Pripremajući emisije o Mokranjcu, pronašao sam u ormaru nešto što sam mislio da je izgubljeno – članak o meni koji je izašao u novinama "Yediot Ahronot" (Poslednje vesti) 15. IV 1992. Taj članak mi je izmenio život.

U Izrael smo Zlata i ja stigli 2. X 1991. sa četvoro dece, njihovim đačkim torbama i jednim malim crnim kuferom. Mislili smo da će se taj Vukovarski rat završiti, pa da ćemo se vratiti u Jugoslaviju... Međutim krenuo je i Dubrovnik i sve više je postajalo jasno da povratka nema. Stipendija, koju smo nekoliko meseci dobijali dok smo učili jezik, prestala je. Trebalo je od nečega živeti. Stari došljaci naučili su nas da treba prihvatiti svaki posao – pa ćeš se posle već nekako snaći.

Prihvatio sam posao u jednoj štampariji. Ogromne rotacione mašine (koje u životu nisam video), začas ti mogu odseći ruku, štamparska boja mi se uvukla u kožu - tri mececa nije izašla... Kroz tri dana ostavim ja taj posao, vidim da ne mogu. Odem u park, sednem na klupu i plačem kao malo dete. Ne mogu da ishranim porodicu...

Kad sam se vratio u Prihvatni centar, gde smo živeli – kad, momak iz obezbeđenja (naš budući zet) kaže: -Imam za tebe posao u Hiper Coopu!

Ogromna robna kuća sa još većim parkingom. Moj zadatak je bio da taj parking čistim, kao i čitav plac oko robne kuće. Metlu u ruke, kolica – pa napred. Plus pedeset, usijan asfalt, a nigde lada nema. Najgore je bilo čistiti crknute mačke (ni lopatu mi nisu dali). No, onda je došao Pesah, pa sam unapređen: mogao sam nakon čišćenja da mušterijama pomažem prilikom pakovanja i odguram kolica do auta. Tu bi pao mali bakšiš, lep dodatak na dolar i po, koliko sam dobijao na sat...

U to vreme je tekla predizborna kampanja Ichaka Rabina, koji se iz opozicije borio protiv Ichaka Šamira, kritikujući ga upravo zbog nesposobnosti da na pravi način prihvati nove došljake. Dođe u Hiper Coop jedan novinar i napravi o meni reportažu: kako stručan muzikolog mora da gura kolica, umesto da mu se obezbedi da se bavi svojom strukom.

Izađe taj članak u najčitanijim izraelskim novinama, u boji, na "duplerici". Mušterije, koje su me prepoznale i iz članka saznale da sam muzičar, začas su mi našle toliko puno privatnih časova, da sam uskoro napustio Hiper Coop i jako dobro zarađivao, dok nisam postao direktor Izraelskog Muzičkog Centra...

Behu dani...

Shalom

Dusko Mihalek