BEJAHAD 2007

Ovogodišnji, osmi susret Jevreja sa tla nekadašnje Jugoslavije, održan je prvi put u lepom gradu Opatiji. Skupu je prisustvovalo je 360 gostiju iz 24 zemalja. Reč svečanog otvaranja ove manifestacije pripala je predsedniku Hrvatske, Stjepanu Mesiću. Učesnike i goste pozdravili su i predstavnici tri konfesije, jevrejske muslimanske i hrišćanske, dr Vladimir Šalamon, Amir Muzur, Zlatko Komadina i Sarik Tara.

Program je bio raznovrstan i zanimljiv. Zbor “Lira” iz Zagreba priredio je koncert “Bejahadu s ljubavlju”, dok je novosadski “Maajan” iste večeri izveo scenski nastup. Kada bi se navodila samo imena autora i njihovih novih dela ne bi bilo dovoljno prostora u uvodniku Mosta. Svih sedam dana organizovana knjižara u hotelu Adrijatik, gde su mogle da se nabave nove knjige, bila je okružena bezbrojnim kupcima.

David Albahari doputovao je iz Kalgarija da bi njegov književni opus predstavio Mihailo Pantić koji je tim povodom došao iz Beograda. Ilustrovani Leksikon Judaizma Elija Taubera promovisao je Jakob Finci. Obojica su Sarajlije, što svakako nije potrebno naglasiti. Na ovogodišnji konkurs stiglo je 25 priča iz raznih krajeva sveta. Prvu nagradu dobila je priča “Jomim noraim” Eve Ras iz Beograda. Druga nagrada, Kamin”, pripala je Tatjani Cvejin iz Novog Sada, a treća, “Stvaranje Eve”, Jasminki Domaš koja živi u Zagrebu. Žiri je predložio da se drama “Navot Hajizraeli” Avrahama Omrija, iz kibuca Šaar Haamakim, ponudi zagrebačkoj židovskoj školi, koja bi na osnovu teksta mogla da realizuje predstavu. Vredno je napomenuti da je autoru 93 godine. “Ad mea veesrim”. Pažnju publike privukla je promocija još jedne knjige “1941 – godina koja se vraća” Slavka Goldsteina, za koju su prikaz dali kritičari Miljenko Jergović iz Zagreba i Ivan Lovrenović iz Sarajeva.

Program Bejahada nije bio orijentisan samo ka pisanoj reči. Bile su zastupljene i druge grane umetnosti – slikarstvo, muzika, kinematografija. Svake večeri priređen je koncert, a videli smo i dva sjajna izraelska filma, reditelja Avi Nešera “Na kraju sveta – levo” i “Bonjour, gospodine Šlomi”. Dirigent Oskar Danon održao je, uz muzičke ilustracije, predavanje “Kako slušati i uživati u klasičnoj muzici”. Buran aplauz usledio je i nakon koncerta ciganske muzike “Ramo, Ramo druže moj” muzičkog sastava iz Novog Sada “Apsolutno romantično”. Ne manji odjek imao je i “Elias Meiri”, sastav iz Beča sa solistkinjom Timnom Bauer. Nastupali su sa programom “Pesme Jerusalima i Mediterana”. Bejahad se odužio i gradu domaćinu programom “Tragovima Židova Opatije”, Sanje Delogu–Simper i Eugena Kumičića.

U kongresnoj dvorani hotela priređena je izložba slika Gabrijele Hajzler iz Novog Sada. Uvodnu reč dao je Zlatko Bourek iz Zagreba koji je, takođe, imao svoju izložbu u Paviljonu “Juraj Šporer” sa Ismarom Mujezinovićem, slikarom iz Ljubljane. O Jevrejima Zemuna održao je predavanje, uz foto–izložbu, Nenad Fogel. Učenici židovske osnovne škole “Lauder Hugo Kon” iz Zagreba izveli su program “Hanuka lampe” i “Purim rap”. Ne treba pominjati da su najmlađi učesnici opatijskog programa bili žestokim aplauzom pozdravljeni od publike. Na velikoj letnjoj pozornici jedne smo večeri bili na koncertu “Theatruma Instrumentaruma” Monija Ovadije iz Milana, koji su izvodili muzičko–scenski projekat.

Ipak, mora se reći, da uz svu svežinu i umetnički doživljaj u ovom susretu, najveće interesovanje privukla je tema “Dijaspora kao domovina” koja nije bila odabrana samo za okrugli sto, gde je moderator bio Žarko Puhovski iz Zagreba, a učesnici David Albahari, Daša Drndić (Rijeka), Ana Šomlo (Natanija), Predrag Matvejević (Rim), Slobodan Šnajder (Zagreb), već je to bio i siže mnogih razgovora, vođenih u Opatiji koji nisu nosili taj naslov. Kako ljudi doživljavaju nekadašnju domovinu, vide li u njoj dijasporu ili je to svet u kome su našli samo utočište, bila je prisutna misao. Slobodan Šnajder je u jednom trenutku rekao “da se kod ljudi koji potiču sa prostora od Vardara do Triglava oseća tako čvrsta nostalgija da je možeš seći nožem”. To je na izvestan način i tema nove knjige Predraga Fincija, koji sada živi u Londonu, “Tekst o tuđini”, sa likovnim prilozima Mersada Berbera. Promoter je bio Dimitrije Savić iz Zagreba. Predavanje “Od iluzije do društvene zablude” o Hani Arendt, jednoj od najznačajnijih savremenih filozofa, veoma iscrpno dao je Žarko Puhovski.

Jedno je veče bilo posvećeno “Pravednicima među narodima” muslimanima iz Bosne, koji su za vreme Drugog svetskog rata spasavali Jevreje. Voditelj je bila Miriam Aviezer iz Tel Aviva, a veoma dramatično saopšten doživljaj svog prelaska iz jedne vere u drugu ispričala nam je kći pravednika, nekada Aida iz Sarajeva, a danas Sara Pećanac iz Jerusalima, koja je izabrala Izrael za svoju domovinu i sada je vodič u Jad vašemu.

Ali, nije sav program bio posvećen prošlosti i ozbiljnim temama. Jedan ceo dan je prošao u izletima na Brione i Rovinj, prelepom istarskom prostoru. ”Međuigre od 0 do 24” dramskih umetnika Seke Sabljić iz Beograda i Zijada Sokolovića, sada iz Beča, svojim neprevaziđenim šarmom i smislom za humor primorali su nas da ih prekidamo neobuzdanim smehom i aplauzom.

O životu i radu Ženi Lebl, povodom njenog 80. rođendana, govorio je pisac Filip David, a Ženi nam je svoju životnu priču, uz porodične fotografije na ekranu, sama ispričala. Ovog, poslednjeg dana Bejahada, posvećenog Izraelu, arhitekta Sadija Mandel prikazao nam je i objasnio kako su u Arecu restaurirana stara naselja. Videli smo snimke arheoloških iskopina, obnovljenih u savremeni ambijent. Meni je preostalo vreme da govorim o savremenoj izraelskoj književnosti u 45 minuta, o kojoj bi se moglo pričati danima, da je za to bilo vremena.

Mora se odati svako poštovanje i čast dr Vladimiru i Blaženki Šalamon, koji su sa timom saradnika, Sanjom Samokovlijom i Dolores Bettini, uložili još jednom trud da nas veoma spretno uvedu u prošlost i vrate u sadašnjost mnogim slikama, pričama, u divnoj Opatiji, da je sve besprekorno bilo organizovano i gde smo saznali mnoge stvari o kojima nismo ništa znali i obnovili ono što smo počeli da zaboravljamo, a što je najznačajnije, družili smo se sa starim i stekli nove prijatelje.