SEGOVIA

Prateci puteve Sefardskog nasledja, izucavajuci "Red de Juderias de Espana"  Caminos de Sefarad posetio sam Segoviu, grad gde je u XV veku jevrejska cetvrt, mala, mahala, alhama ili Juderia  bila najveca u kraljevini Kastilji.

Od Madrida do Segovije ima svega 60 km a super-brzi voz, koji meni vise lici iznutra na podmornicu, predje ovaj put za 35 minuta. Za ulazak u ovaj voz prolazi se kroz antiteroristicku kontrolu kao za ulazak u avion. Naravno moze se stici i prigradskim vozom, samo put traje dva sata. Kad sam stigao na susednim planinama se jos uvek video sneg i skijaske staze su bile skroz bele. Sa njih je duvao hladan vetar tako da je, iako je bila sredina aprila, cim sunce zadje i vetar dune bilo hladno.

Usao sam unutar gradskih zidina i krenuo u potragu za Juderiom. Tu su ulice Juderia nueva i Juderia vieja koje oznacavaju deo grada gde su ziveli Jevreji.

U Segoviji je nekada bilo 5 Sinagoga, sada je ostao samo trag jedne, Sinagoge Major (glavne), koja je pretvorena u Crkvu Konvent Korpus Kristi sa klasicnim detaljem koji ih uvek izdaje - balkonima za zene, koji kod katolika ne postoje. Sinagoga odnosno crkva je izgorela skoro do temelja 1899 tako da nista nije ostalo od starih tragova sem zidova i arkada, pa je obnovljena 2004. bez nekih velikih detalja i sada je veoma jednostavna bogomolja.

maska na balkonu slucajno ili namerno ima otvore u obliku magen Davida.

Slavu Segoviji je doneo veliki kuvar Candido koji je od praseceg pecenja napravio majstorstvo, tako je mekano da se tradicionalno sece tanjirom, a ne nozem (na ovom spomeniku na ulazu u grad zbog toga drzi tanjir u ruci). Njegova je kafana odmah pored cuvenog rimskog akvadukta iz I veka, u samom centru. To je jedan od najduzih originalnih akvadukta na svetu sa 166 lukova i visinom od 28m, ni zemljotresi ni ratovi za ovih 2000 godina ga nisu ostetili.

Ja sam rucao u Sefardskom restoranu - koji se zove El Fogon Sefardi, ili u prevodu Sefardska ringla (na sporetu). Mogu i da vam otkrijem sta sam jeo: Tosta ganadora concurso Decalles de milhoja  de berenjena con cordero al cury y verduritas de la huerta del puente de la estrella - to je ceo naziv. A ukus je bio savrsen, nije ni cudo da je pobedila i da su u ime jela stavili "pobednica/ganadora".
Ovaj restoran se nalazi u delu koji je pripadao jevrejskoj alhami, nalazi se u ulici Juderia vieja (ili stara Juderia). U ovaj kraj grada odmah pored zidina, Jevreji su bili proterani i izolovani 1480 godine. Tu su se zadrzali do 1492, kada su bili izgnani iz Spanije. Interesantno kako su u svim gradovima Jevreji bili saterani "uza zid" odnosno njihove cetvrti su bile uz same gradske zidine, gde su mogli da ulaze i izlaze iz grada kroz obliznju kapiju bez da prolaze kroz ceo grad.

Druga znamenitost Segovije je katedrala zidana od 1525 do 1768, sa jako kitnjastim gotskim detaljima. Tu su jos i Alkazar, te spomenik i kuca Juana Bravo. Godine 1985 UNESCO je proglasio stari grad spomenikom kulture.

Alkazar (od arapskog القصر, al-qasr, palata) 

U ovom gradu sam video veoma neobicno jevrejsko groblje. Priznajem da nisam do sada video jevrejsko groblje iz 13-14 veka ali ona malo mladja, su bila "normalna" groblja sa nadgrobnim spomenicima.

oznaka na ulasku u prostor groblja

Ovde su Jevreji sahranjivali svoje mrtve u udubljenjima u steni koje su koristli ili prirodno, ili prosirivali i pravili citave male pecine pa zazidavali otvore, a neke su sahranjivali u rupama isklesanim u kamenu u jednostavnom obliku trapeza ili malo komplikovanije sa produzetkom za glavu.

U Segoviji prvi tragovi jevrejskog prisustva poticu iz 12 veka ali su naravno sasvim nestali 1492 sa izgonom, tako da je groblje iz tog perioda.

pecine i grobovi

ograda na groblju
a preko ovog mosta u dolini Clamores su prelazili Jevreji iz Juderie, sa svog brda - do groblja na susednom brdu koje se zove Cuesta de los Hoyos.

Provincija Kastilja i Leon ulaze trenutno preko 2.3 miliona eura u revitalizaciju i reurbanizaciju jevrejske cetvrti u Segoviji.

RL