekla da  joj je dosta vođenja projekta  Menuha mislim da  više neće biti  moguća organizacija  ovako masovnih Menuha jer ne vidim nikoga ko bi bio sposoban  osim Ane i Gorana da odradi  ovoliki posao i drže omladinu   pod  istim «krovom». Mislim da  će se  projekti  Menuhe  ako se i nastave  raditi u duplo manjem ili čak još manjem   obimu.

I nakon puno redaka. a malo prije kraja članka  želim iskoristiti  da pohvalim Dariju Starčević za njeno i Leovo  sudjelovanje u Menuhi u Opatiji.

Menuha u Opatiji je  bila super odlična i podsjetila me na  početne stihove jedne  emisije koju  sam  gledao  na  RTV YU, a zvala se  “Kockica”. Špica je počinjala sa stihovima “U svetu postoji jedno carstvo, u njemu caruje  drugarstvo, u njemu je sve lepo u njemu je sve nežno u njemu se sve  raduje…”

Filip Kohn