Bejahad je bio, a na
Bejahadu…..
A na
Bejahadu, 360 ucesnika, iz celog sveta.
Zahvaljujuci
terminu odrzavanja Bejahada, u Avgustu, pre pocetka skolske godine i pre
svih predstojecih praznika, ja sam ove godine uspela da prvi put sa decom
dodjem na Bejahad
Dosla
sam sa decom namerno, pored nagovaranja mnogih da dodjem sama i slobodna,
Povela sam ih da im pokazem kako prijateljstva zapoceta u njihovim godinama
na slicnim letovanjima na koja i one danas idu, mogu da traju i da se
odrzavaju citav zivot.
Htela
sam da se pohvalim i malo pred decom pravim vazna starim poznanstvima,
druzenjima i drugarstvima, koji traju citavih cetrdesetak godina, pa i vise.
( Nemislite valjda da cu precizno da vam kazem koliko).
Htela
sam da vide da rastojanja , kontinentalne i ostale prepreke nemoraju da
prekinu drugarstva i prijateljstva zapoceta u ranoj mladosti.
Htela
sam da osete prijatnu, intelektualnu, zabavnu, kulturnu, punu humora,
prijateljsku atmosferu koja je vladala medju nama, ucesnicima Bejahada.
Deci
sam objasnjavala ko je ko, pricala im anegdote vezane za pojedine licnosti,
pokazala sam im neke moje morske simpatije. To ih nije narocito
impresioniralo, iako sam ih ubedjivala da su to tada bili mladi, vitki,
preplanuli i mnogo zgodni momci.
Objasnila sam im da su nasa poznanstva i prijateljstva pocela u njihovim
godinama, u nekim nasim Sarvasima. Nisu bas bile strpljive. Cekalo ih je
drustvo. Drustvo na Bejahadu koje su upoznale ove i prethodnih godina u
Sarvasu i Bugarskoj. Eto posejali smo buduci Bejahad.
Mislim ipak da sam dovodeci ih na Bejahad, uspela da dodam jos jednu kockicu
u njihov mozaik sveta, na temu:”The World is a friendly place”.
Skoro
sve ucesnike sam prepoznala, neke odmah, neke uz dodatno podsecanje. A i
oni mene.
Tesko
je opisati osecanja i emocije koje su izvirale i preplitale se pri svakom
susretu sa drustvom sa letovanja, sa masom poodraslih decaka i devojcica od
kojih sam neke zadnj put videla kad smo imali nekih osamnaestak godina.
Eto
toliko o emotivnim utiscima, a mogla bih o njima, mnogo mnogo vise….
Organizacija je bila besprekorna.
Kasrut ispostovan, Rabin DaDon, prvi rabin Marokanac, koga sam cula da
tecno govori Hrvatski. Prijalo mi je da na negovoj radionici cujem
tumacenje Halahe, onako kako to u Izraelu, ortodoksni rabini cine, a jos na
Hrvatsakom. I to je to .
Hotel
vise nego adekvatan, cene nize za barem 30% nego za redovne goste, sto me je
posebno obradovalo. To su Vlada i Sonja dobro odradili.
Preko
puta hotela je plaza, gde smo se lepo brckali kao u pesmi:
Sunce nas greje,
osmi mesec se smeje,
more se meskolji
mi malobrojni kupaci
hvatamo zadnje
uzitke leta,
hrabro kao vojnici
lovimo preostale sunceve zrake
i gledamo kako se leno ljuljuskaju barke.
Opatija, sa svim svjim urbanistickim I prirodnim
lepotama, istorijom, poezijom
i romantikom najlepse setacke staze uz obalu,
kazinima na svakom uglu, prelepim ,
parkovima ..kako to poznata pesma kaze.
Opatijo bajna, biseru jadranskog mora,
u svom divnom skladu
ti
lepa si noću,
prekrasna kad osvane zora
tvoj val što se pruža ,
tvoji vrtova ruža,
sto
o proslosti sapcu,
snivaj opatijo bajna,
ti
si najljepša tajna
i moj najlepsi san.
Ovogodisnji program bio je sasvim sigurno veoma raznovrstan. Za svakoga po
nesto.
Tokom
sedmodnevnog trajanja ovog bogatog programa koji se temeljio na fino
osmišljenom spoju koncerata, promocija knjiga, muzičko-scenskih nastupa,
izložbi slika i fotografija, predavanja, filmskih projekcija, pozorisnih
predstava, okruglih stolova i kreativnih radionica - svakodnevno su se
smjenjivali iz sata u sat. Službeni program ove kulturno-umetničke smotre
započeo je pozdravnim govorima, i nastavio se raznovrsnim sadržajima u
čijem su kreiranju i predstavljanju sudelovali mnogi u svietu poznati
umetnici i intelektualci. Sve
na jednom mestu. Gde toga
ima?
Zaista, ova jedinstvena manifestacija Jevrejske Kulture, u drustvu starih
prijatelja iz celog sveta, (neko je nabrojao 24 drzave), zabavni program,
svake veceri, i sve to carobno u ambijentu Opatije,
Uz
kupanje na plazi preko puta hotela, izletima na Brione i u Rovinj.
Kako
je sve to stalo u nedelju dana neznam,
Najdraza su mi bila caskanjima uz kaficu sa “rajom” iz Sarajeva, nasim
Zagrebacanima, pa sa predstavnicom Slovenije, pa svim ostalim divnim
prijateljima iz exYugoslavije, Izrela i Sveta.
Gde
na jednom mestu moze covek da se smeje sa karizmaticnim toplim Panonskim
Tomikom, da slusa Rasu kako peva kao nekada, pa viceve Jakicine, da ponovo
cuje Mirjam u originalu, kako nam u autobusu prica vic o kafi i pticama, (sta,
neznate vic…), da cujemo Vesnine poklike i bogat repertoar socnih izraza, da
razgovara sa Danilom , Gidijem, Jelenom…….Neponovivo.
Secanja na letovanja… Boze koliko uspomena…..
Opet
mi se razsentimentalisase misli.
Round Table Discusion, otvorila je mnogo razlicitih pogleda na temu
Dijaspora kao domovina.
Culi
smo misljenja izlagaca i ucesnika.
Ako
bih htela nesto da dodam ili predlozim za iducu godinu, to bi bilo vise
ovakvih “Round table discussions”.
Volela bih da vidim vise dinamicnih tribina, diskusija, da cujem sta moji
ispisnici misle o aktuelnim temama. Vise radionica.
Moglo bi da bude manje promocija, znam da su promocije vazne, ali sam ja
utekla na plazu, (bas kao nekada na letovanjima sa predavanja) posto sam
neke knjige procitala, a ostale cu da procitam , obecavam.
Takodje ,i bez Ovadijevog koncerta na kisi, mogla sam vrlo lepo da provedem
vece.
Pozdravljam ideju da se iduce godine, ukljuce i mladi, nasa deca, ”on the
safe distance” od Adriatika.
Takodje bih volela da se Deseti, Jubilarni Bejahad, odrzi kod nas u Izraelu.
Sve
u svemu bilo nam je lepo. Vredelo je.
Olivera Mirkovic
a
takodje i izvestaj