Hotel „Palas“ je projektovao i izgradio Leon Talvi (1880- posle rata?) i bio njegov prvi vlasnik i direktor. Projekat je nastao još krajem XIX veka. Zgrada je oblikovana u duhu elekticizma sa elementima neobaroka. Fasada se isticala po lepo oblikovanim arhitektonskim elementima, balkonima sa ogradama od kovanog gvožđa i mansardnim krovom.
Hotel je svečano otvoren 12.maja 1923.godine, kada se „ceo Beograd“ našao na Topličinom vencu. Hotelska zgrada je tokom tridesetih godina XX veka prodata državi Francuskoj da bi se u njoj smestio Francuski dom. Nakon Drugog Svetskog rata zgrada je jedno vreme korišćena od strane jugoslovenskog Ministarstva finansija a od 1954.godine ponovo radi kao hotel. Država prepoznaje potrebu za profesionalnom obukom kadrova u ugostiteljstvu i 1958.godine ustupa Ugostiteljsko-turističkoj školi hotel. Od 1958.godine i dan danas, hotel je školska radionica za praktičnu obuku svih obrazovnih profila koji se obrazuju u Ugostiteljsko-turističkoj školi.
Leon Talvi
(Beograd, 15. avgusta 1879, — Izrael posle 1941)
Leon Talvi je iz beogradske jevrejske porodice. Otac mu je bio trgovac. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, a Tehničku visoku školu u Švajcarskoj. Na osnovu potpisa na sačuvanom planu možemo zaključiti da je završio Gradjevinski fakultet jer se potpisivao sa ing. Posle završenih studija vratio se u Beograd i prihvatio se poslova u svojoj strucl. Prema dru Tajtacaku, njegova delatnost u Beogradu bila je obimna; bio je projektant većeg broja velikih zgrada, ali celokupna njegova delatnost nije zasad poznata. Dr Tajtacak, koji ga je poznavao, piše da je Leon Talvi bio lep čovek, visokog rasta, uvek lepo odeven, uglađen, dobre naravi i sa velikim krugom prijatelja. Posle prvog svettskog rata stanovao je u današnjoj Ulici Tadeuša Košćuškog br. 23a, nekada Knez-Mihailov venac. Poslednji Talvijev projekat je hotel »Palas«, Topličln venac br. 23, njegovo zasad najveće i najbolje poznato delo. On je bio sopstvenlk hotela a sam je vršio i nadzor nad izvođenjem. Međutim, građevinski materljal je poskupljivao, u toku. gradnje tako da se Talvi morao zaduživatl. Nemogavši da otplaćuje dugove sa velikim kamatama morao je prodati hotel. Pred drugi svetskl rat emigrirao je u Izrael, gde je umro.
Izvor: D. Tajtacak, Beogradski Jevreji
Hotel „Palas“ je sazidao diplomirani arhitekta Leon Talvi, koji je diplomirao na građevinskom fakultetu u Lozani. Projekat za hotel napravio je pokojni Leon. Hotel je po završetku Prvog svetskog rata bio I kategorije. Imao je u suterenu bar salu a u parteru elitnu trpezariju. Hotel je sazidan uz novčano sudelovanje Leonove braće: pokojnog Morena, bivšeg izvoznika i pokojnog Moše, takođe izvoznika žita i šljiva. Hotel je vrlo dobro poslovao i bio čuven, mada je Leon grcao u dugovima jer i pored novčane pomoći od svoje braće nije mogao da na vreme otplaćuje dugove i veliki interes na pozajmljeni mu novac.
Leon umire negde u inostranstvu pošto je sa lažnim pasošem sa svojom suprugom pobegao iz Beograda dok su mu braća Moreno i Moša umrli prirodnom smrću. Najmlađi Leonov brat Ilija Talvi, službenik osiguravajućih društava sa lažnim pasošem beži u Albaniju, a po oslobođenju naše zemlje vraća se sa ženom, jednom kćeri i zetom u Beograd. 1948. godine Ilija emigrira u Izrael sa celom porodicom, gde umire 1969. godine.
Leon Talvi, arhitekta, rođen u Beogradu, sin Rafaila, biv. trgovca i majke Boene - Buče, r. Nisim, domaćice (1840-1923). Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, a po položenoj velikoj maturi odlazi na studije u Švajcarsku (Ženeva-Lozana?) gde se upisuje na Arhitektonski fakultet. Po završetku svojih studija i odsluženja vojnog roka dolazi u Beograd, gde se brzo istakao kao arhitekta.
U Beogradu postoji više velikih zgrada koje je on projektovao, a poslednji njegov projektantski rad je hotel Palas u Beogradu, čiji je plan dao on, i bio nadzorni inženjer pri izgradnji hotela, a docnije i vlasnik ovog hotela. U to vreme „Palas“ je bio jedan od najluksuznijih hotela (1927. ili 1928.) U vreme kada je on zidao hotel Palas, građevinski materijal je stalno poskupljivao (cigla je od 0,40 skočila na 1,20) i Talvi se zaduživao kod raznih banaka, te je zapao u materijalne teškoće. Mada je bio materijalno potpomognut od svoje braće Morena, izvoznika i Moše, izvoznika (1877-1929), koji su bili članovi velike izvozničke firme Petković i Talvi, ne mogavši da otplaćuje dugove sa visokim interesom, koji je onda išao do 24%, on je morao da hotel proda u bescenje (vidi hipotekarna banka licitacija) i docnije, pre početka drugog svetskog rata, on emigrira u Izrael, gde je i umro.
Njegova supruga Ela r. Benarojo, rođena u Turskoj 5. novembra 1878, po godinama starija od Leona, velika bogatašica, umrla je u dobokoj starosti u Kanadi. Dece nisu imali. Leon je bio veoma lep čovek, visokog rasta, uvek pristojno i po poslednjoj modi odeven, po srcu veoma dobar, a po manirima uglađen kao da je rastao ne na Jaliji, već u aristokratskim krugovima. Njegovom smrću su beogradski Jevreji izgubili jednu od veoma viđenih ličnosti i svi oni koji su doznali za njegovu smrt, a pokojni Leon je imao veliki krug prijatelja i poštovalaca, iskreno su ožalili njegovu smrt. Leon je brat Ilije (Elijau) Talvija, višeg čin. osiguravajućeg duštva „Jugoslavija“. Ilija je sa ženom i troje dece pobegao za vreme rata u Albaniju, a posle rata se iselio za Izrael, sa ženom i dvoje dece. Njegov stariji sin Rafael živi u Beogradu.
oglas iz 1934. za licitaciju.
Hotel je goreo i krov izgoreo 1929, tako da kupole na vrhu zgrade više
nema [Vreme 10.
septembar 1929] [nastavak]
Досије Трговачког суда у Београду о Акционарском друштву Палас хотел, са подацима о оснивању и ликвидацији фирме. Директор хотела био је Леон Талви
Техничка документација за зграду Јосифа Де Маја, трговца, на углу Душанове и Улице принца Евгенија. Као каснији власници у досијеу се наводе Леон Талви и Јаков Челебоновић.
Техничка документација за зграду Марка и Винке Конфорти на углу улица Краља Петра 60 и Змаја од Ноћаја 12. Зграду је пројектовао инжењер Талви. Након Другог светског рата у згради је била смештена фирма Југохемија.
