Ovadija vs. Jewess

''Žene bi trebalo da se drže kuhinje i da se ne bave Torom.'', rekao je rabi Ovadia Josef obraćajući se svojim sledbenicima pre isteka poslednjeg šabata u julu. Ova izjava je vezana za ozbiljnu alahičku kampanju koja se trenutno vodi oko pitanja kada bi žena trebalo da recituje blagoslov za paljenje subotnjih svećica.

Odijum širom sveta koji je rabi Josef proizveo svojim stavom u najvećoj meri su predvodili protivnici ovog rigidnog i za većinu Jevreja u Izraelu i galutu, neprihvatljivog stava. Najagresivniji ga nazivaju talibanom i većom mulom od mule.

Rabi Ovadija je dalje upozorio da mlade Jevrejke ne bi trebalo da slušaju glasove svojih majki i baka i da bi trebalo da prestanu da čine njihove greške.

Predstavnici Šas partije, čiji je rabi Ovadija duhovni lider, kažu da je ovo upozorenje izrečeno jezikom publike koja je slušala svog rabina i da je njegova namera bila da poruči da bi žene trebalo da se bave onim čime bi trebalo da se bave, a ne da dokazuju nešto ili da ostavljaju utisak.

Rabi Ovadija je rođen u Bagdadu 1920. godine. Kao četvorogodišnji dečak je došao u Jerusalim. U dvadesetoj godini je primio smiha, postavši rabin. Pet godina kasnije postao je dajan, rabinski sudija u sefardskom Bet dinu. Postao je vrhovni sefardski rabin Izraela 1973. Poznat je  po odličnoj upućenosti i u sefardsku i u aškenasku tradiciju prilikom donošenja alahičkih odluka koje su istovremeno odraz njegove erudicije, ali i direktnosti. Uporedo sa izuzetnom rabinskom karijerom, politički je aktivan. Od 1983. godine duhovni je lider izraelske političke partije Šas.

Kampanja ovog prominentnog rabina je višeslojna. Ne odnosi se samo na alahičke odredbe vezane za vreme izgovaranja blagoslova za subotnje svećice, jer ovaj problem datira još iz doba Gaona kada su pripadnici Karaita strogo zabranjivali bilo kakvu vatru tokom šabata. Kampanja u svom podkontekstu nosi jasnu poruku koja se odnosi na versko obrazovanje žena protiv kojeg  ultraortodoksni jasno istupaju.

Međutim, realnost je u mnogome drugačija. Istorija jevrejskog ženskog obrazovanja govori da jevrejska istorija daje legimitet zahtevu žena za verskim obrazovanjem. Iako ovi zahtevi mogu da se tumače kao feministički, oni u suštini nemaju veze sa feminizmom. Pogrešno se sa njim povezuju zbog čega dobijaju pogrdan karakter. Problem ženske emancipacije je objektivan i vrlo složen. Postoji i u najtradicionalnijim zajednicama ukojima ne da ne postoje femnistički pokreti, već ni f od feminizma nije popularno.

Primera u istoriji je mnogo. Najupečatljiviji su vezani za izuzetne žene: sudiju Deboru, Beruriju ženu jednog od najvećih tanaim rabi Meira, ćerke najvećeg komentatore Tore Rašija i druge. Poslednjih sto pedeset godina su doneli velike promene. Borba za versku ravnopravnost dovela je  na istorijsku scenu žene rabine u reformskom, rekonstrukcionističkom i konzervativnom jevrejstvu. Za razliku od ovih žena koje su zvanično primile smiha i koje rade kao rabini u svojim zajednicama, u svetu ortodoksnog jevrejstva imamo dve žene koje su privatno primile smiha i koje su nefomalno postale rabini. Da li je njihov status legalan? Kako obrazovanje nije jednoznačan entitet i kako se stiče i formalnim i neformalnim putem, biti neškolovan ne znači istovremeno biti i neobrazovan. Ortodoksne Jevrejke koje su postale rabini legalan status će sigurno dobiti u okviru liberalni struja svetskog jevrejstva. U ortodoksnom svetu još uvek ne. Možda i za uvek.

Jasno je da haredi rabini čiji je primarni zadatak da čuvaju judaizam u najužem smislu reči, neće uzeti u razmatranje pripadnice liberalnih struja judaizma. Ali, šta će reći o ortodoksnim Jevrejkama koje ne zanemaruju kuhinju, zakone porodične čistoće, koje imaju po petoro dece, a istovremeno imaju i uspešne univerzitetske karijere i uspešno završene rabinske studije? One su izuzetne i tu izuzetnost je nemoguće ignorisati i potcenjivati.

Ipak, u rabinskoj literaturi zahtev žena za verskim obrazovanjem se vezuje za uticaj feminističkog pokreta. Da ne idemo dalje u prošlost, dovoljno je navesti primer rav Moše Finstina vodećeg Tora lidera našeg doba. U svojoj zbirci responsa Igrot Moše, rabin Finstin  u odgovoru na pitanje o Feminističkom pokretu kaže da bi žene koje žele da se mole sa talitom trebalo čvrsto i rezolutno odvraćati od tog šašavog nauma. Istini za volju, rav Moše u svojoj responsi kaže i da su žene u rabinskoj literaturi slavljene zbog svoje superiornosti nad muškarcima u mudrosti, razumevanju i karakternim osobinama. Poruka rav Mošea je jasna. Uticaj feminizma i svega što on sobom nosi, neophodno je uporno i ozbiljno osujećivati, jer je feminizam najozbiljnija pretnja tradicionalnom ustrojstvu jevrejskog društva.

Kada pitanje pola nije primarno, razmišljanje postaje nešto drugačije. Slikovit primer su reči drugog mudraca, hasidskog učitelja rav Zusije. Rav Zusija je kada mu se približio samrtni čas svojim učenicima rekao da se, kada umre, neće plašiti pitanja zašto nisi bio Avraham ili Moše, već će se plašiti pitanja zašto nisi bio Zusija. Koji je smisao njegovih reči? Naši životi imaju smisao i imaju cilj i mi moramo raditi na tome da taj smisao i taj cilj ostvarimo. Moramo živeti svoj život i ostvariti sebe.

Između ovih pouka koje smo primili od učitelja kreću se svi učesnici viševekovne, gotovo milenijumske debate o verskom obrazovanju žena. Kako je judaizam verovanje, znanje i način života, ali i složen pravni sistem, u borbi da se sačuva u svom izvornom obliku, a da istovremeno dâ odgovor na težnje žena za verskom emancipacijom, svako od zainteresovanih u debati će nastojati da  ispuni deo svog životnog cilja.  Tvrdo jezgro ultrarelogioznih će se protiviti verskoj emancipaciji, dok će ambiciozne Jevrejke svoje težnje zadovoljavati na rabinskim školama liberalnijih struja judaizma.

Jelena Kalderon