Evo izvestaja sa Bejahada sto se ove godine odrzao u Verudeli, nekoliko
kilometara udaljenoj od Pule.
Ovogodisnji Bejahad, je bio po mnogo cemu drugaciji nego prethodnih pet, sto su se desavali u Opatiji.
Odomaceni u Opatiji, za nas sto smo vec nekoliko puta bili tamo, Verudela
nam je bila strana, a ova promena nepotrebna, neprirodna. Barem, prvoga dana.
Onda smo prihvatili, Verudelu sa svim dobrim i losim ,sto svaka promena
donosi.
Ovaj Bejahad je bio jubilaran, na "Jevrejski nacin", jer je bio 13ti po redu,
a to je doba zrelosti, BarMicva, svakog jevrejskog decaka.
Nisam se raspitivala kako se zna, ali Vlada kaze da je definitivno musko, a
on kao tvorac mora da je proveravao.
Prihvatili smo jubilej kao takav, i pozeleli mu srecu u zrelosti i dalje
postojanje.
Jedno moje iskustvo sa prethodnih skupova. Bejahad netreba uzimati preterano
ozbiljno.
Istina je da ima vise ozbiljnih predavanja, teskih, tuznih filmova, sto nas
do suza dirnu, diskusija, ozbiljne tematike, sto daju osobenost Bejahadu. A
kada izadjemo iz zamracene sale, napolju sija sunce, more je jos uvek plavo,
borovina mirise, mi smo zivi i uglavnom zdravi, Vlado je obrijao bradu,
Sonja je sik kao i uvek. Pa sta ima lepseg od svega ovoga, i sta jos treba
za provod sa najfenomenalnijom rajom iz celoga sveta?
Smestili smo se ovoga puta u dva odvojena hotela. Jedan sa 4, a drugi sa 3
zvezdice. Sale za rucavanje su takodje bile odvojene. Vecina je bila u
trozvezdanom hotelu, naravno jeftinijem, i daleko neuglednijem od Palma
Histrija hotela, sa cetiri zvezdice. Ovaj cetvorozvezdni hotel, sveze
renoviran, imao je lobi poput Tel Avivskog aerodroma, ogroman, rastrkan,
nenaseljen. Nije bili lako sakupiti se u takvom prostranstvu.
Jedan hotel, nije imao takoreci nikakav lobi, a drugi tako veliki da nam je
bilo tesko da se okupimo na jednom mestu. S'obzirom da nismo obedovali
zajedno, bejahadovanje je bilo otezano, bar sto se tice smuzanja. Po mom
misljenju, to bi bila najveca zamerka ovogodisnjem Bejahadu.
Svi sa kojima sam govorila, bili bi srecniji sa jednim hotelom, zajednickom
salom za rucavane i jednom plazom na koju bi svi mogli da stanemo ako to
zazelimo.
Nekima je hrana, koja nije bila koser, zadavala muke, prakticne i
spiritualne, a nekima nije ni jedno ni drugo.
Inace, hrana je bila izvrsna, raznovrsna, bas fina. Bilo bi lepo da iduci
put hrana bude, kao i ove odlicna, ali koser, da bi ucesnici
koji postuju kasrut, kao deo licne jevrejske tradicije, mogli da uzivaju u
raznovrsnosti hrane kao i mi ostali.
Kada izadjemo iz ovih nesavrsenosti, ostaje nam Bejahad, onakav kakav je ove
godine organizovan, i onakav kakvog smo ga mi,
svojim ucescem kreirali.
Program je poceo i zavrsio se koncertima, dve izvanredne umetnice. Prvi
instrumentalni, a drugi i instrumentalni i vokalni, koji su nas razgalili na
samom pocetku i ispratili, temperamentnom pesmom i muzikom, do poslednjeg
trenutka, na kraju naseg boravka. Izmedju ta dva sjajna koncerta, nizala su
se kvalitetna predavanja, diskusije, filmovi, radionice, ples, te slatka
decja predstava: "Violinista na krovu" . Za detalje programa, upucujem vas
na link
http://www.bejahad.com/bej_12_program_01.htm te, ako
vas interesuju detalji, ovogodisnjeg Bejahad programa , pronacicete ih na
njemu.
Jedan dan smo isli na Brione, zvanicno Brijune, bas kada je kisica pocela da
sipi. Mnogo toga nismo videli, a ono sto jesmo, bilo je dobro objasnjeno,
ali premalo pokazanog, od onoga sto Brioni, u svojoj velicini i
tajanstvenosti kriju.
Sabat bez Asijela, i/ili Kotela, svaka cast nasem Eliezeru, bio je drugaciji
od onih u Opatiji i onih na koji sam ja navikla. Improvizovana sinagoga je
bila prepuna, a Eliezer je izobjasnjavao Sabat, obicaje i molitve, pa je
onda usledila sluzba. Moja deca rekose, "sta je ovo, kao u skoli"?
Zatim je sledila Sabat vecera, gde smo svi bili zajedno u jednoj prostoriji,
na opstu radost svih prisutnih.
Moram da pomenem pa i detaljnije opisem Izraelsku veceru, sto su je
pripremila tri profesionalna izraelska kuvara, sto su za tu priliku
doputovali iz Izraela. Zar to nije extra!
Hrana je bila tipicna Izraelska, mnogi se ne bi slozili da tako nesto
postoji, ali molim vas, pa sta su onda kebabi, humus, kuskus,
madjadra, bulgur salat... Ovi izraelski specijaliteti, su bili tako dobro
aranzirani i prezantirani da ih je bila milina gledati, a jos veca
degustirati.
U slobodno ili oblacno vreme isli smo u Pulu. Neki taxijem, neki busom, a
neki ambiciozniji cak i pesice.
Pula je lucki grad, sa znacajnim istorijskim i kulturnim spomenicima,
vrednim obilaska, za sto treba prilicno vremena.
Ja Pulu dobro poznajem. Imam porodicu koja zivi u okolini, a radi u Puli, pa
sam godinama kod njih letovala i dobro upoznala Pulu i citavu Istru.
Cini mi se da je Verudela, srecna kombinacija lokacije sto nam je pruzila
kompletno turisticko uzivanje i opustenost, letnjeg morskog raja, sa Jaht
Klubom, uredjenim plazama, te ronilackom skolom u blizini, kaficima i
bazenima.
Nedaleko, sasvim dostupno, nalazi se Pula i mogucnost da se u njoj zabavimo,
u svemu sto grad njene velicine pruza.
A toga ima puno. Trebace godine letovanja da iscrpimo svu interesantnost,
istorijskog, kulturnog i zabavnog sto Pula poseduje.
Moje devojcice i ja smo se i ove godine sjajno provele. Posetila smo moju
jedinu tetku, od preko 90 ljeta, sto zivi u Premanturi i sto svakoga dana
pliva u moru do koga pesaci barem jedan sat. Kada porastem, hocu da budem
kao ona.
Bilo nas je mislim oko tri stotine, zajedni sa "Mladima", koji su imali svoj program i svoje prostore.
Ponekad su se mesali sa nama "PoluMladima", a ponekad smo mi isli na njihova
predavanja i filmove. Bas lepo.
Sve u svemu, bilo je dobro i lepo, velikom broju onih sa kojima sam
razgovarala.
Bilo je naravno primedbi i predloga za iduci Bejahad.
Ja svom snagom zelim da se ovaj skup nastavi jos mnogo mnogo, godina, pa da
nas onda naslede nasa deca i unuci, i da sa ova lepa tradicija nastavi
zauvek.
Kao sto rekoh na pocetku, Bejahad netreba uzimati preozbiljno, jer more je
zaista plavo, a duga je izasla, vise puta, posle kise sto je padala zadnjeg
dana da opere Verudelu za iducu smenu.
Do sledeceg leta
Lehitraot
Olivera Mirkovic
|