Priznanje "Kalat haor" za 2005. godinu dodeljeno Ani Shomlo 

Tradicionalna titula "Laureat svetlosti" u Izraelu za ovu godinu pripala je piscu i prevodiocu sa hebrejskog jezika Ani Shomlo. Tim povodom u Jerusalimu ce se u njenu cast prirediti svecanost, na Hanuku, praznik svetlosti i inauguracije 1.1. 2006. godine, kojoj ce prisustvovati 150 zvanica, kada ce se na svecnjaku upaliti poslednja sveca, sto simbolicno predstavlja svetlost koja obasjava Izrael i jevrejski narod. 

Anu Shomlo je za "Nosioca svetlosti" predlozilo Udruzenje knjizevnika Izraela za dugogodisnji rad na afirmaciji izraelske knjizevnosti u svetu. Ovo priznanje dodeljuje se svake godine piscu ili prevodiocu na poslednji dan praznika Hanuke.

"POLITIKA" subota 24. februar 2001.                             

ANA SOMLO: PISMO IZ IZRAELA

                 GLASOVI BLISKOG ISTOKA

Sta je nobelovac za mir Simon Peres napisao o tek prevedenoj knjizi nobelovca
za knjizevnost Elijasa Kanetija "Glasovi Marakessa"
         U knjizevnom podlistku dnevnog lista Haarec, Simon Peres objavio je
esej o Elijasu Kanetiju, povodom objavljivanja njegove knjige "Glasovi
Marakessa", prevedenog sa nemackog, na hebrejski jezik. Ne bi bilo cudno da
jedan Nobelovac, nagradjen za mir, pise o drugom Nobelovcu, nagradjenom za
knjizevnost, da se to ne dogadja ovih dana, kada u Izraelu sve vri od
politickih dogadjaja, stvaranja vlade novog predsednika Arijela Sarona, kada se
o eventualnom naimenovanju za ulogu predsednika drzave cesto pominjalo i
Peresovo ime, a sada se vodi vatrena diskusija o tome da li ce on, kao vodeca
licnost partije u opoziciji, prihvatiti mesto ministra spoljnih poslova.
         Novinari, doduse, na radiju, televiziji u stampi, cesto citiraju
Peresa, kako on kaze, i za ono sto nije izjavio, ali cinjenica je da u ovoj
vreloj atmosferi, pisati aktuelne literarne tekstove, moze samo onaj ko ima
neobicno snazne nerve. Ali, sem tog nerva, Peres poseduje i onaj koji je
prijemciv za dobru knjigu, sto se od Elijasa Kanetija moglo i ocekivati.
                 * Politicar o piscu

         Nasa citalacka publika imala je prilike da upozna politicara Simona
Peresa kao autora politickih eseja "Novo postanje" /BMG 1999/, dok je prvo delo
Elijasa Kanetija "Zaslepljenost", u dva toma, "Prosveta" objavila jos 1976.
godine, mada nam je kasnije bila dostupna /Graficki zavod Hrvatske 1984./ i
njegova sjajna studija "Masa i moc" /Panika - Otvorena i zatvorena masa - Mase
zabrana - Hajka - Islam kao ratnicka religija - masovni simboli nacija../,
teme, aktuelne i danas.

         Ono sto Peresa odusevljava kod ovog pisca je, sem njegovog vestog
pera, i sto zna i osam jezika. Kaneti je rodjen u Russcciku, u Bugarskoj /1905/ i
maternji jezik mu je ladino, spansko-hebrejska mesavina iz XV veka, ali se u
njegovoj kuci govorilo i nemacki, na kom je jeziku, kasnije i najcesce pisao.
Kaneti je, sem toga znao i bugarski, turski, hebrejski, francuski i engleski,
dok je njegov otac govorio 17 jezika. Simon Peres konstatuje da su tu vestinu
mladi Izraelci izgubili, jer im, valjda ona nije ni potrebna. On, mozda iz
skromnosti, ne pominje da se i o njemu samom govori kao o poligloti. "To su
samo misli koje su me preokupirale" - pise u ovom eseju, "dok citam "Glasove
Marakessa" - putopisnu prozu, u kojoj se opisuje jevrejska zajednica u gradu na
severu Maroka, koja je, gotovo u celini, preseljena u Izrael".

                 * Miris Mediterana

         Jevreji su u Marakessu ziveli u cetvrti Melah, zivopisnom delu grada
koji se po svemu razlikovao od evropskog geta, pre slican Felinijevoj filmskoj
atmosferi, nego zatvorenom gradskom kvartu. Njegova poseta Marakessu bila je
trostruka - Kanetija kao Jevrejina - Kanetija pisca i Kanetija - coveka. Kao
kontrast intimne sredine Melaha, Kaneti opisuje Dzema al-fna, gradski trg na
kome se tiska svet, ljudi i zivotinje zajedno, ulicni pripovedaci, u narocitim
odezdama, kakve je Zapad vec davno zaboravio. "Pisac se koleba izmedju zelje da
razume njihov govor i zadovoljstva sto to nije u stanju. Bitna je atmosfera,
mirisi i boje, a reci neka ostanu u svom primarnom, nevinom zivotu" - pise
Kaneti.

         Zakljucujuci svoj tekst, Simon Peres kaze: "Ova knjiga objavljena
je u biblioteci "Mare nostrum" - "Nase more", i ona moze da pomogne Izraelcima da,
razmisljajuci o njoj, nadju svoje mesto, ne samo na Bliskom istoku, vec i u
kulturi Mediterana, natopljenoj morskom solju i suncem." Tako se moze shvatiti
i inspiracija izraelskog politicara da u burnim danima ima inspiracije za
literarna razmatranja.

Branko Zivkovic
Public Relations Ane Somlo

ANA SOMLO: MOJ SVET KNJIGA     

Dnevnik citanja

                 GDE SU ONA STARA DOSADNA VREMENA

         Primila sam e-mail od Nikolete iz Vasingtona: "Zasto ne pises
otkada si se vratila iz Beograda? Ako si zaboravila da pises, nisi valjda zaboravila i da citas? Nema tvog Sveta knjige u Danasu". Obecala sam i svojoj beogradskoj
prijateljici iz Kanade da cu joj, po povratku, detaljno opisati novu atmosferu
u Jugoslaviji. Ali, ja sada ne citam, niti pisem, pogotovo ne o ozbiljnoj
literaturi i jos ozbiljnijoj situaciji. Ko moze da se koncentrise na knjigu i
da shvati aktualne dogadjaje koji su tako kontradiktorni? Za to su potrebni
nervi, udobna fotelja i stona lampa za pisacim stolom. A ja trcim za Kostunicom
po svetu (na malom ekranu) i klonim se Arafatovih kamenica u Izraelu. Ko u tako
napetoj situaciji moze da se lati pera i knjige? Gde su ona stara dosadna
vremena, kada smo govorili: hoce li vec nesto poceti da se dogadja? U stvari,
nije bas sasvim tacno da nista ne citam. Ovih dana sam procitala na Internetu:
"Jedan laze, drugi krade, treci pljacka. Dobro je da se zna sta ko radi". Vidim
da i feljtonista i pisac Mira Markovic ne objavljuje vise sa entuzijazmom svoje
osecajne priloge i da moze da se usredsredi samo na ozbiljne drustveno-moralne
teme. Nema vise romanticne atmosfere, kisnih kapi i prolivenih suza, kada njen
suprug udje u sobu dok se ona ceslja. Kineskoj citalackoj publici, koja je
umela da ceni njene knjige i pored duge tradicije domace knjizevnosti, sigurno
nedostaju novi prevodi dela tog pisca.

                 * PRIGODNI HUMOR

         U ovom neraspolozenju potrazila sam ohrabrenje u izraelskoj
humoristickoj literaturi. Pamtim da Jevreji imaju posebno smisla za humor koji
nije bio karakteristican samo za evropsku i americku knjizevnost, vec se
ogledao i u kinematografiji. Mislim na Grucca Marksa i njegovu bracu, izmedju
ostalih. Citam pricu Efraima Kisona "Malo postovanja" u kojoj pise o jednom
susretu, pre nekoliko hiljada veceri, kada je kao novi doseljenik u Izrael,
poslednji dinar potrosio da kupi dve bioskopske ulaznice. Tom prilikom
zaustavio ga je jedan starac i upitao da li je svestan toga da je Rotshildovim
bulevarom, na kome sada stoje, pre pedeset godina prolazio karavan kamila?
Mladic (Kison pise u prvom licu) je objasnio coveku da mu se zuri kuci.
"Zar ti imas kucu?" cudio se starac, "pre pedeset godina, mi smo bili
srecni kada smo mogli da se zavucemo u metalne barake da prespavamo, a ti ides kuci..." Pri
tome ga je stalno oslovljavao sa "Josskele". Kako se ovaj nije tako zvao,
to mu je rekao, uz "Gospodine, ali mi se uopste ne poznajemo". Novi poznanik mu
je tada rekao da bi, da ga je pre pedeset godina kojim slucajem neki neznanac
oslovio, mogao da pretpostavi da ce ga u sledecem trenutku preklati.

         U vestima citam da se u nekim krajevima sveta to i danas, posle 50
godina, dogadja. I ne samo to, dogadja se da poznanik ubije poznanika ili i
vise od toga, kum - kuma. Naravno, ne licno, mada sebe ne smatra bogatim,
toliko para ima da potplati nekog da to umesto njega ucini. Alibi nije vise
neophodan, to je zastareli pojam u umetnosti.

         Ali, vracam se literaturi i vremenu od pre 50 godina, o cemu sada
pise drugi izraelski humorista, Josel Birstein, takodje u kratkoj prici: "Kada
sam pre pedeset godina dosao iz Australije u Kibuc Gat i postao pastir, rekli
su mi da cu se uklopiti u izraelsku panoramu." To se nije dogodilo sve dok
jednog dana, kada je stado paslo kraj njega, a on citao "Etiku" Baruha Benedikta
Spinoze na poljani kraj puta Nazaret-Haifa. Tuda je slucajno naisla
holivudska ekipa. Filmska zvezda je izasla iz kola i stala de se slika kraj
stene.
Snimatelj je upozorio da je u kadru kraj nje i covek. "Kakav covek!" kazala
je, "to je cobanin." Onda mu je stavila ruku na rame. On je ispustio Spinozu na
travu i tako usao u okvir obecane izraelske panorame.

         Ova cinicna prica govori o tome kako se jedan "ole hadass", novi
doseljenik, odomacio u Svetoj zemlji. U zivotu takve price traju duze, a
ponekad se i ne zavrsavaju tokom jednog zivota. Bas me je na to podsetila
"Porodicna basna" Dzordza Melnika koju sam ovih dana procitala u
beogradskom casopisu "Mostovi". Zapravo, on citira Karla Gustava Junga koji
je napisao da svaka osoba zivi u kontekstu istorije i nosi u sebi istoriju, ne samo
istoriju sireg sveta i dogadjaja u tom svetu, vec i istoriju licnog
dozivljaja tih zbivanja. U svakom trenutku nasih zivota okruzeni smo istorijom koja je u
stalnom nastajanju, zahvaljujuci tome sto se sadasnjost neprekidno pretvara
u proslost... Kada pojedinac osmotri svoju istoriju u pokusaju da je razume,
on razvija pricu (mozda basnu), mit koji mu objasnjava sta se dogodilo u
zivotu i kako su ga ta zbivanja uoblicila... David Albahari je tako lepo
preveo ovu basnu Ukrajinca Melnika koji zivi u Kanadi, kao da je sam autor tog teksta
koji mi je istovremeno i kljuc za dve izraelske price. "Raseljenost i
izbeglistvo" pise Melnik, "zauzimaju mesto u osnovi mog porekla, od
trenutka mog rodjenja.

Ako je poreklo ono sto nas odredjuje sve do smrti, onda je moje poreklo kao
izbeglice i raseljenog lica nepromenljivo. Taj pocetak ce me pratiti sve do
smrti. Ma koliko delovao kao Kanadjanin u ocima drugih ljudi, u svojim
ocima uvek cu biti raseljeno lice..."

         Naravno, izraelski pisci Birstein i Kison, koriste ovu temu samo
kao inspiraciju, oni se, sem sto pisu na stranim jezicima, ovde u Izraelu
osecaju sasvim kod kuce.

Natanija, Israel 2001.

ANA SOMLO

Prevela je sa hebrejskog jezika roman Aharona Apelfelda "Badenhajm 1939" /Decje novine, Beograd 1989/.

Priredila i uvodni tekst napisala za knjigu "TV Lica", portretna hronika sa fotografijama Ljubinka Kozzula /RTV,Teorija i Praksa, Beograd , 1989/.

Predgovor i tumacenja napisala za knjigu "Pjesma nad pjesmama", sa ilustracijama Olje Ivanjicki, /Interpress, biblioteka Megila, Beograd , 1992/.

Priredila i prevela sa hebrejskog "Antologiju kratkih prica Izraela" /Bagdala, Krusevac 1995/.

Priredila i prevela sa hebrejskog "Antologiju izraelske poezije i proze" /Zidne novine, Sarajevo 1995/.

Medjunarodno pismo: Savremena izraelska knjizevnost, priredila Simha Kabiljo-Sutic, /delove prevela A. S./, Knjizevnost, 7-8/ 1998.

Dokumenti: Izrael 1948-1998, priredila Simha Kabiljo-Sutic /delove prevela A.S./, Knjizevnost, 9-10/ 1998.

Prevela sa hebrejskog zbirku eseja izraelskog politicara Simona Peresa "Novo Postanje" /BMG, Beograd 1999/.

Prevela sa hebrejskog doktorsku disertaciju Lily Halpert Zamir "Danilo Kis: jedna mracna odiseja" /Ateneum, Beograd 2000/.

Sastavila "Hebrejsko-srpskohrvatski i srpskohrvatsko-hebrejski recnik" /Udruzenje jugoslovenskih Jevreja u Izraelu, Tel Aviv 1993/.

Napisala udzbenik "Ucite sami hebrejski" /Izdanje autora, Natanija 1996/.

Saradnik je nekoliko enciklopedija: u Prosvetinoj "Enciklopediji" /Beograd, 1969/ je pisala odrednice o izraelskoj knjizevnosti. U "Encyclopaedia Judaica" /Keter, Jerusalim 1974/ pisala je o knjizevnicima jevrejskog porekla sa juznoslovenskog podrucja. U "Hrvatskom Opcem leksikonu" /Leksikografski zavod Miroslav Krleza, 1996/ pise o savremenim izraelskim piscima.

Za rukopis zbirke prica "Ponovo u Jerusalimu" dobila je nagradu izraelskog Ministarstva za useljenje 1996. godine. Zbirku objavjuje Bosanska knjiga iz Sarajeva 1997. i Prosveta, Beograd 2004.

U izdanju beogradskog izdavaca Miroslav izlazi zbirka prica "Iduce godine u Jerusalimu" 2.000. godine.

"Antologija izraelske poezije 20. veka", izbor i prevod sa hebrejskog /Pismo br. 70, 2002/.

"Cetiri kamile iz pustinje", zbirka sest prica Gideona Telpaza, prevod sa hebrejskog /Pismo br. 71, 2003/.

Knjiga intervjua "Biti i opstati na televiziji", Radio televizija Srbije, 2004.

Prevela "Nakit" Shulamit Lapid, Clio 2004. godine.

Knjiga "Bila sam tvoje more /prepiska Franca Kafke i Milene Jesenske/", Pesic i sinovi, Beograd, 2005. godine.

U izraelskim knjizevnim casopisima Moznaim, Iton 77, Rav Kol i Jerussalajim objavljuje svoje price na hebrejskom jeziku.