Jevrejsko-ruskog umetnika koji je ucestvovao u oslobadjanju Majdaneka i Auschwitza.
"Uradio sam sto sam morao da uradim; nisam mogao a da to ne uradim. Moje srce je diktiralo, moja savest zahtevala, mrznja prema Fasizmu je vladala."
Tim recima je vojnik Zinovi Tolkačev opisao snazan poriv ka umetnickom stvaranju i reagovanju na vidjeno, pri dolasku u uniformi Crvene Armije, na sta je on nazvao – Vrata Pakla.
Sa
ulaskom SSSR-a u rat, juna 1941. g. Tolkačev se javio kao volonter i uprkos
godinama trazio da bude poslan na front. Kao Jevrejin rodjen u Belorusiji, koji
je vec u ranom detinjstvu iskusio siromastvo i progone u periodu prvog svetskog
rata, a odgajan u duhu boljševicke Revolucije, verovao je u pobedu pravde.
Njegova celkupna umetnost je bila posvecena tom cilju. Tokom dvadesetih godina,
kao mladi komsomolac, umetnicki skolovan u Moskvi, vec je predavao kao
profesor u Institutu za lepu umetnost u Kijevu; dok se tridesetih godina
posvecuje ilustraciji knjiga – prvenstveno Maksima Gorkog i Šaloma Alejhema,
koji je kao jevrejski pisac štetla, bio omiljen u Sovjetskom Savezu,
narocito medju Jevrejima. 1939. godine, Tolkačev izlaze seriju radova nazvanu
Štetl, inspirisanu Alejhemom i posvecenu teskom zivotu Jevreja pod
vladavinom ruskih careva. Ti radovi doveli su ga u direktan dodir sa vlastitim
jevrejskim identitetom i senzibilnoscu prema temi stradanja i anti-semitizma.
Takvo umetnicko iskustvo je i pomoglo Tolkacevu u trenutku kad se suocio sa jos nevidjenim scenama ljudske patnje i unistenja koje su ga docekale pri oslobodjenju logora Majdanek i Auschwitz. Tek pred kraj rata, na jesen 1944 su predstavnici Crvene Armije pozitivno odgovorili na Tolkačevu molbu da volontira kao vojnik u ratu i poslali ga u Politicko odelenje Prvog ukrajinskog fronta, koje je tada bilo smesteno u Lublinu, u Poljskoj, nedaleko od vec oslobodjenog logora smrti Majdanek.
Zgrozen
scenama koje je video pri ulasku u logor Tolkačev je dozvolio da mu brutalna
realnost postane umetnicka inspiracija i u velikom zanosu, nosen mrznjom i
zeljom da se to sto vidi ne zaboravi stvorio u toku od trideset pet groznicavih
dana, skoro bez jela i sna, seriju radova Majdanek. Pokazao je svoje
prve radove clanu poljsko-sovjetske Komisije za istrazivanje nacistickih zlocina
koji ga je podstakao da dovrsi seriju pre novembra 27, 1944, prvog dana sudjenja
komandantima logora Majdanek. Izlozba je bila otvorena dan pre pocetka sudjenja
u lublinskom umetnickom muzeju i bila prikazana u poljskoj stampi. U samom
lublinu ju je videlo 128,000 ljudi, a odatle je putovala u druge poljske gradove.
Serijom
Majdanek koju je stvorio Tolkačev je postao prvi jevrejski umetnik, i
uopste prvi umetnik koji je uspeo da strahotu holokausta prevede u vizuelnu
komunikaciju koristeci simbole i iskustvo steceno iz njegovih prijasnjih radova,
narocito scena iz albuma Štetl, koje su ga bar delimicno pripremile za
suocavanje sa stradanjem pod Nacizmom.
No,
Majdanek je tek bio uvod u ono sto je video i dozivio u Auschwitzu. U januaru
1945 prateci Komisiju za istrazivanje nacistickih zlocina, doslovce nekiliko
sati nakon ulaska Crvene Armije u logor, on se suocava sa jos strasnijom
realnoscu. Tolkachev postaje opsednut potrebom da zabelezi vidjeno i slusano. U
pomanjkanju crtaceg papira ulazi u bivsu komandaturu logora i uzima sluzbene
papire sa odstampanim zaglavljem: Kommandatur Konzentrationslager Auschwitz.
Tekst postaje inegrativni deo crteza i nudi strasan paradoks: dok su na tim
istim papirima do nedavno bile odkucavane odluke o unistenju i likvidaciji - on
ih sad koristi da bi zabelezeo rezultate tih odluka, stalno vodjen snaznim
porivom: "da ostane za secanje, da se ne zaboravi." Crtezi opisuju scene, ljude,
motive, razvijaju simbole koje danas asocijativno i ne misleci povezujemo za
logor i holokaust: logorska isprugana odeca, broj, Davidova zvezda ili trougao
prisiven na logorskoj odeci, bodljikava zica, strazarska kula… Mnogi od crteza
nose gusto ispisane redove teksta: prva svedocenja prezivelih koje Tolkačev
portretise i istovremeno belezi njihove iskaze, price, secanje i nade. Koristeci
skroman umetnicki materijal – iskljucivo olovku i papir, i stvarajuci radove
malih, intimnih dimenzija, Tolkačev u Auschwitzu stvara monumentalno delo.
Izmedju
1945 i 1946 serije "Majdanek" i "Cveće Auschwitza" su bile publikovane kao
albumi. Radovi su bili izlozeni u niz gradova u Poljskoj, a poljska vlada je
slala Tolkčeve albume kao poklon vodjama saveznickih drzava, drzavnim ministrima
i visokim sluzbenicima.
U
periodu izmedju 1950-60 Tolkačev pada u nemilost staljinistickog rezima i
optuzen je kao kozmopolita, buržuj i nacionalista, a njegovo delo oznaceno kao "cijonisticko-religiozna"
umetnost. Rehabilitiran je tek u toku 1960-tih kad album "Auschwitz" izlazi
ponovno iz stampe, u Kijevu, 1965. godine. Danas se vecina Tolkačevih radova
nalazi u umetnickom muzeju Jad Vasema u Jerusalimu, gde su dospeli kao poklon
porodice Tolkačev, pocetkom 21. veka. Jehudit Šendar, direktor umetnickog muzeja
Jad Vasema ih je izlozila u zgradi Ujedinjenih Nacija 2005. godine kada je
internacionalna zajednica, posle 60 godina , odlucila da uvede 27. januar, dan
oslobodjenja Auschwitza, kao Medjunarodni dan holokausta.
(Bibliografija: Private Tolkachev at the gates of Hell, Yad Vashem, Jerusalem, 2005)
slika 1 - fotografija Tolkaceva 1944-45
slika 2 - Talit katan 1944
slika 3 - Bez reci 1945
slika 4 - Zima 1944
slika 5 - Porcija 1944
slika 6 - Susret 1945
slika 7 - Oslobodjenje 1945