2O. JUN -22. JUN 2008.
Moto susreta: Uloga ženskih sekcija u jevrejskim opštinama
Subotica je smeštena na mestu gde se račva takozvana Telečka visoravan i zatvara sve pristupne i strateške pravce između i unutar gornjeg i donjeg dela međurečja Dunav-Tisa. Dunav je od grada udaljen oko 60 km kod Baje, a Tisa 30-40 km na odseku Kanjiža-Senta. Prvi Jevrejin koji je dobio dozvolu da se privremeno naseli u Subotici bio je trgovac Jakov Heršel. 7. avgusta 1775.godine, „Hevra kadiša“ /Sveto društvo/, najstarija ustanova subotičkih Jevreja, osnovana je 1790. godine sa zadatkom da pruža pomoć siromašnima i bolesnima kao i pri ukopu umrlima. Godina 1790. smatra se i godinom osnivanja subotičke jevrejske opštine.
Aktivistkinje ženskih sekcija Skoplja, Osijeka, Zagreba, Splita, Zrenjanina, Pančeva, Sombora, Novog Sada, Niša, Beograda i Subotice prisustvovale su Kabalat Šabatu, Kiduš-u, večeri uz učenje Roberta Kovača, nekolikominutnim uobičajenim takozvanonom kulturnom sadržaju po izboru književnice Tatjane Cvejin uz interptetaciju Nikole Novkov i ne na kraju druženju do kasnih večernjih sati. Kabalat Šabat je upriličen predmoliteljem Jitzak Kellerman-om iz Hodmezövasarhely-a. Predsednik JO Subotica Robert Sabadoš, predsednica Ženske sekcije Đina Karadžić, predsednica i koordinator ženskih sekcija Saveza jevrejskih opština Srbije Mirjana Kranjac Obradović i ne na kraju predsednik Saveza jevreksih opština Srbije Aleksandar Nećak pozdravili su skup, poželeli dobrodošlicu, prijatan boravak i uspešan rad.
Subotnji jutarnji sati protekakli su u Šahritu /jutarnjoj molitvi/, posluženjem i osveženjem, uobičajenim razmenima poklona /Neka nam Bog podrži običaje/ i pozdravnih reči predstavnica – učenica ovog po svemu sudeći dragocenog skupa. Parafrazirajući Đinu Karadžić, predsednicu Ženske sekcije JOS u konteksu posmatranja života poput drveta koga uvek treba gledati penjući se gore, nikako dole, jer bi pao, ne zaboraviti 15.novembar 2005. godinu kada je počelo sadašnje „oblikovanje“ budućeg, jer, buduće počiva na temelju prošlog...
Katica Halbrohr, podpredsednica Ženske sekcije subotičke Jevrejske opštine govorila je o Ulozi Ženske sekcije koja je u Subotici osnovana pre oko stotinu pedeset godina sa osnovnim ciljem prikupljanja miraza siromašnim devojkama, posećivanjem bolesnih i bespomoćnih, obeleževanjem značajnih datuma i praznika, negovanjem tradicije da bi kasnijim radom i delovanjem preuzela realizaciju svih dešavanja u zajednici čiji sadržaj nailazi na opštu podršku i pohvalu celokupnog članstva. Ne znam kako je u drugim gradovima bilo. U Subotici je bila velika čast uću u žensku sekciju gde su fine gospođe u belim keceljama točile kakao i služile kuglof. Tako je i danas jer je velika micva služiti zajednici-rekla je Katica i nastavila ... Treba izbegavati da se manje situirane žene osećaju podređene i fizičke poslove ženske sekcije treba da rade dobro situirane žene ili svi zajedno. Nemojmo zaboraviti da pred Svevišnjim nisu izdignuti oni koji su materijalno obezbeđeniji nego oni koji su pravednici ili bar pravedni koji znaju šta je milosrđe i tako se ponašaju ...Muškarci sa svojim molitvama u hramu su dekorativno Božje sluge, a žene postaju sluage jevrejske Zajednice, odnosno posredno i one postaju Božije sluge mada ne čitaju Toru...Naši ciljevi nisu separantni ženski ciljevi nego jačanje i očuvanje jevrejstva i jevrejske zajednice.Mi saosećamo sa problemima žena u Magreb zemljama, Burme i Dalekog Istoka, ali naš cilj je jačanje jevrejstva u našoj sredini...
Jedan od mogućih zaključaka ovoga skupa mogao bi biti izvod iz Katicinog izlaganja da u svakoj jevrejskoj porodici žene ne predstavljaju slatku, malu, glupu igračku, nego mi često imamo značajniju ulogu kao što su bile naše tri žene koje su same bile propoci. Naime, značajnije žene i u imenu su nosile svoje osobine: Mirjam je bila gorčina mora, Hulda lasica sa bolnim ujedima i Debora, pčelica koja teške bolove izaziva svojim žaokom braneći med...
Katica Halbrohr i Ruža Hauzer-Lazović sa snežnobelim keceljama u svoj praktičan rad naslovljenim „kako mi to radimo“ spontano su povezale svoje višegodišnje predano iskustvo uz odanost Opštini, porodici i tradiciji sve zainteresovane, tako da se takozvana priprema za Seder večeru svedena na druženje i edukaciju završila zajedničkim ručkom od upravonačinjenih maces gomboca po isprobanom receptu.
Sandra Fišer Papo iz Sombora pričala je o svojoj osmogodišnjoj devojčici koja je uoči Šabata nazvala roditelje da bi ih podsetila da se vreme paljenja svećica bliži – i to je jevrejska porodica, zajedništvo, okupljanje i tradicija koja će trajati.
Šetnja gradom, poseta Gradskom muzeju, Gradskoj kući i Sinagogi, jednom od najlepših u ovom delu sveta, sagrađenoj davne 1902. godine predhodilo je izlaganju Edite Jankov iz Novog Sada o poznatim i zaslužnim novosadskim Jevrejkama Judite Horović, Pauli Šosberger i Jeleni Kon. Osvrt na ove tri žene može da nas inspiriše u našim aktivnostima, a isto tako da podstakne na istraživački rad u ovoj nedovoljno istraženoj oblasti...rekla je Edita.
Filip Kranjac, sledbenik harfe i instrumenta kralja Davida, Eolska harfa Danila Kiša koja „više od bilo kojeg drugog instrumenta sjedinjuje u sebi srednjovekovnu formulu lepog (perfectio prima); da bude dakle lepa na oko, što će reći napravljena po pravilima formalne harmonije; ali, iznad svega, da bude prilagođena svojoj osnovnoj svrsi: da daje prijatan zvuk...“ Svirao je zanosno Filip, dobitnik prve nagrade na nedavo završenom takmičenju učenika njegovog uzrasta /završio je četvrti razred osnovne škole/, svirala je i Tijana Kozarčić pod budnim okom svoje profesorice Željke Sponza i kao da su se svi kraljevski osećali. /I to je porodica – porodica osećanja/.
Na Žabljem salašu nadomak Palićkog jezera učesnice Susreta su između zakuske i ručka nakon pozdravne reči organizatora saslušale izlaganje Marije Salom iz Beograda. Šetnja jezerom uz upoznavanje, evociranje uspomena sa nekih prošlih letovanja, seminara, sastanaka, druženja do kasnih popodnevnih časova trajala je, a u međuvremu ili međuprostoru konstruktivni razgovori sveli su se na nastavak koji svakako sledi.
Zaključak bi mogao biti da smo svi mi nama dobrodošli, da su susreti ovakve vrste dobrodošli u smislu sticanja iskustva u organizaciji i realizaciji tradicijom i verom zacrtanih programskih sadržaja, da je uloga žene u porodici, zajednici i društvu sastavni deo života, trajanja i negovanja jevrejstva; predlog dr. Melite Švob, president A.H.S. iz Zagreba za oktobarske susrete u Hrvatskoj bezrezervno je prihvaćen kao i to da se 30.juna, tradicionalnoj Makabijadi u Zrenjaninu nastavi druženje.
Tatjana CVEJIN