Novosadska racija - novo svetlo na ovaj dogadjaj baca Sasa Veljic
Dragi prijatelji, citaoci, saradnici sajta Makabijada. Ovo nase
virtualno, ali toliko stvarno mesto okupljanja, jos jedan put moze posluziti
opstem dobru.
Pre tri godine, u novosadskoj publici za vreme trajanja komemoracije, kao
novinar - (free lancer) bio je Aleksandar Sasa Veljic (iz Zrenjanina). Ja
sam stajala u zici, medju prezivelima Racije, na mestu moje pokojne
mame Gertrude (Scheer) Galac, drzeci u rukama svoju malu unuku Janu (po
strasnoj zimi, umotanu u cebence) dok je glumac preko razglasa citao moju
pesmu "Strand '42" (iz knjige "Tircina slikovnica"). Potresen novim
saznanjem, pesmom i prisustvom unucice, misleci da sam ja prezivela
Raciju, Sasa je dosta dugo pokusavao da stupi u kontakt samnom (moram
priznati - izbegavala sam ga, jer nisam imala sta da dodam svojoj pesmi), no
kada sam u Zrenjaninu odrzala promociju knjige on me je "zgrabio" i teskom
mukom uvukao u svoj projekat. Priznajem, mislila sam da mladi covek radi
potpuno nepotrebnu stvar (nejevrijn, nenovosadjanin - mladi covek koji
nikako nije iz te price, a tako agresivno i bombasticno nastupa, mislila sam
- gresna mi dusa - da je zeljan licne promocije i da zloupotrebljava jednu
tako bolnu temu !!! - stidim se sada zbog toga!) i rekla sam mu: "Ne razumem
sta hocete i zasto to hocete! O Raciji je sve vec napisano, spiskovi su
zakljuceni, spomenik podignut, komemoracije se odrzavaju svake godine. Sta
jos hocete?" No Sasa je, hvala Bogu bio uporan, nije odustajao! Malo pomalo
uvidela sam svoju gresku i shvatila da radi veliku i ozbiljnu stvar. Dala
sam mu moju knjigu, povezala ga sa mnogim ljudima iz JONS JOB i JOS, maminim
prijateljima i prijateljicama, dala mu neke knjige ili samo naslove (pa je
sam (uz pomoc jako malog broja saradnika po pojedinacnim temama) sve ovo
pronasao - ogromnim trudom!!!). Samo povremeno sam mu pomagala idejom kako
dalje ili skretanjem paznje na sitnice - ON JE POTPUNO SAM I UZ SVA
ODBIJANJA ZVANICNIKA iz jevrejskih i istoricarskih krugova ostvario svoj
naum i dokazao da sam i ja bila medju mnogima koji misle pogresno
da je prica o Raciji zaokruzena i zatvorena.
Obracam se sada vama, sirom sveta, sa molbom: pogledajte sajt
http://www.bajka.org/forum/viewforum.php?f=149 -
na koji je postavljen dosadsnji Sasin rad. Procitajte, otvorite svoja
secanja ili porazgovarajte sa svima koji jos uvek nose secanja na tu strasnu
januarsku noc 1942 na obali Dunava u Novom Sadu ... i molim obratite se
Sasi na adresu
sasha1@bajka.org
Mnogi su progovorili, no najcesce su oni iz jedne bocne (partijski (SK)
obojene) perspektive. Obicni "mali" ljudi, siromasni Jevreji, bez akademskih
titula, "marginalci", deca razvedenih brakova, cutali su I CUTE. Nisu na
spiskovima "slavnih" - cak i kada su zrtve!
Da, divni, uporni mladi covek Sasa otvorio je jednu novu stranicu. On ljude
nije delio na "poznate", "drusteno priznate - u hijerarhiji moci", "podobne"
Jevreje ili Srbe, Rome ili Madjare. U njegovom istrazivanju svako
je dobio podjednaku sansu, doktor ili paor, bankar ili neuspeli trgovac.
Zrtva je dobila ime i pricu koja tom imenu pripada! Baruh
HaShem!
Razmislite i pomozite Sasi, na bilo koji nacin, prilozima, svojim
komentarima i secanjima. Koliko li je jos takvih, kao moja pokojna mama,
koji zbog prezivljenog bola drze svoja secanja zatvorenim?!
Srdacno vasa
Ruzica Galac Popovic
Uz Sasinu knjigu, koja je pri kraju, i na koju su vec sada neki, osuli
paljbu, bice objavljen i ovaj moj komentar:
Mogu se eminentni istoricari buniti do mile im
volje, no nezamislivo naporan i uporan, istrazivacki rad Aleksandra Sase
Veljica urodio je ozbiljnim plodom. Pred nama je jedna znacajna zbirka
objedinjenih podaka o Novosadskoj Raciji 1942. god. jednom medju
najstrasnijim zlodelima fasistickih okupatora na prostorima Balkana.
Da!, Novi Sad nije zaboravio zrtve Racije. Da,
Spomenik "Porodica" na dunavskom keju mesto je komemoracija i odavanja
pocasti svakog januara, kroz destleca unazad.
Da! napisano je o tom strasnom dogadjaju na
hiljade stranica, postoje spiskovi i spomen ploce, romani i istorijski
zapisi, ali ... ukoliko pozelite da pronadjete neki konkretan odgovor
znacilo bi to da tragate i tragate, red odavde, rec odnade, ime odavde,
prezime odande - napor koji rezultira odustajanjem. Aleksandar nije
odustao! Citao je, objedinjavao podatke, putovao, sakupljao rasute
koncice po memljivim arhivama, razgovarao sa malobrojnim prezivelim i
ostvario jedinstveni kompilat svega do sada recenog ISTINA O NOVOSADSKOJ
RACIJI 1942. god NA JEDNOM MESTU U JEDNOJ KNJIZI! Ali ne samo to. Sasa
je ucinio i vise od toga. DODAO je spiskovima nevinih zrtava i njihove
potresne zivotne price. DODAO je nova, do sada nepoznata imena, sto ovoj
knjizi daje pecat originalnog autorskog istrazivackog rada.
"Nije mrtav onaj ko je umro, vec onaj ko je
zaboravljen" receno je. Zahvaljujuci novoj knjizi Aleksandra Sase
Veljica zaborav je pobedjen.
Jevreji na nadgrobnim spomenicima ispisuju slova
TNCB"H skracenicu - TEHI NAFSO CERURA BICROR HAHAJIM u znacenju NEKA SU
IM DUSE POVEZANE U POVESMO ZIVOTA. Upravo to ucinio je svojim radom Aleksandar
Sasa Veljic. Povezao u povesmo ZIVOTA - SECANJA kroz vek i vjeke.
Iskreno i veliko hvala autoru ove knjige
Ruzica Galac Popovic