Izvestaji sa utakmica

ocekujte na ovim stranicama redovno izvestaje sa utakmica kosarkaskog tima Maccabi Geneva u kome smo zastupljeni preko Ive Jelineka iz Zagreba i moje malenkosti Isa Alkalay. Makabi je i dalje u trecoj ligi i igra bolje nego ikad...

Makabi Zeneva je poceo sa takmicenjem i u sezoni 2004/2005 u trecoj ligi Kantona. Do zadnjeg dana (a i jos uvek) se nije znalo hocemo li imati dovoljno igraca. Svi (sto bi znacilo njih 4-5) osim nas cetvorice su se razbezali po svetu nanovo. Ipak the "core team" predvodjen by "the bold & beautiful – infamous Mr. Ivo Jelinek" je uspeo da me prevari da i u ovoj godini ostavim moju 46-godisnju mladost na parketima u podnozju Alpa. Idemo na parket.

Dragi Makabejci,

Evo je peta godina kako "Maccabi Geneve" kosarkaski tim nastupa sa Davidovom Zvezdom i u bojama Izraela u trećoj ligi kantona Ženeva. U arhivi možete naci izveštaje iz sezone 2004/05, koja je bila druga sezona u kojoj smo nastupali.

Listajući izveštaje sa tih utakmica primetiće te koliko i kako se profilisao jedan relativno uspešan "projekat" koji velelep(n)i B&B the enfamous Ivo Jelinek ne napušta od svoje mladosti. Naime, Makabi iz Ženeve je video i šampionske momente u vremenima kada je imenovani bio u mladim godinama, no tada arhive jos nisu postojale i te kamene ploce su izgubljene u Paleozoiku...

Nema veze verujemo mu da je sve bilo kako nam on , ljuljajući nas na kolenu, pripoveda. E slepi guslari kako ne videste kada je Makabi bio prvak, no...bice (Mladinic).

'vako to nama Starina Novače pripoveda:

· 1976 je osnovano sportsko društvo Makabi Ženeva

· 1978 je osnovana kosarkaska sekcija

· 1986 i 1987 Makabi Ženeva – šampion Ženevske lige

· 1989 pobeda na turniru povodom 90 godina postojanja Makabi Nemačke (par meseci pre pada zida)

· 2 puta pobednici turnira Aiguebelle u Francuskoj

· učesnici na 4 Makabijade

Nakon skoro dvogodišnje pauze nastale usled opravdanih i razloga izazvanih ober-zauzećem ponosnog pisca ovih redova – evo nas nazad da Vam javimo sta se dešava.

Kako nam skromnost nikada nije bila mana, nećemo Vas zamarati ni sa cim nego sa pobedama, a tih je od početka ove sezone samo 100% ;-)

Nije bitno sto je Vas izvestac (broj 5 – na slici) zagazivsi u drugu trećinu svog života napunivši 50 godina u Septembru (hvala, hvala) skoro stigao do ranga najstarijeg igraca u našem timu… skoro, jer to mesto jos uvek zauzima – niste zaboravili - The Bold & Beautiful Ivo The Jelinek (broj 4), rodom iz Zagreba, poreklom iz Kaanana duhom I telom iz Ženeve I srcem na terenu.

Jedan značajan pomak se dogodio u našem timu koji je svojim kvantitetom (pomak) doveo do promene u kvalitetu (svaka sličnost sa dijalektičkim materijalizmom je slučajna), naime "Mali" Zlatan Prelić (205 cm – u 'ladnoj vodi s'glavom – broj 14) bivši YU&internacionalni pro igrac je doveo jos jednog "lakog" centra Hozea (broj 13) i jednog momka Sandra-Sasu (broj 12), poreklom nase gore list koji je igrao takodje prvu ligu u Švajcarskoj i Italiji.

Ova "Sveta trojica" su se nadogradila ne nečuveno–mocan-zanosno-šarmantan–borbeno-pitom-eksplozivno-smiren-raskošno-talentovan-mladoscu-lepotom-i-kosom-obdaren postojeći tim. Ipak, mora se napomenuti da je u onom prelaznom periodu od zadnjeg javljanja jos jedan kvalitet (ali nemojte mu to reci kada ga vidite) udružio znoj sa Makabijem iz Zeneve – momak se zove Asaf (broj 8), Izraelac, brz do bola, bezobrazan jos vise i jedva malo manje problematičan od pisca ovih redova kada je na terenu. Dakle dve ridje glave u jednom jevrejskom timu – efekat znan kao "djindjaim" - nisu mogle nista dobro da donesu dok nisu došla ova trojica da podele karte iznova i cela prica se lagano smirila (skoro – onaj brzi je na svakoj utakmici dogurao do pet ličnih i otprilike dva puta je zadržan da ne pregrize grkljan sudijama).

Identifikovaće te na slici broja 9 – Soli – secate se onog lika koji pokušava da ubaci loptu bez parabole u kos – e pa to je taj – i sin mu Moris (br 11) koji ima neverovatan talenat da bude na pravom mestu i uhvati loptu koja se odbije od kosa, te je ponekad i ubaci nazad u isti. Odlična odbrana, "Ruke od putera " efekat se javlja kod njega kada mu dodate loptu te je jedini nacin da ga "zakucate" u pleksus loptom gde ce se on presamititi oko nje i na taj nacin je zadržati u posedu.

Tu je i Erik (bez broja u majici – cuci) - momak koji trenira Geneva Devils, malo punacak , ne mnogo visok 183-4, ali jednostavno zna igru. Lomio je ruku prošle godine i pitanje je koliko ce moci da igra, ali kada igra to je poezija i pisac ovih redova se zmureci razume sa njim. Stoji Jean-Mari – mnogo fin cova koji nam vodi zapisnike i neverovatno je vezan za tim i dobronameran. Uopšte mi nije jasno kako i dalje tako dobri ljudi opstaju, ali mi ga imamo uz sebe i blago nama, a kako je njemu kada se malo "otkačimo" tek cu morati da saznam i da Vam ispričam.

Toliko za sada – probaću od utakmice do utakmice da Vas izveštavam – za sada najvažnije: tri meca u ligi i jedan u kupu protiv srednje-plasiranog drugoligaša smo dobili!

Uffff bilo je tesno

Utakmicu pre ove, koju cu vam sada raportirati, Makabi je igrao sa timom iz lige iznad – druge lige I u velicanstvenom-epskom-jedinstvenom-izabranom-nebeskom-srpskom-predkosovskom-pokosovskom-antiglobalistickom-kosmickom naporu dobio sa pet poena razlike.

Jednostavno, dajte Makabiju NBA tim zguliće ga sa pet razlike, skupite petoro nejači – I opet cemo ih tuci sa pet razlike – tako to jednostavno hoda kod nas u Zenevu ;-).

Dakle, protiv nas njih pet (a mi smo sami) relativno dobrih igraca. Ali samo pet. Kaine izmena, kaine odmor.

Krenemo mi, al' krenu i oni. Drž' mu glavu , igra se onako kako valja – ako ne znamo da radimo - znamo da igramo – mislim u tom smislu sam mislio. Jedna relativno normalna tekma u kojoj su i dve ridje glave istovremeno na terenu, gde Mali Zlatan (ne Radojica) hara pod košem, gde sveti Starina Novače ( znate vi znate – to je B&B) staloženo-kompetentno-ne-znalački-užurbano-polusvesno vodi sa klupe tim i povremeno se ubacuje u igru (na radost svih, a naročito protivnika).

Gde onaj maštoviti-nepredvidivi-anti-kvantni-anti-njutnovski Soli prevazilazi sve norme normalnog ponašanja na terenu i ne pokazuje iskre kreativnosti u smislu nemogućih pasova i jos manje verovatnih šuteva na kos. Njegov , voljeni-jedini-van-end-onli-čupavi-puterasti sin hvata lopte pod košem, povremeno se gica u napadu pokusavajuci da prevaziđe sebe i ono sto mu je priroda namenila. Joni – secate ga se – inzenjer-mirni-pomalo-krvolocni-tihi-sused-sa-sklonostima-ka-namestanju podzemnih skloništa, ulazi u igru , ubaci ili ne ubaci, u odbrani pruža svoje štanglice ni sam ne znajući hoce li slomiti svoju ili ruku jadnika na koga je krenuo.

Armand, secate se njega – onaj visoki gde signal od mozga do ruke/noge putuje (jos uvek) daje sve od sebe i uspeva na svakih naših četiri prelaska iz napada u odbranu da stigne cak do pola terena i onda se zbuni (jel' sam poso' il' sam doso' sindrom) te se zaglavi na centru, pa onda B&B dobije lagani nervni slom izvede ga iz igre i da mu tri četiri instant saveta (koje ovaj nije čuo manje of Brazzzilion puta) koji bi trebalo da ga vrate u stvarnost, stave u funkciju i naprave od njega d moust valjubl plejer in d galaksi. Naravno sve se završava time da B&B cupa (ha – salio sam se) kose, jeca na ramenu velikog Armanda i tesi ga da nije on kriv – pa svi smo mi izabrani ... kako ko i za sta.

Lepo li je sve ovo opisano – jedna idila božja u kojoj cak i dvojica crvenokosih igraju zajedno na terenu bez pustanja krvi. Naravno, da li ste sumnjali, pisac ovih redova jede džigericu i cuti dok onaj drugi šutira, dribla, dodaje i to sve sa efikasnoscu prvog motora sa unutrašnjim sagorevanjem ikada napravljenog, al' k'o velim – stariji sam, pametniji sam, smirio sam se, necu ga ubiti, necu mu iskopati oko, nema veze, mlad je, pa pilot je, ma nije vazno, proci ce, bice bolje... KAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAADA?

Dakle , malo sam se uznemirio, i istuširao pre no sto nastavljam sa ovim pisanjem...vodimo mi suvereno, nesmetano, neometano neugroženo i B&B u svojoj stratesko-kosmičko osmišljenoj taktici pribegava izmeni i izvodi vašeg smirenog reportera van igre – "pa igrao si najviše red je da se odmoriš " kaze. A ja , pak, kažem – "gresis starino casna odlucujuci boj jos nije izvojevan". I tako bi.

Preostala ridja-pilotska-usijano-cabarska glava na terenu pravi petu licnu gresku i izlazi sa terena, no vrlo brzo, shvata-razaznaje-spoznaje-vidja svetlo da je sudija naravno zbog iskonskog anti-semitizma i mrznje prema svemu sto je hrvatsko-izraelsko-srpsko-bosansko-jevrejsko dosudio bas njemu jadnom-mirnom-tihom i nežnom faul, a smrtnog slučaja nije bilo. Pa zasto bre? Upita se on, a nije ni Srbin i kuda ce...ode on to da objasni sudiji. Ovaj ničim izazvano, normalno svira tehnicku gresku te mi popismo , vise se ne secam tacno, ali jedno 50 slobodnih bacanja i lopti dodeljenih njima.

Bilo je 18 (osamnaest, ejtin, eighteen, dix ouite) poena razlike kada sam izašao, a onda se ona na terenu ostavsa ridja glava i Mali Zlatan (ne Radoica) opustise, pozajebavase i pojebase sve te nase koševe razlike i dovedose nas do – 1 (minus jedan)!

Za sve to vreme casni Starina Novače (pomenuti B&B) je u stanju soka-besvesti-polu-suzene-svesti-agonije-čamotinje i propasti berze gledao i nijedan tajm-aut zvao.

Elem dakle u tom stanju raspada svesti, morala i svetskih berzi na teren ulazi pisac ovih redova i normalno stvar..... polako krece , ali ne jos u pravom smeru.

Mali Zlatan (ne Radojica) tvrdi , za vreme konačno sazvanog tajm auta, svojim autoritativnim-profesionalnim-kosarkasko-ispecenim-dubokim-kao-okean-plavim-kao-modrice glasom – NEMA PANIKE. To je bilo to – taj point ov nou ritrn – onaj nebeski glas – onaj sunčev zrak koji vas obasja kroz olujno sivo nebo puno belih (ne orlova Zlatane, sori) galebova.

Elem, taj epski moto biva vrlo brzo na terenu pretočen u relativno normalniju igru gde u zadnjim sekundama onaj nepredvidljivi-kreativni-ubiču-ga Soli salje neku loptu prema kosu i jos neindetifikovanoj nameri da:

Uspeva u onom poslednjem i mi nekako stičemo prednost. Tada Mali Zlatan (ne Radojica) postavlja svoje junačko telo na put broju trinaest iz protivničkog tima koji pravi petu licnu u napadu i oni mučenici nastavljaju sa četvoricom do kraja – koji je onim nemogućim košem vec bio negde overen.

Prasina se slegla, boj je završen, učinak i dalje 100% , a bog neka nam je u pomoci za buduće tekme jer ce sada onaj opisani anti-kvantni pokušavati da resi svaki krizni momenat.

Asaf                 35                    5
Zlatan              24                    1
Isa                   6                      3
Yoni                 5                      4
Soly                 2                      3
Maurice           -                      -
Ivo                   -                      -
Armand           -                      1

Kako se ovo desilo – ne zaslužuje bas mnogo price iz mog ugla. Ne secam se da sam u životu odigrao ne-precizniju partiju – bilo da je u pitanju školsko dvorište na Dorćolu ili neki malo ozbiljniji (nema mnogo ozbiljnijih) ambijent.

U celoj prici ima nekoliko stvari koje valja pomenuti, a nisu sve vezane za sport.

Protivnik je bio jedan slabiji-prosecan tim. Nisu imali visokih igraca pa je Veso trpao kako je hteo. Ja sam stigao iz Ciriha na sam mec. Totalno ispražnjen nakon ranog budjenja i celodnevnog sastanka. Onako nezagrejan ostadoh do kraja utakmice. Ubacih svaku trecu loptu, pokusavah da udjem u mech bezuspešno prvih 40 minuta, a onda sudije svirase kraj. Ma koliko los da sam bio ipak kada ti neko svira 8 puta korake na utakmici, a ti imas 47 godina i naučio si da hodas u skolinjaku Pere-Age i u Hramu Kosarke na Dorćolu u Zemlji seljaka i basketa na brdovitom Balkanu – nesto nije u redu. A sta?

Kratak opis sudija – ona – verovatno vec maturantkinja, sa sve rumenilom na obrazima i full-make-up varijantom došla da nam sudi – ili se uda. Ne znam.

On – nadobudni cetrdesetogodisnjak koji je odlučio da bude glavni igrac te večeri. Verujte vise su sudije imale loptu u rukama od bilo kog od nas. Sve sto lici, ne lici ili bi moglo da zalici na korake oni su uspešno odsvirali.

Dobro, shvatili ste do sada da mi nije bilo vece, te prestadoh sa ambicioznim pristupom , nastavih da delkam lopte, a nas tim se lagano digao, svi dadoše korektan učinak, a ponajviše, normalno Veso i novi momak – Omri.

Zaista dosadan mec sa izuzecima koji nemaju veze sa onim zbog cega smo bili tamo. Naime bese tamo jedan plavušan (opet) sa brkovima – u nekim cetrdesetim koji je igrao sa nekom čudnom negativnom energijom. Kada krece na ulaz sagne glavu i gadja te u bradu. Kada kreneš na ulaz namešta te naj-pederskije ne bi li te polomio. Normalno, pedagoški lakat je usledio nakon sto sam ga digao, on poleteo, video da nema oblaka i na putu dole nalegao pleksusom na levi-naoštreni-dorćolski-lagano-ugurani-lakat. Nista novo i nadasve najblaža mera koju je mogao da popije. Cak ni sudije nisu svirale (nije bilo koraka), a i lopta udje u kos (konacno).

Sve u svemu to ne bi bilo vredno pomena da na kraju utakmice kada smo se svi – ali ama bas svi – najkorektnije i najiskrenije izpozdravljali ne naidje on, i sa nekim smradom koji nas je lagano šokirao (bar one koji su culi) rece: "...zbog takvih kao sto si ti ljudi su rasisti...". Nije za verovati koliko me je zbunio! Prisao sam mu licem u lice na milimetar. Razmišljao sta ako... i nista ne učinih. Nista. Ne secam se da sam se tako nemoćno osećao. Imali smo nekoliko ružnih scena na parketu i nekoliko dobacivanja na adresu našeg imena, ali čemer i ponor i mržnja koja je ispovraćana iz usta ovog plavusana me je samo vratila na scenu iz "Kabarea" kada mali zapeva "Tomorrow Belongs To Me". Tako se to radi u Evropi.

(14) Vesso      24 (0x3,4x2,3x1-0x3,3x2,3x1-0x3,2x2,0x1-0x3,0x2,0x1) 2 fautes
(7) Omri          8 (0x3,0x2,1x1-0x3,1x2,0x1-0x3,2x2,1x1-0x3,0x2,0x1) 4 fautes
(15) Yoni         8 (0x3,0x2,1x1-0x3,1x2,0x1-0x3,0x2,0x1-1x3,1x2,0x1) 0 fautes
(9) Yoanne     6 (0x3,0x2,0x1-0x3,0x2,0x1-0x3,1x2,0x1-0x3,2x2,0x1) 2 fautes
(13) Ivo           6 (0x3,1x2,0x1-0x3,0x2,0x1-0x3,1x2,0x1-0x3,1x2,0x1) 0 fautes
(5) Isa              4 (0x3,0x2,0x1-0x3,1x2,0x1-0x3,1x2,0x1-0x3,0x2,0x1) 4 fautes
(6) Armand     2 (0x3,0x2,0x1-0x3,0x2,0x1-0x3,1x2,0x1-0x3,0x2,0x1) 1 faute
(11) Igal          1 (0x3,0x2,0x1-0x3,0x2,0x1-0x3,0x2,1x1-0x3,0x2,0x1) 2 fautes

POBEDA !!!

Dakle ko na nas krene iz mesta…

Dobro, skoro da je tako. Bili smo tokom cele sezone siguran fiks – u smislu ko na nas krene – zgaziće nas.

Izmakle su nam dve tri utakmice, ali sa dolaskom Vese dobili smo onaj mali faktor stabilnosti koji nosi prevagu.

Videćete po rezultatu koliko je tvrda tekma to bila. Kada su poceli da kapiraju da se nesto dešava, nasi casni protivnici su poceli da igraju smrdljivu igru. Zavukli su kolena u nase kvadricepse, prvo Vesi , a zatim i meni (verovatno po tome kako su procenjivali odakle im preti najveća frka), ne bi li nas izbacili iz igre. No...

Evo, ovako se to scase po zemlji Ženevskoj:

Prva četvrtina: Vesa skače za loptu na početku – kako je lasno sudija podbacio, Vesa je odbio, ja se u kontru stustio – ulaz, polaganje i ... pocelo je pocelo. U Sali je bilo extremno hladno – pa smo poceli relativno ne zagrejani i u odbrani i u napadu. Naročito u odbrani - sto je ovima dalo sansu da trpaju sve sto su hteli. Zapaziće te da su "prljavci" skoro polovinu koševa dali u prvoj četvrtini! Armand (Dva metra – 5 sekundi od misli do pokreta) nas izluduje svojim suludim pasovima kroz noge, iza ledja i ostalo, dok za isto vreme ne ume da pocese nos, a da se ne ubode u oko.

Druga četvrtina: Teret se malo rasporedjuje na ostale. Vesa se buni, ali sam nekako imao filing da je neophodno da svi "udju" u igru. Normalno, on, kao jedini pismeni basketas od svih nas se malo jezi od poteza "ne-petogodišnjeg" koji ipak , glede i unatoč fizici, estetici i ostalim plemenitim naukama uspeva da ubaci loptu kroz obruč i sto je najvažnije – čovek cuti i igra. Odbranu smo zaista stegli i oni ubacuju samo sest poena za celu četvrtinu. Osećam da imamo igru – prvi put. Niko nervozan, svi slušaju i rade sto im se kaze – zaista ličimo na tim. Novi momak – Omri, ima basketa u nogama (manje u rukama) jak, skače sa ovim smrdljivcima i uzima lopte u odbrani. I dalje u napadu – nema ofanzivnog skoka, ali , vidim – ide nam. B & B sa klupe daje dobre savete (iznenadjujuce).

Treca četvrtina: Mi počinjemo da ih gazimo, a oni da biju. Jedan smrad, plavušan istanjene kosice, jak, nije los, ali jednostavno smrad (trajao bi na Dorćolu 15 minuta bez razlupanog nosa) kuka na svaki kontakt, afektira i kvarno saplice. Morao sam da zaradim jedan faul na njegovim rebrima, ali se bar drzao podalje u nastavku. Za to vreme Vesu su namestili u koleno u reketu, a mene pri ulasku uz aut-liniju isto tako. Lepo objasnim sudijama, da ili sviraju ili odmah zovu ambulantu i policiju jer nece na dobro da izadje. Ne razumeju Svajcarci.

Četvrta četvrtina: Ja lepote! Oni u stanju smrdljive agonije. Kako im namignem na gore – oni skaču, kako finta na levo – oni u zid. Hoce da pobede – cudno, pa zar ne kapiraju da večeras to nece moci. Cak i sudije počinju da razumevaju da nije sve sto do sada nisu videli ujedno i prekršaj. Produženi dvokorak. Naskok pa iskorak – sve pošteno prolazi , a papani padaju na svaku foru. Joj, mnogo lepo. Mnogo stameno. Armand u zadnjim minutima deli "bananu za bananom", oni mučenici, bi da sutnu – ne moze, da udju – ne moze, da ubace unutra – jedino sto uspevaju je da im uzmemo loptu, iskontriramo ih, udjemo pod njihov kos, ne šutiramo – nego vratimo za ceo napad.

Dobismo ih bez panike, elegantno i moćno, a oni i nisu toliko slabi – tukli su nas i ove i prošle godine kada smo imali jaci tim.

Možda je vreme da prestanemo da igramo – cisto ono - bolje ne moze. Ili...

Maccabi         54      (16, 28, 39)
Bernex II       48      (22, 28, 38)

Marqueurs:
(14) Vesso    21 (0x3,3x2,0x1-0x3,2x2,0x1-0x3,3x2,3x1-0x3,1x2,0x1) 0 fautes
(5) Isa            18 (0x3,3x2,0x1-0x3,1x2,0x1-0x3,1x2,0x1-0x3,4x2,0x1) 3 fautes
(15) Yoni       7 (0x3,2x2,0x1-0x3,0x2,0x1-0x3,0x2,0x1-1x3,0x2,0x1) 3 fautes
(19) Yoanne 4 (0x3,0x2,0x1-0x3,2x2,0x1-0x3,0x2,0x1-0x3,0x2,0x1) 5 fautes
(8) Omri         2 (0x3,0x2,0x1-0x3,0x2,0x1-0x3,0x2,0x1-0x3,1x2,0x1) 2 fautes
(11) Igal        2 (0x3,0x2,0x1-0x3,1x2,0x1-0x3,0x2,0x1-0x3,0x2,0x1) 1 faute
Et (6) Armand 1 faute, (13) Ivo 0 fautes.

Eto nas ponovo na parketu! Ja bogami bejah u medjuvremenu u Beogradu u dužini od sest dana ili 2,5 Kg (being a newly established mesurment for extensive Belgrade visiting).

Taj se detalj nije dao osetiti na terenu, ali temperatura od 37,8 Boga mi jeste. Igrali smo protiv tima sastavljenog od 11 mladih lavova i jednog starijeg lava , koji je opet bio bar 10 godina mladji od našeg najmladjeg lavica.

Nosili smo se junački do pola utakmice, kada oni zaigrase "one on one" , kada sudije (najgore do sada) ne videše jedno desetak faulova, i kada nase baterije definitivno stigoše do kraja.

Imamo pojačanje u liku Vese, skoro dva metra visokog bivšeg krila Bosne i Šibenika, sada u dobrim pedesetim godinama i sa pokidanom ahilovom tetivom pre 7 meseci. Jasno , uspeo je da ubaci dobru cifru, ali je istovremeno proizveo efekat fokusiranog slepila kod mene te sam 99% posto vremena pokušavao njega da nadjem, sto u situaciji kada je on na drugom kraju terena, a oko mene tri lava sa iskeženim zubima reze i grebu, daje kao rezultat lagani kolaps moje motorike u drugom delu meca.

Armand – nije losa odbrana i pravio dobro prostror za Vesu u napadu. Par smesno lakih lopti izgubljeno.

Soly- kreativni – u klasičnom moronskom modu ljutnje nakon sto uradi apsolutno suprotno od dogovorenog.

Sve u svemu poginuh na ovom mecu kao nikada do sada, natrčah se, naulazih se, nadobivah se batina, podelih laktova da me zabolese i ...opet izgubismo.

Vesso      29 (0x3,3x2,0x1-0x3,5x2,2x1-0x3,1x2,4x1-0x3,1x2,3x1) 1 faute
Isa                    9 (0x3,2x2,0x1-0x3,0x2,0x1-0x3,1x2,3x1-0x3,0x2,0x1) 4 fautes
Ivo                    7 (0x3,0x2,0x1-0x3,1x2,0x1-0x3,1x2,0x1-0x3,1x2,1x1) 3 fautes
Yoni      5 (0x3,0x2,0x1-0x3,1x2,0x1-0x3,0x2,0x1-0x3,1x2,1x1) 3 fautes
Armand 2 fautes,
Soly 0 fautes.

Igrali smo protiv "Geneva Devils" postave od pre nekih 10-15 godina. Svi odreda pravi igraci, izmedju 30 i 45 godina, u izvrsnoj kondiciji. Igraju snazno, sutiraju dobro, skacu jos bolje. Menjali su odbranu zona-covek kada god bi smo se priblizili.

A, Boga mi priblizavali smo se non-stop. Poveli smo i vodili prvih par minuta utakmice (nista nije bolelo, pa je pisac redova imao 100& ubacenih u toj cetvrtini). Pod – ne parket, uglancan do leda, a tako smo se i klizali po njemu. Jednom krenes u nekom pravcu – nema nazad. Umelo i da posluzi – jer ovi tamo, kao pravi giraci reaguju na finte, dok ovi nasi apsolutno ne kapiraju kada ih neko fintira nego … u meso.

Mnogo lepa tekma, oni igrali jako i fer. Mi igrali uobicejeno, samo sto ovaj put pisac nije, copao, gledao lopte kako prolaze nego se malo i razleteo po terenu. Bila uzivancija. Bilo svega, presecanja lopti, ulaza, trojki, asistencija…

Yoni-The Fish bio snajper. Trojkice I sutevi sa poludistance sa vrlo lepim procentom.

Soly-Kreativni – odigrao sa nenormalno malim "rashodom" (ili je meni pomogao apaurin od 5000mg pred utakmicu) od samo cetiri uzastopne lopte koja nije uspeo da izvede I koje su sve presekli I nase vodjstvo (opet) ode u …

Yoann – secate se najmladji, krupni momak bez mnogo kosarke, ali mnogo mozga. Vrlo koristan – odlicno dodavao I pravio blokove I ubacivao takodje.

Armand – teska utakmica za njega – morao celu da je odigra, nema daha, oni brzi jaki I skacu dobro – on nekoliko vrlo lepih "banana" I blokova.

Sve u svemu (a I kamera je zabelezila – pa ko hoce da finansira nas tim moze da kupi prava prikazivanja) bilo je to lepo vece, a najlepse je bilo kada sam presekao jedno dodavanje po levom krilu, sjurio se u cosak za trojku, skok…sut…faul…ljubim zid…sudija svira…lopta samo radi sphflush kroz mrezicu (cujem – a ne vidim – zid ljubim nos mi krvav…). Jos jedno slobodno bacanje, a sudija - pazite sudija vice Katash-Yad Eliahu! (ko ne zna Katash je bio mnogo dobar bekac Makabija I Panatenaikosa, a Yad Eliahu je deo Tel-Aviva gde je dvorana).

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Maccabim,
It was a real pleasure playing last mach, even with two very painful, and unpleasant injuries.

It really looked like every, and each one of succeeded in getting a good balance between full commitment to the game and team-mates, good spirit, maximum achievement, responsible approach to every action…

It looks like the more I am injured, and less I can give the more quality rest of the guys find in themselves. Hm – I will bare that in mind…

The opponent – very good players, younger and middle age. All in good shape. All with good skills. They were 12. Good management from the bench. Replacements at time. No big shooters from big distance that allowed us to play narrow zone. They played one on one – which allowed us , on the other hand, more space for individual actions. I was so sorry I was injured – one on one - that is a game I like the most.

We played the best we can - given present conditions (number, practice, structure of players). If you allow me to say few words on each of us:

v B & B (Bold & Beautiful) – the very best match so far. Gave all his hart and brains and that was visible on the court. Was always ready to give even more – could improve how to schedule the strength throughout the match. Very good defence. "Kavesa dura" it is pity he is not a Sephardic otherwise it could have been understandable to him.

v Soly – the very best match so far. Much less balls have been kept for longer than necessary. Played faster – meaning - was giving simpler balls that resulted in more balls exchange between us, that eventually opened gaps in their defence. That is the direction to improve – not every ball has to be assistance for a point. Point is something that needs build up. Good efficiency. Good defence.

v Yoni – standard match. Sniper – approximately 60-70% efficiency. Good, reliable, gave what was expected. Penetration with dribbling that he makes is something that never looks promising when he starts-but he always gets under the basket – and than it is either fault or a point.

v Armand – good match. Good defence. Good offence. Really becoming extremely reliable (and tall) factor in our game. Good openings to receive the balls. Good catches, good rebounds. Finish can be better.

v Yoann – good match. I have a feeling he is playing better when I am playing better. Maybe I am wrong-but it seems that my mobility influences his – this match I was little bit static so couldn't give him enough useful balls. Extremely good defence – very important rebounds. Constant threat to opponents defence – should improve finish. Finds himself at a good place at good time, lacks somewhat the finish. We can improve it a lot with little bit of practice.

v Me – each leg hearts while different movement is made. Not a lot of space for manoeuvres. It is an awful feeling when you see a ball passing few centimetres from you, and you could have catch it easily, still, a sharp start can tare your muscle…so you just look and wave your head. Still passing a ball was not that much of a problem, and few shots made – not a bad game for a crippled loudspeaker…

Most important – I hope we are starting to realize that even if we play very good we are still far from winning, but very much enjoying the game. This really is a meaning of us participating these competitions.

Last year we have been winning few matches, but the atmosphere was that heavy (mostly due to unrealistic expectations) that coming to matches was nothing but torture.

Let's try to get better without the imperative of winning. Let's try to give everything, without being innerved. Let's try to play responsible way without getting to serious.

If we can't connect un-connectable, if we can't do un-expectable – than we are not Jewish. Ha – how about this one!?

v      Ivo (B&B)14
v      Soly        7
v      Yoann     7
v      Yoni        6
v      Isa          6
v      Armand    6

Ako pitate "Snajpera" - Yonija iz nase ekipe kako je on video ovaj mec – verovatno bi vase čitanje završilo utiskom – zamalo da pobedimo. Čovek je šutnuo 88 (cvetova za druga Tita) lopti od kojih su sve pogodile konstrukciju kosa – te se ne moze reci da je skroz omašio jer je neke i proturio kroz obruč.

Prva četvrtina je protekla pod utiskom (normalno utopijskim) da imamo sanse i da pobedimo, a onda su oni uveli u igru prave igraće, ubacili u drugu i otišli brzo, jako i daleko ostavljajući nas da njušimo njihov auspuh.

Imali su dvojicu igraca visine nategnutih 135 Cm koji su i takvi uspeli da otmu nekoliko lopti pod nasim košem, imali su nadobudnog zajapurenog jodlera koji se lozio motajući u svojoj glavi ko zna koji film, urlajući i na najmanji dodir i izvodeći čudne pokrete koje je video na televiziji u momentima kada neki crni momak sa brojem 23 na ledjima leti od vrha reketa da bi zakucao – samo sto ovaj njihov od vrha reketa pa do kosa...evo jos uvek je na putu...

Imali su i dvojicu blizanaca pa smo morali da ih čuvamo s ledja da bismo znali da ih razlikujemo po brojevima – to je nekako rezultiralo time da su uvek bili ispred svojih cuvara i trpali li trpali. Strange isn't it?

Imali su i jednog Hip-Hop plavusana koji igra tako dobar basket da mi je bila čast kada je igrao presing na mene. Normalno – to ga je malo bolelo, malo se bunio, ali j...ga basket nije piknik.

Soly – vispreni, komplikovani, dobronamerni i statični koji šutira 9 lopti i nijedna ne ulazi, koji igra iznenadjuce dobru odbranu ovaj put i standardno je pogrešan i guseci u napadu.

Armand – preko 205 Cm i 120 kila žive vage, gde signal od glave do ruku putuje li putuje, koji uvek daje sve od sebe i čovek ne moze da mu zameri nista – no učinak...

Youann – mlad momak – drugi put sa nama. Četiri godine nije igrao, malo zna, ali strasno brzo kapira. Ima ljudi sa kojima sam odigrao celu prošlu sezonu i jedina stvar koju sam ih molio je da odigramo pick & roll jedan, jedini put i ...nikad to ne videh. Ovaj momak – koji to nikada nije odigraodo sinoć, je odmah skapirao u cemu je rec i 50 % onoga sto sam ubacio je njegovo.

Ivo – the gratest, the boldest – vrlo kvalitetan mec – racionalan (iznenadjujuce) – nije mnogo ubacio jer je morao da sedi za zapisničkim stolom trećinu utakmice. Bice nesto od njega , mlad je – naucice – pa nema ni sest banki...

Igal – nepetogodisnji – hiperaktivni – nenormalno jaki i brzi i sam sebi neuhvatljivi bacac cigli – uspeo da ubaci nesto, odbranio i oteo mnogo. Bio malko tužan kada mu je jedan stokilas zamalo izbio oko, ali se brzo vratio (onako krvav) u igru i opet razbio nekoliko kontri. Nastavi li da igra sa nama – mozda ga i obuzdamo i napravimo pokusaj igraca od njega.

Yoni – "The Fish" kako ga svi zovu. Smesan tip do bola na terenu. Van njega vrlo ugledan inženjer – ali kako bi Mica Orlovic rekao - "Da , ali nije bitno". Elem nekako je sebe ubedio da je ovo njegovo vece i sit se nasutirao li nasutirao.

Najposlednjiji – ovog valjda vec poznajete – misli da je najpametniji, najbrži, najlepši – jednostavno klasičan basketas sa Dorcola iz skolinjaka Pere-Age – na privremenom gostovanju na parketima podno Alpa. Ovom prilikom dobro igrao do trece cetvrine, sa vrlo dobrim procentom, a onda se povredio i izfingirao ostatak igre. Kazu da mnogo prica na terenu – ne verujem – u stvari nisam ga čuo zato sto stalno nesto kenjam ovima okolo...

(15) Yoni 9 (0x3,3x2,0x1-0x3,0x2,0x1-1x3,0x2,0x1-0x3,0x2,0x1) 2 fautes (1-0-1-0)

(11) Igal 6 (0x3,1x2,0x1-0x3,1x2,0x1-0x3,0x2,0x1-0x3,1x2,0x1) 3 fautes (0-1-0-2)

(9) Yoann 4 (0x3,0x2,0x1-0x3,0x2,0x1-0x3,1x2,0x1-0x3,1x2,0x1) 3 fautes (1-0-1-1)

(6) Armand 2 (0x3,0x2,0x1-0x3,1x2,0x1-0x3,0x2,0x1-0x3,0x2,0x1) 3 fautes (1-2-0-0)

Vas reporter nije bio prisutan svojim otelotvorenjem, ali se uljudno sve iz Brisela (nase buduće prestonice) javljao i pratio razvoj dogadjaja.

Ukratko – najbolji igrac tog meca, oberefikasni, nadasvekorpulentni, bold & beautiful Mr. Jelinek je izgleda ponovo u zenitu karijere (nakon pauze od dvadesetak godina) te je zamalo uspeo da nas dovede do prve pobede. Izgubismo za dlaku sa jedva 60-ak koševa razlike:

E sto je mnogo mnogo je, a sto je malo jos je manje. Sada nas je samo pet. "The Bold & beautiful" je otisao na "Bejahad", a protiv nas je mlada ekipa sa 4-5 tamnoputih momaka.

Pocinjemo. Nepetogodisnji (secate se to je onaj sto nije igrao 5 godina – ako ikada)je tu. Onaj kreativni od 51–e godine gusi loptu do bola I jednostavno smeta – uvek je na pogresnom mestu u pogresno vreme. Trudim se da ga ne ujedem za nos od besa, ali on zaista nista ne kapira. Oni - klinci – gladni, brzi, seku lopte bez pardona. Nemaju neki sut, ali I ono sto promase uvek dohvate.

Tajm aut, pokusavam da objasnim "kreativnom" da lopta mora da ide brze, da ne gusi, da ne mora da pokusava non-stop da proigra, da je jednostavno I bezbedno doda. Normalno nije skapirao. Karlo ispod kosa zaista vodi lavovsku bitku. Nepetogodisnji je u takvoj navali euforije da ga ni pogledom ne stizem, skace, trci, baca ciglu I dalje I ponekad doda normalnu loptu. Yoni – nas tihi igrac koji ima nenormalno precizan sut sa poludistance se bori kako zna I ume. Malo je krut (malo vise), ali nekako uspeva da driblingom, koji vodi do visine pazuha, udje ispod kosa I iz zicera promasi.

Odmice igra, ja sam zacepio gubicu I nerviram se u tisini. Uzimam sledeci tajm-aut. OK – ide li ovo? Nepetogodisnji pocinje da mi objasnjava zasto po njegovom misljenju I kako po njegovom misljenju… Ama braco ide li ovo pitam?

Dakle da se dogovorimo. Soli (kreativni) desno gore, Igal (nepetogodisnji) levo gore, Yoni I Karlo dole. Minimum tri pasa napolje pre nego se ista pokusa prema kosu – jel' mozemo tako tri sledeca napada? Ne ocekujem da pobedimo, ali dajte bar da probamo da se utreniramo bar malo, jer ovako rizikujemo da ubijem nekoga, a samo nas je pet.

Izgleda da je pomoglo! Cak smo igrali jedno pet minuta normalan basket. Svakao smo pukli, ali smo, nadam se bar malo napredovali. Eh samo da nam je tu "the bold & the beautiful" kako bi ih razbili (od smeha). Ovako su oni nas – stvarno k'o da su na "tripu" nisu prestali do kraja da se loze, igraju jaku odbranu I da trpaju – pa gde je tu postovanje prema starijem.

Strelci:
(5) Isa          16 (0x3,0x2,0x1-0x3,2x2,2x1-0x3,1x2,0x1-0x3,3x2,2x1) 1 faute
(11) Igal        7 (0x3,0x2,1x1-0x3,2x2,0x1-0x3,1x2,0x1-0x3,0x2,0x1) 0 fautes
(15) Yoni       6 (0x3,0x2,0x1-0x3,0x2,0x1-0x3,1x2,0x1-0x3,2x2,0x1) 4 fautes
(8) Carlo        2 (0x3,1x2,0x1-0x3,0x2,0x1-0x3,0x2,0x1-0x3,0x2,0x1) 4 fautes
(6) Soly         0(0x3,0x2,0x1-0x3,0x2,0x1-0x3,0x2,0x1-0x3,0x2,0x1) 2 fautes

Nas samo sest – od kojih neki nisu igrali zadnjih pet godina basket, a da li su uopste ikada - videcu za koji minut na parketu. U svakom slucaju osim Ive I mene niko nikada nije igrao zajedno. Bice to jedna seksi utakmica (if you know what I mean…) protiv tima koji je prvi ili medju prvima vec duze vreme, u kome igraju bivsi centri Hapoel Tel-Aviv-a – Fran Costello, I jos nekolicina perfektnih eks-profesionalaca.

U staroj dobroj Jevrejsko-Izraelskoj tradiciji, onaj sto nije igrao zadnjih pet godina pocinje da nam objasnjava kako treba da igramo… OK kaze Zule sa Dorcola, iskuliraj.

Pocinje utakmica. Prilikom rukovanja sa sudijama objasnio sam im da smo dosli da pobedimo I da nam ne prave probleme. A sada – svi na svoja radna mesta! Znam da bi jedan covek sigurno bio ponosan na mene u tom momentu – steta sto nije u mogucnosti da prati nase utakmice iz Seveningena…

Mnogo su jaki, igraju kul I trpaju nas sa svih strana. Nije bitno – mi pokusavamo da se izpovezujemo, izmenjamo lopte, probavamo sut (ko ga ima). Onaj nepetogodisnji igrac uporno radi protiv Njutna pokusavajuci da sut bez luka ubaci odozgo u kos.

Drugi kreativac u nasoj ekipi je na "gistro" prodao nekoliko lopti pokusavajuci nesto sto ne verujem da je u zivotu ikada uspeo da uradi, a I ako jeste sada mu je 51-a godina pa…

Novi momak. Carlo. Mlad 30-ak godina. Jak kao zver, borben, bez mnogo basketa u nogama , ali neverovatno snalazljiv, pod kosem se nosi sa trojicom dvometrasa.

Prvu cetvrtinu pucamo debelo. Drugu cetvrtinu smo cak uspeli I da odigramo vrlo dobro – a sigurno najbolje sto u datim mogunostima mozemo. Jedino me sudije prodaju non stop (samo jedan faul sa slobodnim bacanjima) izgleda da nisu razumeli zasto smo tu.

"The Bold & beautiful" je pod kosem I trpa li trpa – hrabro. Moja malenkost obigrava, ulazi, sutira, pao je cetrnaesti kilometar, ali nikada nece Kadinjaca…

Strelci:
(5) Isa          14 (0x3,2x2,0x1-0x3,2x2,2x1-0x3,0x2,0x1-0x3,2x2,0x1) 2 fautes
(13) Ivo        10 (0x3,0x2,0x1-0x3,3x2,0x1-0x3,2x2,0x1-0x3,0x2,0x1) 0 fautes
(8) Carlo        6 (0x3,1x2,0x1-0x3,0x2,0x1-0x3,1x2,0x1-0x3,1x2,0x1) 5 fautes
(15) Yoni       4 (0x3,0x2,0x1-0x3,0x2,0x1-0x3,0x2,0x1-0x3,2x2,0x1) 4 fautes
(6) Soly         2 (0x3,0x2,0x1-0x3,1x2,0x1-0x3,0x2,0x1-0x3,0x2,0x1) 1 faute
(11) Igal        1 (0x3,0x2,0x1-0x3,0x2,0x1-0x3,0x2,1x1-0x3,0x2,0x1) 0 fautes