Još uvek sam u šoku od Hevrona, po kom sam hodio prekjuče. Prosto neverovatno koliko utisaka!

Sa fakultetom smo do sada bili na 65 celodnevnih ekskurzija po Izraelu, očekuje nas još deset. No, ne vode nas na „okupirane teritorije“ i u „Palestinsku autonomiju“. Zato smo rešili da sami organizujemo posetu Hevronu. Imamo u klasi jednog religioznog koji je blizak sa krugovima naseljenika u Kirjat Arbi (naseljenička enklava, deo Hebrona), a pošto je Praznik senica (Sukot), bilo je pravo hodočašće u ovaj sveti grad.

Nagledao sam se svega i svačega – i na Bliskom Istoku i na Balkanu – ali Hevron je nešto jedinstveno, valda ne svetu nema takvog mesta.

Pre svega - to je sveti grad, jer je u njemu boravio praotac Avraam.

14 A Gospod reče Avramu, pošto se Lot odeli od njega: Podigni sada oči svoje, pa pogledaj s mesta gde si na sever i na jug i na istok i na zapad.

15 Jer svu zemlju što vidiš tebi ću dati i semenu tvom do veka.

16 I učiniću da semena tvog bude kao praha na zemlji; ako ko uzmože izbrojati prah na zemlji, moći će izbrojati i seme tvoje.

17 Ustani, i prolazi tu zemlju u dužinu i u širinu; jer ću je tebi dati.

18 I Avram diže šatore, i dođe i naseli se u ravnici mamrijskoj, koja je kod Hevrona, i onde načini žrtvenik Gospodu.

(Prva knjiga Mojsijeva, 13:14-18)

U hevronskoj pećini Mahpela (Dvojna, dvostruka) Avraam je našao usnule prvog čoveka i prvu ženu, Adama i Evu. Oni su tu osetili miris i ugledali svetlost Raja, pa su zauvek usnuli na tom mestu koje je najbliže Raju.

Tamo je Avraam sahranio svoju Saru, pa su posle sahranili i njega, i njegovog sina Isaka sa suprugom Rebekom (Reveka, Rivka) i unuka Jakova sa prvom suprugom Lijom (Lea).

Po rabinskom predanju, Duh Božji spušta se tri puta dnevno u Mahpelu i kruži nad grobovima praroditelja. Oni se tada bude i mole za svoje potomke.

Kad se car David ustoličio, ovde mu je bila prestonica sedam godina, dok je nije preselio u Jerusalim.

Zdanje iznad Mahpele je verovatno iz perioda cara Iroda (Herod, Hordus ’ dakle staro 2000 godina), a posle su doziđivali i preziđivali Vizantija, krstaši, mameluci...

Kada je u VII veku ovuda u „miradžu“ proleteo Muhamed ka Al Aksi (koja se, tvrde muslimani, nalazila u Jerusalimu), arhangel Gavrilo mu je naredio da se ovde spusti i pomoli svojim precima (jer je i Išmael-Izmail, praotac muslimana, bio Avraamov sin, kao i Isak – praotac Jevreja).

Pošto je Mahpela sveto mesto svima, mole se naizmenično. Jevrejima je dato oko 30 posto dana, a muslimanima 70 posto. Za Sukot su Jevreji mogli da se mole i hodočaste dva dana. Jake snage vojske i policije blokirale su sve ulice kojima su prolazili jevrejski hodočasnici. Između jevrejskih i arapskih kvartova su postavljeni veliki betonski blokovi tako da nema gotovo nikakve fizičke veze između ova dva zavađena naroda.

Posle svih čudesa i svetosti Mahpele (grobovi, arhitektura, trans religioznih Jevreja) imali smo priliku da se prošetamo kroz jevrejsku enklavu, vidimo muzej pogroma nad Jevrejima. Na groblju, deset metara od jevrejskih hodočasnika, razdvojeni do zuba naoružanim vojnicima, Arapi su nekog sahranjivali... A onda su nam u jednom ćorsokaku otvorili ogromnu gvozdenu kapiju i deset do zuba naružanih vojnika, sa pancirima, šlemovima i prstom na obaraču, opkolilo nas je i sprovelo kroz Kazbu (Kasabu), arapsku pijacu. Uske uličice prepune egzotičnih prodavnica i kafana, gde sunce prodire samo u podnevnim satima. Čak i iznad glava zaštićeno žicom protiv kamenja koje bi Arapi mogli da bacaju kroz prozore na nas... Osećao sam se kao u kavezu sa divljim zverima, ili kao da smo mi divlje zveri... Na korak od raja! A trgovci kao i svugde na svetu – trude se da ti nešto prodaju, pa sam i klupio jedan lep ćilim, razne sireve i začine. No, tu mučninu od oružja, snajpera, cevi uperenih u starce, trudnice, decu... i sada osećam. Najbolje o svemu svedoče fotografije.

Posle smo videli i arheološke nalaze zidina iz Avraamovog perioda i stepenice  „kojima je Avraam ušao u grad“ (oko 1800-2000 godina pre naše ere).

Šaljem album koji sam napravio

http://picasaweb.google.com/dushanm/Hevron#

 i upućujem na fotografije mog kolege sa studija

http://picasaweb.google.com/moredereh2/Hevron#

Šalom,

Duško