DORCOL
Dorcol, stari deo Beograda u kojem su Jevreji ziveli vise od 400 godina, polako se gubi pred neumitnim tokom tehnickog napretka.
Umesto slikovitih kuca, utonulih u mir i zelenilo, uskoro ce ovde postojati samo novi soliteri, nove gromade od stakla i betona.
Ovaj program predstavlja pokusaj grupe mladih ljudi da sacuva od zaborava pregrst uspomena na stari jevrejski kvart, Dorcol.
Ime Dorcol potice od turske reci dort-jol, sto znaci cetiri coska. Tako je naziv ove raskrsnice prerastao u naziv cele Male i na najbolji nacin simbolicno odrazio sudbinu jevrejskog naroda, koji se uvek nalazio na vetrovitim raskrsnicama sveta.
Prvi stanovnici Dorcola bili su sefardski Jevreji koje je posle progona iz Spanije prihvatila Otomanska Turska i naselila po pristanistima i osvojenim gradovima. Noseni vetrovima promene, Jevreji nikad nisu prestali da budu Jevreji i na svakom tlu su sadili seme svojih navika, obicaja i pesama,
Za razliku od drugih jevrejskih geta, Dorcol nije nikad bio zatvoren i okruzen zidovima. Zivot je u njemu neprekidno strujao, bez obzira na narodnost ili veru i u njemu je sve odjekivalo od brojnih jezika. Pravo sediste zivota, naravno, bila je Jevrejska ulica, koja i dan danas postoji. Iako su bili otvoreni za sve uticaje, Jevreji nisu nikad zaboravili prvobitnu srz svoga bica. I pored izvesnih ogranicenja, oni su vec 1819 imali svoj hram, a posle Berlinskog kongresa - kada su im priznata sva gradjanska prava, podigli su 1908 nov hram, Bet Israel.
Jevrejska opstina je od najranijih dana okupljala svoje clanove, angazujuci se ne samo na drustvenom i verskom, vec i na kulturno zabavnom planu. Podignuti su Oneg Sabat i Tikun Hacot. Delovalo je jevrejsko pozoriste Makabi. Na slici je scena iz predstave Kraljica Ester. Imali su srpsko-jevrejsko pevacko drustvo, koje i danas nastupa kao hor Braca Baruh.
Svoje slobodno vreme provodili su u dvoristima, medju prijateljima, na vecernjoj taifi,, na brojnim veselim proslavama i svadbama i bezbrizno na pescanoj plazi Dunava. A uvece, isli su u neku od 320 beogradskih kafana, naprimer u cuvenu "Jevrejsku Kasinu".
Tokom vremena mala jevrejska zajednica na Dorcolu dala je mnogo znacajnih licnosti, koje su ostavili dela trajne vrednosti.
Leon Koen, slikar preteca jugoslovenskog impesionizma
Bora Baruh, slikar, borac, streljan u Jajincima
njegov brat Iso Baruh, revolucionar i narodni heroj
Mosa Pijade, slikar, revolucionar i drzavnik, predsednik narodne skupstine Jugoslavije
Jevrejska ulica i danas postoji ali ne i jevrejski Dorcol.
Vreme, taj
najljuci covekov protivnik i uzasi II svetskog rata odenli su brojne zrtve
Pre rata u Beogradu je zivelo 11700 Jevreja a danas ih ima samo oko 1500.
Stari Dorcol je na izmaku svojih snaga. Uskoro nece biti vise njegovih kuca, dvorista i stepenista. Potomci Dorcolaca vise ne zive u starom sredistu jevrejskog zivota. Nastanjeni sirom Beograda i u modernim predgradjima, oni su ipak vezani za Dorcol. Jevrejska Opstina se i danas nalazi u jednoj strmoj ulici koja vodi prema nekadasnjem getu. Njena aktivnost i podrska beogradskim Jevrejima i dalje neprekidno raste.
Izmedju ostalog, mnogo je ucinjeno da vredni detalji nekadasnjeg zivota na Dorcolu nadju svoje mesto u prostorijama Jevrejskog Istorijskog Muzeja
Ovi krhki predmeti predstavljaju drage uspomene i podsecaju da je proslost naseg naroda dragocena i najbolji ucitelj mladih
I sta da kazemo na kraju:
ako te ikada zaboravim, Dorcole,
neka se srce moje u kamen pretvori,
ako te ikad zaboravim, dok gledam
kako polako izcezavas