Neposredno pre jesenjih praznika, poznata emisija Prvog programa Radio Beograda, Kod dva bela goluba, bila je posvećena obeležavanju osamdesetogišnjice postojanja beogradske sinagoge. Ideju i  inicijativu novinarke  Radio Beograda, Rebeke Levi, da se obeleži ova godišnjica prihvatila je urednica emisije Milja Milosavljević. Naš rabin Isak Asiel  bio je gost emisije, ali i asistent muzičke urednice i montažera. Odlična saradnja ovih ljudi dovela je do realizacije izuzetne radijske emisije, koja je zvučala gotovo nestvarno podsećajući nas na davno zaboravljenu atmosferu srpske prestonice.

Scenario Rebeke Levi je predvideo da se kroz priču o beogradskim sinagogama ispriča deo istorije beogradskih Jevreja. Koristeći delove nedavno objavljenog reprinta monografije Jevreji u Beogradu, rabina Ignjata Šlanga i knjige Do konačnog rešenja, Ženi Lebl, u interpretaciji glumaca Jadranke Selec i Milana Mihajlovića, priređeni tekst je oživeo viševekovni jevrejski Beograd sa sefardima i aškenazima, njihovim nesporazumima, udaljavanjima i približavanjima.

Rabin Asiel je delove teksta potkrepio svojim pričama. Istorijsko svedočenje o beogradskim Jevrejima ostavio nam je u nasleđe rabin Šlang, rođen u Klasnom u Poljskoj. Život ga je posle rabinskih studija završenih u Presburgu, današnjoj Bratislavi, doveo u Pakrac, a početkom XX veka u Beograd. Početak Prvog svetskog rata dočekao je u Mađarskoj na lečenju, gde je bio zatvoren. Supruga i sinovi ostali su u Beogradu. Posle rata se vratio u Beograd, gde je učestvovao u svim vidovima javnog života. Bio je i veroučitelj. Po okupaciji, u šesdeset osmoj godini, zajedno sa ostalim liderima jevrejske zajednice, bio je deportovan u Grac i Beč. Po povratku u Beograd, zatvoren je u Banjičkom logoru gde je ubijen 28. marta 1942. godine.

Brojni su primeri iz bogatog jevrejskog života odslikani u monografiji rabina Šlanga. U emisiji su se čuli odabrani. Interesantno je da se rabin Šlang bavio posrednim dokazivanjem prisustva Jevreja u Beogradu u prastarim vremenima, o čemu nema pisanih tragova. Jedan od najinteresantnijih podataka koji su se mogli čuti u emisiji jeste  podatak da jevrejsko predanje govori da je beogradska tvrđava postojala još u vreme jevrejske države i da je grad Beograd Jevrejima bio poznat još u to doba. Poznato je da se za vreme Purima u sinagogama čita Megilat Ester. Drugog dana Purima, na osnovu propisa iz Mišne, Megilat Ester se čita samo među Jevrejima koji su živeli u tvrđavama koje su postojale u vreme jevrejske države. Kako beogradski Jevreji čitaju Knjigu o kraljici Esteri drugog dana praznika, rabin Šlang je zaključio da je beogradska tvrđava postojala još u doba Drugog Hama.

Priča o oštroj podeli beogradskog jevrejstva na aškenaze i sefarde važila je do formiranja Kraljevine SHS i Kraljevini Jugoslavije. Sa ove istorijske distance i bolnog iskustva kroz koje je prošlo evropsko jevrejstvo, sukobi sefarda i aškenaza na momente izgledaju simpatično. Podsećaju na slične trubulencije kojima je jevrejski život i danas bogat. Pred početak Drugog svetskog rata, razlike su bile minimalne, dok su posle rata nestale. Sefardi su bili čuvari tradicionalne, mediteransko orijentalne kulture, dok su aškenazi bili nosioci srednjeevropske kulture.

Priča o sefardskim i aškenaskim sinagogama u Beogradu, završila se pričom o sinagogi čija se godišnjica obeležava ove godine. Ostalo je zapisano da je 1869. zakupljena zgrada u Kosmajskoj 51, gde je ostala do 1. novembra 1925. Nova sinagoga osvećena je u leto 1926. Ispred zgrade je bilo široko i lepo dvorište, a u prizemlju su bili mikve, studentska menza, gimnastička sala i dva mala stana. Na prvom spratu su bili hram i galerija, a iznad stanovi za rabina i kantora. U potkrovlju su bile učionice za časove veronauke koji su se održavali nedeljom.

Vreme okupacije je bilo teško i za ljude i za sinagogu. Sinagoga je bila pretvorena u kafanu i javnu kuću. Posle rata je bila obnovljena. Po svedočenju Zuhe Džumhura koji je bio prisutan, osvećenje sinagoge je bio potresan događaj. Pored nekolicine preživelih beogradskih Jevreja, bili su prisutni Moša Pijade, Žak Konfino, lekar i književnik, i Raka Ruben, fotoreporter Politike. Molitvom i govorima otvoren je tokom rata potpuno oskrnavljeni hram.

Sinagoga je pre nekoliko godina dobila ime Sukat Šalom, koliba mira. Simbolika njenog imena, po rečima rabina Asiela, leži u tome da je posle svih ratova i sukoba koji su se desili na ovim prostorima, jedina preostala sinagoga u Beogradu mesto mira u kome nema sukoba. Prednja i zadnja fasada sinagoge su obnovljene zahvaljujući donaciji gradonačelnika Beograda Nenada Bogdanovića i njegovih saradnika. Ministarstvo vera ne čelu sa ministrom Vojislavom Milovanovićem će finansirati dalje radove na sinagogi, koja bi trebalo do kraja godine da bude obnovljena.  Rabin Asiel se zahvalio svim donatorima.

U savršenoj ravnoteži čitanja priređenog teksta i komentara rabi Asiela, svoje mesto su našle i muzičke numere. Na ličnu inicijativu rabi Asiel je doneo CD ansambla Šira Utfila Na tvojim kapijama Jerusalime i snimke sa koncerta koji je bio održan u Kolarčevoj zadužbini povodom obeleževaja jubileja sinagoge. Kako Šira Utfila svira  muziku sefarda Balkana, mediterana i bliskog istoka, širi auditorijum je imao priliku da čuje nesvakidašnje instrumente i melodije. Kao zvučna ilustracija istorije, našlo se u emisiji i izvorna srpska muzika.

Posebno su bile lepe numere snimljene na koncertu u Kolarcu, koji je po rabinovim rečima bio izuzetno uspešan. Oko osam stotina ljudi je uživalo slušajući nacionalno mešovit ansambl muzičara, koji su podsetili na ne tako davno vreme kada je Beograd bio svetska prestonica koja je u jedinstvu različitosti nudila novi kvalitet.

Jelena Kalderon