Ovo je deo govora kojim je Katarina Jovanovic otvorila izlozbu Zorana Atijasa

…

Zelim da vam kazem da se, obicno, kada se otvaraju izlozbe, bira onaj strucnjak, onaj likovni kriticar koji voli to slikarstvo, koji ima jedan senzibilitet, koji oseca i moze da razgovara sa delima.

Ja sam osoba koja zaista jako voli slikarstvo Zorana Atijasa. On pripada jednom dalekom krugu, ustvari, beogradskoj skoli intimista koja je formirana negde izmedju tridesete i trideset pete godine proslog veka i koja bezi od jakog iskaza. To su uglavnom slikari interijera, mrtve prirode, slikari jedne intime.

Mogu da kazem da je Ducic najlepse objasnio jedan takav stav slikarstva. Rekao je: "Stvari izgledaju onako kako nasa dusa izgleda". Jednostavno, nista drugo. Dakle to je iskaz duse. Svaka ova slika ovde, koju vi gledate je jedno dusevno stanje. Dakle, nabijenost jednom emocijom koja se onda pretvara u nesto sto se zaista zove jedno slikarstvo, u kome se mnogo paznje obraca na stvari na koje slikari nekad i zaboravljaju, nekada preteruju u koloritu, nekada preteruju u motivu. A ovde se ustvari, kod intimista, jer njega zaista hrabro ubrajam u tu ekipu, gleda na sve to podjednako. Ako je predeo, onda taj predeo nikada nije neka zelena trava. Vi vidite da on slika sneg, to je sve uvek ublazeno, sve u stvari trazi da se voli i sve u stvari trazi da se razume. Kod njega ljudi razgovaraju ili su usamljeni.

Ono sto je interesantno to je da je ovo prva samostalna izlozba. Meni je strasno drago sto sam bas ja osoba koja otvara tu prvu samostalnu izlozbu jer se Zoran Atijas ustvari, na neki nacin hteo da predstavi u najlepsem svetlu. Uvek mu se cinilo da je nedovoljno, da treba jos, da treba jos i evo najzad smo krenuli. Mislim da smo krenuli pa ce da se redjaju druga, treca, jer se nadam da se on posle mnogo rada i posle ovoga sada inajzad, onako na velika vrata, vratio slikarstvo gde je ustvari uvek i bio. Ja ga znam kao clana likovnog kluba od 80. godine gde je bio jedan od najtalentovanijih u grupi.

Sta mogu da vam kazem jos da biste ove slike zavoleli ako vam se nisu dopale na prvi pogled. Ima nesto sto ove slike odvaja u danasnje doba, sto razlikuje slikare ove vrste, to su gradski slikari, to su slikari grada, metropole. To su slikari koji se ne mogu vezati za novokomponovanu muziku, ne mogu se vezati za neke strasne, neke kic slike. Jednostavno mogu da vise, da neka slika odgovara onome sto je umetnik hteo da kaze, ali je tu jedan trud, jedno razmisljanje jednog civilizovanog gradskog coveka. Kako su ti civilizovani gradski ljudi prosli tako teske dane, gde je bilo toliko divljastva, meni je uvek zadovoljstvo da medju svojim sugradjanima, a specijalno talentovanima, ugledam nekoga ko je gradjanin. Ovo je gradjansko slikarstvo u pravom smislu te reci. Ja se nadam da cu otvoriti jos jednu izlozbu Zorana Atijasa, a sada vam se zahvaljujem. Izlozba je ovim otvorena.

Katarina Jovanovic, likovni kriticar

Beograd, 5. 12. 2001.

Izvestaj sa izlozbe - fotografije i text pogledaj